Kada sam pre nešto više od dve i po godine, sa svojim saradnicima, odlučio da pokrenem portal SVET AUSTRALIA, odmah mi je na umu bilo da isti mora imati stranicu za makedonsku estradu. Iz iskustva sam znao da su upravo Makedonci najvernija publika na svim koncertima, bez obzira o kojoj estradnoj ličnosti sa prostora bivše Jugoslavije dolazila.
Ni izbor urednika za tu makedonsku stranicu mi nije bio težak zadatak – izbor je pao na moju poznanicu i osobu u koju san imao neograničeno poverenje, odnosno čiji sam novinarski rad dugo pratio i bio oduševljen. Dakle, najbolje i jedino moguće rešenje je bila Biljana Biba Krnčeska.
Dogovor je lako postignut i Biba se od samog početka upustila u avanturu našeg portala čiji je postala nezamenjiv i integralan član. Bezbroj intervju, reportaža, vesti… objavila je Biba. Britka na jeziku, još više na peru opravdala je sva očekivanja.
U bogatoj karijeri prošle je kroz trnje i kamenje i, zanimljivo, uvek izlazila ako ništa drugo, kao moralni pobednik. Bez dlake na jeziku i čvrstih profesionalnih i ljudskih ubeđenja, savršeno se uklopila u zamišljenu koncepciju portala koji je, njenim radom, postao još bolji.
Odlučio sam konačno i nju da predstavim našim čitaocima širom sveta. Pošto je jedna od TV emisija bila ta gde sam Bibu prvo zapazio logično je bilo da krenemo od te tačke.
Kako se zvala emisija koju si svojevremeno vodila na “Sky Net” TV Skopje?
– Rade najpre da se zahvalim na ovom lepom iznenađenju, jer ovim gestom naterao si me da se prisetim veoma lepih trenutaka koje sam medijski ispratila (slobodno mogu da se pohvalim) veoma profesionalno i time se ponosim. Na “Sky Net” TV u Skoplju sam dospela posle dobrih 15 godina medijskog rada u mom rodnom gradu Prilepu i u Bitolju gde sam provela par godina na “Orbis” televiziji, koju su preko satelita pratili i naši iseljenici i na kojoj sam uživala veliku popularnost. Kada sam videla kako na mene reaguje publika i van mog grada ohrabrila sam se i odlučila da odem u Skoplje. Tamo sam najpre radila kao prezenter vesti na kanalu “TV Sonce”, a onda igrom slučaja, prijavila sam se na jedan konkurs koji je raspisala “Sky Net” TV i uspela da dobijem posao voditelja dnevno zabavnog programa. U “Sky Net TV” sam radila četri emisije, od kojih su dve bile moje autorske za koje sam apsolutno sama morala o svemu da se pobrinem (znači od ideje i organizacije pa sve do same realizacije) i dve koje sam radila sa drugim kolegama u tandemu. Moje dve autorske emisije koje su bile zabavno–estradnog karaktera, zvale su se “Sedenka” i “Do pladne” i imale su zaista visok rejting gledanosti jer u principu, uvek smo imali atraktvne goste koje je publika volela da gleda…
Sa Maidom Hećimovićem, mlađim bosanskim pevačem
Koliko dugo si ih vodila?
– Pa to je potrajalo oko 3 godine, a onda je televizija upala u dugove, bankrotirala i ja sam prešla na drugu skopsku televiziju koja se zvala “AB Kanal”.
Kakvog karaktera je ista bila?
– Moj fah već sam napomenula je estrada i taj dnevni program, koji se tada zvao rekreativni program, gde smo u tom trenutku predstavljali različite goste iz društveno-kulturnog i sportskog života, tako da sam najviše radila muzičke emisije, onda talk-show emisije, jutarnje emisije, noćne programe koje su u to vreme bili veoma atraktivni i tako dalje…
Sa Željkom Bebekom i Harisom Varešanovićem (Hari Matahari)
Ko ti je od poznatih ličnosti bio gost? Ko je ostavio poseban utisak?
– Maltene, ugostila sam celu estradu, a imala sam prilike razgovarati i snimati intervjue i sa balkanskim estradnim zvezdama i zaista mogu slobodno reći da ima veoma dobrih i plemenitih ljudi među estradnjacima. Ipak, kao najveću zvezdu koju sam interjuisala bio je Filip Kirkorov koji je bio ruski Michael Jackson i bila sam prijatno iznenađena kada sam videla da jedna tako velika zvezda pokušava da razume naš jezik bez prevodilaca i da nam odgovori na postavljena pitanja. Sećam se da je bio veoma visok i veoma lep čovek koji je imao predivan osmeh.
Imaš li neku anegdotu iz tih razgovora
– Bilo je puno anegdota, ponekad se spontano prisetim kad vidim neku estradnu zvezdu, ali u principu tada se veoma vodilo računa o etici u našem poslu i zato ono što je moglo nekoga kompromitovati porodično, ili intimno privatno, nismo zloupotrebljavali. Zato nekada kažem da je to vreme bilo naivno vreme, jer ljudi su imali obzira i ljudskosti. I tada je bilo bračnih razmirica čak i dok su se snimale emisije i tada je bilo preljuba i ljubavnih spletki i tada je imalo afera i skandala, ali se to ipak “pakovalo” mnogo suptilnije. Nikada neću zaboraviti kad mi se naljutio pokojni Goce Arnaudov jer me video da aplaudiram njegovom tadašnjem estradnom konkurentu Voji Stojanovskom, koji je bio nagrađen prvom nagradom na Valandovskom festivalu, a Goce je dobio drugu nagradu. On se tada toliko naljutio da nije izašao da primi nagradu, nego je pratio program preko reportažnih kola i kada je kamerman pokazao mene u prvom redu u publici kako aplaudiram laureatu, on je dodatno poludeo i čekao me na vratima iza scene, pa kad sam izašla počeo da viče kako sam ga razočarala i da to od mene nije očekivao?!? Ja sva u šoku čudila sam se šta sam uradila što on onako viče i mlatara rukama osim što sam apludirala nagrađenima, ali Goce je imao veoma jak temperament i čim bi ga neka nepravda dotakla nije se libio da pokaže svoju žestoku reakciju. Sačekala sam da mu prođe nalet besa, pa smo onda seli na kafu i objasnila mu da ne sme da se ponaša kao uvređeno dete i da mora da malo obuzda taj svoj temperamen. Kad se toga setim nasmejem se jer sam ja dobro i prošla, a jedan drugi naš kolega zbog modne kritike od Arnaudova je “popio” i pesnicu i to sasvim neočekivano kad su se sreli na festivalu, tako da smo shvatili da Goce ima “kratak fitilj” ali zato je bio velki galantor i dobar prijatelj sa ljudima u koje je imao poverenje. Sve do njegove smrti bili smo zaista dobri saradnici i uvek smo se poštovali; on je bio zvezda velikog kalibra nek mu je večna slava…
Kako i zbog čega je došlo do raskida saradnje sa “Sky Net” TV?
– Klasična medijska priča. Dok je bilo jakih sponzora televizija je radila veoma profesionalno po svim standardima, a kad su nestali sponzori, počela je da kasni sa isplatom plata i da spušta standarde do nivoa amaterizma. Raskid je bio neminovan jer su mi dugovali mnogo plata pa sam morala da ih dam na sud, a ja da tražim “spas” u nekoj drugoj TV kući, jer jednostavno tako više nije moglo dalje…
Sa legendarnim Oliverom Mlakarom
Kakav je posle toga bio tvoj TV angažman?
– Posle toga, dobila sam angažman na “AB Kanalu”. To je bila TV kuća koja je imala u to vreme najsavremeniju tehniku i veoma lepe uslove za rad, ali (nažalost uvek ima neko “ali”), ljudi koji su držali tu televiziju pojma nisu imali o televiziji, jedino su imali para i želje da preko televizije budu deo političkog establišmenta koji je već tada počeo preko medija da kontroliše živote ljudi i umesto gole istine da servira poluistine koje su odgovarale određenim moćnicima.
Sa Goranom Bregovićem na njegovom imanju na Senjaku (Beograd)
Koliko je to trajalo?
– Tamo sam se najkraće zadržala, radila sam jutarnji program koji se zvao “Naše vaše utro” i sećam se da mi je taj format bio veoma naporan jer nisam imala nikakvu zamenu, a plata je bila mnogo manja nego na “Sky Net” TV. Ono što mi je najviše smetalo je nepoštovanje koje su čelnici te TV kuće pokazivali prema novinarima i ljudima koji su za njih radili i njihove neosnovane kazne kojima su hteli da disciplinuju novinare. Oni nisu shvatali da novinari nikada ne mogu na takav način, niti da se disciplnuju niti da se kontrolišu. Nagomilani bes me je jednog dana isprovocirao, sela sam za kompjuter i napisala status na FB u kojem sam u par reči prenela moj prezir prema ljudima koji hoće moć i kontrolu. Naravno oni su prepoznali sebe u tom statusu i gazdina ćerka me odmah pozvala na raport rekavši mi da me njen tata čeka na Evropskom Fakultetu (kojeg su isto oni držali), na razgovor. Znala sam da me očekuje veoma neprijatan razgovor i pošto mi je svega bilo dosta istog trenutka na njeno zaprepašćenje, odlučila sam da dam otkaz, pozvala taksi došla u svoj stan i u tom raspoloženju presekla, vreme je bilo da se vratm svojoj kući, u moj Prilep…
Čime si se posle bavila? Osoba si koja ne trpi nepravdu i imaš petlju da svakome skrešeš u brk. Kakve su nepravde tebe konkretno pratile i da li bi da se vrati to prošlo vreme, uradila isto?
– Pošto me ti odlično poznaješ, priznaću da me je ta moja karakterna crta mnogo puta koštala u životu, ali opet nikada ne bih je menjala jer sam to zapravo ja. Taj moj pravdoljubivo-buntovan nagon je deo moje duhovnosti i to najviše volim kod sebe. Avanturista sam što se poslovnih izazova tiče pa sam tako odlučila da menjam medije za “nešto bolje i sigurnije”, a to je bila administracija. Postala sam deo PR tima našeg tadašnjeg prilepskog gradonačelnika Marjana Ristevskog, gde sam ostala pune 3 godine bez rešenog statusa. Taj posao koji je trajao 24/7 bio je veoma stresan, naporan, crpeo je energiju, a za uzvrat je davao pare. Tada sam shvatila da nema te sreće koja se može platiti parama i da su mediji bili zlatna sredina naspram partizovanog administrativnog angažmana, gde ste izloženi raznim vrstama manipulacije i političkog terora, koji jedino može da se zaustavi ako kažete dosta je i odete zauvek iz tog mulja… Taj posao me je koštao zdravlja jer sam tada dobila hipotiroizam pa sam se dodatno osećala veoma iscrpljeno ali ipak sam dosledno, odgovorno i profesionalno radila svoj posao. Kada su odlučili da sve nas, koji nismo imali rešeni status, preko noći otpuste sa obrazloženjem da će nas za par meseci vratiti na posao, shvatila sam da su ti ljudi prodali duše đavolu samo da bi imali moć. Tad sam u mom stilu svom nadređenom gradonačalniku sasula sve u lice, rekavši mu da se previše zaigrao sa ljudskim sudbinama da hoće da kontroliše ceo grad i da će njegove nemoralne poteze jednog dana platiti njegova porodica. Naravno, znala sam da me očekuju sankcije i bila sam spremna na posledice koje smo muški izdržali ja i moja porodica, ali nisam se odrekla sebe i svojih pravdoljubivih nadzora. Posle svega ponosna sam na svoju hrabrost i ludost i naravno da na to gledam kao na jedno veoma važno životno iskustvo.
Sa Borisom Novkovićem
Od pre dve i po godine si prihvatila takođe zahtevnu ulogu urednika Portala “Svet Australia” za Makedoniju. Koji ti je moto bio da se upustiš u takvu “avanturu”?
– Na moju veliku radost, dobila sam u pravom trenutku najlepšu ponudu da se opet vratim estradi na jedan neposredan način preko novog internacionalnog portala “Svet-Australia” i bila sam počastvovana. Čim sam saznala da to pokreće Berak, nisam imala uopšte dvojbe, odmah sam znala da će to da bude pravi posao koji će i mene regenerisati i vratiti me na stare staze. Uzbuđenje koje sam tada osetila kada sam saznala da će na portalu biti tretirana makedonska estrada drži me još uvek. Dopao mi se grafički dizajn portala, njegova estetika i njegova koncepcija, a najviše mi se dopao stil rada u kojem nema tenzije i pritiska. Zapravo ponuda da radim na portalu je bila najlepša vest koju sam dobila posle dugih 5 godina golgote. Veoma sam zahvalna porodici Berak na ukazanom poverenju i čast mi je što sam deo kreativnog tima ovog portala.
Sa Radetom Berakom u “Makedonska kuća” muzeju – restoranu u Prilepu
Možeš li da navedeš razliku u radu na TV i na Portalu?
– Razlika se najpre oseća u vremenskom raskoraku, koji povlači sistemske, tehničko-tehnološke promene, tako da televizije danas nisu ono što su nekada bili, jer su dobile moćnog konkurenta – internet. Rad na TV-u ume da bude veoma dinamičan ali istovremeno i haotičan. Tamo te vreme gazi i to je večita trka i frka sa vremenom i ljudima, a rad na portalu je gospodski jer imate vremena da pijete kafu dok radite intervju sa nekom zvezdom, da sami birate likove i teme o kojima želite da pišete, onda imate svoju neograničenu kreativnost i naravno mnogo više prostora da nešto kažete ili prenesete. Ustvari, tako je na našem portalu “Svet- Australia” gde je sve veoma opušteno i gde se neguje istinita reč.
Prijateljstvo sa Danijelom Martinović
Za Portal si uradila bezbroj i intervjua, reportaža, članaka, komentara… srela si mnoge istaknute ličnosti. Možeš li da nam kažeš ko je na tebe ostavio poseban utisak?
– Volim kada radim pre svega sa profesionalcima i ljudima koji ne bildaju svoj ego i pored svoje popularnosti. Imam zaista puno lepih iskustva što se tiče intervjua i saradnje sa estradom i zaista nezahvalno je bilo koga izdvojiti, ali ako već moram da se odlučim to će da bude Danijela Martinović jer je na mene ostavila veoma snažan utisak kako altruista i humanista pre svega i žena koja ume da vas dotakne u srce sa svojom neposrednošću i načinom ophođenja sa poznatim i nepoznatim ljudima. Njena životna filozofija ume da nadahne svakog čoveka, a njene pesme izmame radost, zato je posebno volim…
Sa Zafirom Hadžimanovim
Pandemija korone je pogodila cеo svet pa time i Makedoniju. Čini mi se da je estrada među najvećim stradalnicima. Kako se tasmošnji umetnici bore sa to zlo i u suštini, kako sastavljaju kraj sa krajem?
– Mislim da je makedonska estrada i generalno makedonski muzičari, najpogođenija fela što se tiče Korone i zdavstvene krize. Oni praktično celu godinu ne rade i moraju da žive od svoje ušteđevine (ako je imaju), a znamo kako se brzo troši ušteđevina ako ne dolaze redovni prihodi. Mnogi muzičari u poverenju mi pričaju da jedva preživljavaju, da imaju kredite, da kubure sa izvršiteljima da ne znaju kako će kraj sa krajem da sastave i jedino ih drži nada da će sve ovo uskoro da prođe. Država, nažalost, takva je kakva je, nije moćna da preuzme odgovornost u ovo krizno vreme i ljudi su prepušteni samo sebi – ko se kako snađe. Lako je jedino onima koji imaju neke druge izvore prihoda pa mogu i bez pevanja i nastupa da prežive. Znam da im je veoma teško i redovno preko našeg portala afirmiram njihove probleme kako bi lakše došli do nekog rešenja!
Sa Oliverom Mandićem
Kakva je budućnost makedonske muzike posle korone?
– Jedino što je pozitivno u ovoj krizi je što su se estradni muzičari vratili muzici i što su imali vremena da rasčiste sa sobom da li su u muzici zbog muzike ili zbog nečeg drugog. Svi pravi muzičari su slobodno vreme posvetili muzici, komponovali i pisali pesme, vežbali, online zabavljali publiku i mogla se videti njihova kreativnost i entuzijazam, koji ih je sve ovo vreme bez prihoda održavao. Mislim da će posle Korone estradni muzičari mnogo više ceniti svoj poziv i da će se svim silama truditi da reše svoj status koji je nerešen još uvek. A što se tiče muzike očekujem kvalitetniju muziku ili bar veseliju, jer ljudi su željni radosti veselja, svadbi…
Sa Miroslavom Ilićem
Ako uporedimo “zlatne” 70-te i 80-te i današnju muziku; za koju bi se ti opredelila? U čemu je, recimo, razlika
– Naravno da bih se uvek opredelila za zlatne 80-te. Najlepše vreme, najlepša moda, najlepša muzika. Kol’ko god danas bili u tehničkoj ekspanziji, muzika 80-ih je imala dušu zato i dan danas hitovi iz tog perioda se rado presnimavaju i od njih prave razni kaveri i remiksi. Razlika je u poimanju života, tada je život imao vrednosti i pevalo se o ljubavi, a danas je život preživljavanje i najviše se peva o porocima, o otuđivanju ljudi, o trivijalnim ljubavima… Nekada su pesme bile “evergreen”, a danas su instant za kratku upotrebu. Naravno da ima izuzetaka ali u globalu mnogo redak je pravi kvalitet.
Novinarski izazovi: Sa Ivanom Josimovskim urednikom “muzika24.mk”
Sa kojim makedonskim medijama i kolega sarađuješ?
– Generalno u Makedoniji je ostao veoma mali broj estradnih novinara, jer taj segment novinarstva nije dovoljno vrednovan, a samim tim i adekvatno plaćen. Trudim se sa svim kolegama da imam korektan odnos kolko je to moguće u ovim vremenima, a najkolegijalniju saradnju imam sa portalom Muzika 24.MK koji je jedini muzički portal u Makedoniji i koji tretira kompletnu muzičko-kulturnu scenu. Ivan Josimovski je urednik ovog portala i za njega imam samo reči hvale. On je naprosto uvek na usluzi i meni i svim kolegama, jer je duša od čoveka i želi da svakome izađe u susret i pomgne. To zaista treba da se vrednuje i pamti, pa uvek kada mogu želim da se revanširam jer dobro se dobrim vraća…
Sa Halidom Bešlićem
Dali se družiš sa estradom i kakva su ti iskustva sa njima?
– Da, u principu makedonska estrada je veoma druželjubiva i nema neki nadmeni stav prema novinarima, voli da sarađuje ali moram da priznam da svi nisu na istom nivou profesionalizma. Družimo se lepo kad god smo na nekim promocijama, festivalima ili kulturnim događajima i uvek se lepo ispričamo, nasmejemo, pa čak i zapevamo, jer estradnjaci su veseljaci. Starija garda u tome prednjači, a ovi mlađi koji stasavaju vidim da se trude, tako da za par godina verujem da će i sa njima biti lepa družba. Moje iskustvo sa estradom je veoma pozitivno. Rekla sam na početku razgovora da ih ne bih menjala za nikakvu administraciju ili biznis elitu jer estradnjaci su zakon!
Sa Seadom Lipovačom (Divlje jagode)
Imaš li poruku za čitaoce?
– Poslušajte svoju dušu i vratite se pravim vrednostima koje hrane duh, a samim tim i telo. Budite ljudi koji vole ljude i radujte se svakom novom danu koji vam Bog poklanja. Fokusirajte se na lepe stvari i one će vam se dogoditi. Nikada ne menjajte istinu za laž jer je katkog daha i naravno čitajte Showbiz Magazin Svet- Australia jer piše o lepim stvarima i talentovanim ljudima od Vardara do Triglava, od Australije do Kanade i Amerike. Portal za ceo svet portal za meraklije i vesele duše…
Rade BERAK
