Između Lenke i Mileta su se vrlo brzo pojavile iskre, nakon što su se upoznali u dvorištu Koste i Agnije Stamenković
Često u muzičkim ali I laičkim krugovima se polemiše kako je nastala i čija je legendarna pesma “Otvori mi belo Lenče”? Makedonci je svojataju ali niko od njih ne ume da objasni odakle potiče, kako je nastala itd. Svojataju je i Bugari, međutim, postoji zapisana činjenica nastanka ove pesme i ona je, nema dileme, nastala u Vranju i postala njegova svojevrsna himna. Budući da je vranjanski akcent nešto između srpskog i makedonskog jezika, onda i ne čudi što je svi svojataju. Dobro je za pesmu ako ne ostane u lokalnim okvirima jer je to potvrda da je u pitanju vrednost. Danas je moderno da se “uzimaju” pesme od drugih naroda koje su prikladne sopstvenom jeziku i ušima, pa tako Srbi “uzimaju” od Makedonaca i Grka, Makedonci od Srba, Grka, Bugara… a Bugari uzimaju od svih…
Evo, zapravo, priče o ovoj čuvenoj pesmi koja je, kažu, najlepša pesma Vranja, ali malo ko zna da je nastala na osnovu istinitog događaja – ljubavne priče lepe i otmene devojke po imenu Jelena Stamenković i Milana Tasića.
Jelena, rođena u Gornjoj čaršiji, nadomak kafane “Belo jagnje”, dobila je nadimak Lena ili Lenče, ne toliko zbog svoje lepote, koliko zbog bele puti.
Momak po imenu Milan Tasić koji je rano ostao bez oca, video je “ubavo devojče” kad je došao u Gornju čaršiju da obiđe imanje. Njegova majka je ostala sama sa petoro dece, a kako je on bio najstariji i mezimac, nazvala ga je Mile Pile.
Brigu o Miletu je preuzeo njegov deda sa očeve strane, kako bi olakšao ženi svog sina, pa je Milan odrastao i stasavao u bogatoj kući i pod budnim dedinim okom.
Između Lenke i Mileta su se vrlo brzo pojavile iskre, nakon što su se upoznali u dvorištu Koste i Agnije Stamenković. O njihovoj ljubavi je ubrzo pričalo celo Vranje, pa je o njoj napisana i pesma
“Otvori mi, Belo Lenče,
vratanca, džanum portanca,
da ti ljubim, Belo Lenče,
ustanca – rujna, rumena.
Da ti ljubim, Belo Lenče,
ustanca – rujna, rumena.
Ne mogu ti, Mile Pile,
da stanam, da ti otvaram.
Legnala mi stara majka
na fustan, ludo, na fustan,
pa ne mogu, Mile Pile,
da stanam, da ti otvaram.”
Kada su Jelenini roditelji čuli pesmu i zadirkivanja sa raznih strana, protivili su se ovoj ljubavi, da “ne pukne bruka” pa su joj zabranili da se sreće sa Miletom.
Kako je bila pod stalnom prismotrom, Mile nije mogao da je vidi ni iz daleka, niti da joj da pisamce, jer je Lenče, kao i većina devojaka toga doba, bila nepismena.
Jelena se ubrzo udala za Kostu Stošića, tramvajskog radnika, 1898. godine kada joj je bila 21 godina. Do 1903. živeli su u Vranju, a onda su se odselila u Beograd.
Lenka je sa svojim mužem dobila šestoro dece.
Poginula je 6. aprila 1941. prilikom bombardovanja Beograda.
Nakon godinu i po dana i Mile se oženio Ljubicom iz bogate vranjanske porodice. Sa njom je dobio devetoro dece. Ljubica je bila najlepše obučena žena u Vranju, imala je sve, ali joj je pesma narušavala bračnu harmoniju zbog čega je mužu prebacivala i u dubokoj starosti.
Lenče je, kažu, žarko želela da bar svog sina oženi Miletovom kćeri.
Jednog dana došao je mladi inženjer Mihailo Stošić, da zaprosi Miletovu ćerku Persidu. Međutim, mana mu je bila što je Lenkin sin.
– Šta?! Ja sas Belo Lenče kao s priju da se ljubim? Nikad! – rekla je Ljubica.
Iako je mile vodio Ljubicu na zabave i veselja, i bio pažljiv muž, ona bi čim čuje pesmu “Otvori mi, belo Lenče”, postala je ljutita i ljubomorna i odlazili su kući kako piše profesor Momčilo Zlatanović, u knjizi “Narodno pesništvo južne Srbije”.
– Jelena je u Beogradu umrla, ali je daleko za njom ostala njena ljubavna i nežna pesma “Otvori mi, belo Lenče” koja je dolazila do izražaja, tek u kolu kad truba zasvira, a kolovođa polako, meraklijski, nogu pred nogu, poveo kolo i zapjeva tu pesmu – stoji zapisano o ovoj pesmi.
Milan Tasić – Mile Pile umro je 1960. godine i prema legendi na da njegove sahrane čula se iz jedne vranjanske kafane pesma “Otvori mi Belo Lenče”.
Možda je bilo slučajno…
Poslušajte ovu neverovatnu pesmu u izvođenju dveju takođe legendi, pokojnih Vasilije Radojčić i Staniše Stošića:
https://www.youtube.com/watch?v=XntmMz2KNSQ
Rade BERAK