PROFESORICA TRUBE, KOJA IMA “ORKESTAR DANIJELA”
Danijela Veselinović završila je Akademiju umetnosti u Novom Sadu, muzički departman, odsek truba. Pored bogate muzičke kariere, profesorica je trube u muzičkoj skoli. Rođena je u Arilju (Srbija), gde kao i u mnogim srpskim mestima, truba ima bogato kulturno i tradicionalno nasleđe, prednjače svakako Guča, Dragačevo, itd…
Danijela je spojila ljubav, veliki talenat, znanje i nasleđe prema trubi u svu lepotu svog umetničkog izraza i načina života…
Na našoj muzičkoj sceni nije uobičajeno da vidimo devojku koja svira trubu; kako ste Danijela baš taj instrument izabrali, kada ste počeli da je svirate?
- Prvi susret sa trubom je bio kada sam imala 8 godina. Moj otac ju je doneo u kuću u želji da je on svira. Dan za danom, braća i ja smo se zainteresovali, krenuli da se igramo, propirujući trubu sa lakoćom. Ubrzo nam je posala omiljena igračka. Uz trubu sam zavolela muziku, zbog nje sam upisala muzičku školu i danas stigla tu gde jesam.
Da li je neki nastup bio presudan za vašu karijeru, kada ste zapravo osnovali orkestar?
- Među prvima i meni veoma značajan, bio je nastup u Guci, to je scena koja je odredila moju sudbinu, jer sam posle prvog nastupa, dobila trubu na poklon, od čuvenog Bobana Markovića. I danas pamtim taj osećaj uzbudjenja i sreće. Imam svoj trubački orkestar – “Orkestar Danijela” koji postoji od 2003. godine. Sastav čine moja tri mlađa rođena brata: Slobodan, Bojan, Bogdan i kolege.
Dobra muzička energija, dolazi od ljudi koji vole da sviraju zajedno, vi ste to dokazali; gde ste do sada nastupali?
- Do sada je orkestar nastupao širom Srbije i inostranstva, na više festivala, takmičenja, svečanih otvaranja, humanitarnih priredbi, koncerata i raznih muzičkih manifestacija. A kako je u Srbiji poznato da nema veselja bez trube, rado smo viđeni gosti i na svadbama. Pored orkestra, tokom studija, a i sada ,nastupala sam na brojnim koncertima klasične, rock i jezz muzike, sa raznim sastavima i sinfonijskim orkestrima.
Kada i koji su snimljeni filmovi o Vama i Vasem orkestru?
- 2004. god. snimljen je dokumentarni film “Devojčica sa trubom” u produkciji RTS-a. 2007. god. posvećen nam je kratkometražni film “Škola nas je održala” u produkciji RTS-a ,koji je dobio nagradu “Paunovo srebrno pero”. 2008. god. snimljen je još jedan dokumentarni film “Danijela” takođe u produkcii RTS-a. 2016. god. snimljen je dokumentrni film “Disanje” sa VICE-om u serijalu “Mladi heroji”. 2016 m. god. snimljen je film “Princess of Guca” u produkciji RT (Russia today).
Da li ste snimili vašu muziku na nekom nosaču zvuka ili to planirate u budućnosti?
- Mladi smo počeli sa sviranjem, nastupima, putovanjima, pa smo 2006. snimili prvi CD, tada smo bili deca uzrasta od 9 do 14 godina. Trenutno radimo na novom, ozbiljnijem CD-u. U međuvremenu smo snimali pesme i to objavljivali zajedno sa video spotovima, vaši čitaoci mogu pogledati na našem Youtube kanalu – “Orkestar Danijela”. Nastavićemo tako da radimo, jer planiramo što više nastupa, novih poznanstava i muzike.
Sa kojim kolegama najčešće nastupate?
- Najviše nastupam sa svojom braćom i kolegama iz orkestra. Takođe, već dve godine aktivno sarađujem sa koleginicama Sandrom Milošević (harmonika), Jelenom Urošević (violina) i Nedom Nikolić (frula). Početkom godine, imale smo nastupe u Indiji i Austriji, odakle nosimo posebno lepe uspomene.
Nastupali ste u mnogim zemljama da li bi ste voleli da posetite Ameriku i Australiju?
- Do sada nismo imali prilike da nastupamo u Americi i Australiji premda bi jako voleli, verujemo da bi naša muzika, bila dobro prihvaćena tamo. Dobijamo pozive ali za sada u vreme izolacije to nije moguće.
Kako provodite dane u izolaciji zbog Korona Virusa?
- Žao mi je što je povod ovakav, brinem šta se dešava u mojoj zemlji i celom svetu ali u svemu ovome, odmor mi na neki način prija, jer sam bila veoma zauzeta… Ova situacija je okupila moju porodicu u našu porodičnu kuću u Arilju, tako da vreme najviše provodim sa njima. Mnogo toga je sada stalo ali škola nije, tako da držim online nastavu, svojim učenicima. Pored toga imam dovoljno vremena za svoj instrument i za neke aktivnosti koje radije nisam mogla da sprovedem.
Odsvirali ste nedavno i objavili video sa vašim orkestrom, Kinesku himnu u znak zahvalnosti kineskoj vlasti i njihovom narodu, koji nam pomažu i pružaju podršku u vreme teške svetske pandemije Korona Virusa, recite nam nešto više o tome.
- To je najmanje što smo mogli da uradimo, za sve nas i za našu zemlju, da se zahvalimo tom humanom narodu. Himna je stigla do Kineske ambasade u Srbiji i do srpske ambasade u Kini, odakle su stigle reči podrške i zahvalnosti.
Muzika nikad nije bila predvidljiva pa ni naša estradna scena,da li bi ste nešto menjali?
- U ovom trenutku u ovom vremenu, teško je govoriti o tome. Svako ima pravo na svoje mišljenje i svaki pravac ima svoje slušaoce. Kao što vidite, šta god izađe nekom će se dopasti. Ljudi slušaju ono što im se sviđa, a ne ono što im se nameće. Bazirala bih se na decu, trudim se u svom poslu da ih usmerim i da ih podučim, šta je sve muzika, da to nije samo što oni danas čuju. U suštini, ritam današnjih zabavnih pesama je jako interesantan. dopadljiv ali tekstovi nekad stvarno nemaju smisla i vrednosti.
Kako doživljavate trubu kao instrument, šta vam znači i osim što je volite, koja vas još emocije pokreću?
- Muzika je moj život, od malena sam povezana sa njom, pratimo se u stopu. Njeni tonovi su me očarali. Zahvaljujući njoj, svom radu i trudu, bila sam na mnogim mestima, upoznala mnoge ljude ,različite kulture, stekla prijatelje…
Hvala Danijela na razgovoru i za kraj šta bi ste poručili našim čitaocima?
- U ovom trenutku bih poručila svim čitaocima portala Svet Australia, da ostanu kod kuće, kako bi zajedničkim snagama ovo prebrodili, pobedili i nadam se što skorije družili na nekom koncertu. Veliki pozdrav svima!
Slavica MOMAKOVIĆ
