Piše: Rade BERAK
Ako krenete iz Banja Luke severno preko Trna i Laktaša na oko 29 kilometara put će vas odvesti u prelepo selo Bakinci. Put na koji skrenete sa autoputa prema Gradišci je krivudav ali u dobrom stanju. Provlači se kro blago brežuljkasti krajolik na obroncima čuvene planine Kozara, koji će vam na koju god stranu da pogledate ponuditi uživanje u prirodi. Prijatelj Goran Đurić koji je vozio ispred nas signalizuje nam rukom udesno pored jezera i vinograda među kojem je smeštena prava hacijenda. Kasnije će nam reći da je to kuća kao i celokupno imanje predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Mnogi su smatrali sa je ovo područje počeli naseljavati pre Prvog srpskog ustanka. Grupa arheologa iz tog mesta je takve tvrdnje opovrgla. Onog trenutka kada su pre par godina otkrili ostatake ranohrišćanske bazilike koja potiče iz vremena cara Justinijana došli du do zaključka da su u stvari Bakinci bili grad, i to ne običan, nego duhovni centar regije. U pitanju je vizantijski grad Kastelum Balkins. Otkrivena bazilika dužine 40, a širine 13 metara je ba osnovu tih dimenzija najveća i najznačajnija bazilika pronađena na prostorima Bosne i Hercegovine.
Bogata trpeza na dočeku: Rade, Dragana, Cveta, Kosta, Zdrava i Rašo
Bilo kako bilo, naša destinacija je bila porodična kuća iliti imanje Radoslava i Zdravke Kovačević i naravno njihove predivne porodice. Goranova supruga Dragana je najstarija ćerka a drugo dete po starosti od Kovačevića, tako sa je ovo bila i familijarna poseta.
Široki osmesi domaćina daju nam do znanja da se raduju našoj poseti. Hrana i piće koje su za sve nas spremili čekalo nas je na stolu. Osim Dragane, Kovačevići imaju još troje dece – sina Darka koji je najstariji i dve najmlađe ćerke, bliznakinje Tanju i Sanju. Cela porodica radi i doprinosi a što se kućne hijerarhije tiče, Tanja je zadužena za kuvanje a Sanja čišćenje. Ipak je tu master Zdrava koja sve to kontroliše.
Radoslav odnosno Rašo je večito nasmejan lik što će reći da se radi o širokogrudoj dobričini.
Banu i dedu najviše su razgalili unuci Danilo i Vuk. Oni ih jednostavno ogreju kao sunce. Zeta Gorana obožavaju zbog njegovih ljudskih i profesionalnih sposobnosti a meni se čini da je najviše u pitanju to što im ćerku Draganu tretira kao kraljicu što ona, ruku na srce, i zaslužuje.
Cveta sa Kovačević “devojkama” i komšinicom
Muški tim: Goran, Franjo, Radoslav i Rade
Rade sa gazdaricom Slavom i bliznakinjama Sanjom i Tanjom
Cveta je pokazala zavidne pevačke kvalitete
Sanja i Tanja koje su izuzetno skromne i vaspitane, zajedno sa tatom Rašom, povedoše nas da obiđemo imanje ali i širu okolinu. Otidosmo do fabrike “AGRO Destil” u kojoj se između ostalog proizvodi i čuvena šljivovica “Djedova rakija” i koja je, naravno, u vlasništvu porodice Dodik. Jednu takvu rakiju smo dobili na poklon i bezbedno je doneli u Australiju.
Jezero u vlasništvu Gorana Dodika
Prizor sa jezera kao u filmu
Goran sa sinom Vukom na visećem mostu na jezeru
Rade na visećem mostu
Devojke nas nakon kratkog zadržavanja ispred pomenute fabrike koju je čuvao policajac u civilu, spusti smo se blagom strminom do prelepog veštačkog jezera okruženog mnoštvom brlogorične i crnogorične šume. Isto je vlasništvo Miloradobog brata Gorana. Na samom ulazu na jezeru je prelepi objekat, kombinacija restorana i odmarališta. Rekoše nam da je samo sva dana pre nas tu boravio mađarski premijer Viktor Orban koji je sa domaćinom Predsednikom, uživao u dobroj kapljici i zalogaju, te da ga je Mr Presidente u Golf Buggy-u, provozao nepreglednom imanjem.
Haski nas je razdragano dočekao ali mora biti zatvoren da ne uznemirava goste
Kvalitetne krave siguran izvor mleka i sira
Kokoške zadužene za uvek sveža jaja
Na povratku sa fascinantnog jezera svratismo u i u plastenik porodice Kovačević gde onako đuture degustirasmo domaće krastavce, paradajz i paprike.
Kovačevići imaju i krave od kojih dobijaju mleko i sir, te svinje, kokoške i predivnog kera rase haski. Istinski domaćini. Tipična radnička porodica koja ceni hrišćanske vrednosti, drži do tradicije. Vaspitavaju svoju decu da budu skromni i čestiti ljudi. Imaju prijatelja i drugih nacija što ćee reći da nisu opterećeni pripadnošću. Naklon do poda.
Posetili smo ih čak tri puta i jako su nam prirasli srcu.
Idemo dalje. Put nas u sledećem nastavku vodi na jezero Balkana i Mrkonjić grad.
