Šta ženi koja se naoštrila na prvi sex muškarac nikada ne sme da uradi?
„Mogao je barem da se javi! Da se organizujem drugačije! A ne da očekujem od njega da se vidimo, kad on nije u stanju ni da se javi! Popili smo tri kafe i sve je delovalo ok, ali sad stavljam tačku!“
Ovim rečima nesvesno se survao u propast udvarač moje drage drugarice, ni ne slutivši koliko je ta propast duboka. Ne znam da li ste primetili da smo čitav život okruženi nekim očekivanjima. Od ljudi, od okolnosti i od toga kako bi trebalo da izgleda dejt, kafa, seks.
Detaljnim, ali vrlo opreznim istraživanjem sleda stvari, zaključih da je nesrećnik bio na pragu da ima prvi seks sa mojom drugaricom, ali da se trenutno vozi po tankom ledu. Ljuta kao osica, neće da čuje za njega, jer je otkazao viđanje. Pokušavam da odbranim sirotog čoveka, koji je potcenivši ženski bes zbog izneverenih očekivanja, iskreno rekao da „nije za viđanje“ jer je u bajatom raspoloženju. Pokušavam da spasim čoveka, da ga ova moja u besu ne ubije! Jes da ga ne bi ubila zapravo, ali kad bolje razmislim da je u stanju da uživo čuje koliko je ljuta, bojim se da taj pretekao ne bi.
Odbrana našeg nesuđenog zeta ide traljavo, jer kad ženi koja se naoštrila na sex muškarac kaže da nije raspoložen, bo- lje da nađe kamen ispod kog će da se sakrije! Kod žena sam čin sexa nije prosta radnja. A, ne! To je složen misaoni proces koji kreće još od tog prvog pogleda i iskre koja se zapali na pomisao kako bi to izgledalo… Žena ima čitav scenario gde bi i kad i kako to trebalo, pa koji veš obući… I kad taman da dođe do realizacije, taj baja to nehotice otkaže, ne treba da se čudi što ta žena ima poriv da ga pregazi, pa da se vrati jos jednom i u rikverc!
Nisu sve žene niti svi muskarci isti. Pokušavam da spa- sem jadnog čoveka koji nije svestan besa moje drugarice. Objasnih da je taj sex i kod muškaraca složen proces i da kad im nije do toga – treba ispoštovati s razumevanjem.
Jao, kad ciknu na mene! Vidim da je đavo odneo šalu i sabrah se taman toliko da joj kažem da kad nešto ne može da promeni, može samo da se sa tim pomiri. Ili da se pojede. Realno, sad ne mogu da vide, a kad bude mogao videće se. Ako njoj tad bude do toga. Jer se ni žena ni vino ne ostavljaju dugo. Vino se greje, a žena se hladi. Od besa će se ohladiti sigurno. Al ne bi valjalo i da je volja za njim napusti.
Tako da realno sve što se dešava prvi put…treba uzeti s filozofskim mirom i bez prevelikih očekivanja. Vidite, šta se ovom našem zetu dogodi. Ne znam jel svestan u kakvoj je nemilosti, ali od sveg srca ću se založiti da bude amnestiran. Jer ako uspe ovaj izostanak da opravda, velike su šanse da dobije prelaznu ocenu. A ako izgura godinu…biće od njega zet.
ATOMSKA BOMBA
Priče su svuda oko mene. Dovoljno je da zastanem, osluš- nem i prebeležim. Jedna takva mesecima traje. I taman kad smo pomislili da ćemo uskoro na svadbu, stvar se iskomplikovala do tačke usijanja.
Stvarno mislim da je za neke muško ženske priče bolje da puknu ko atomska bomba na vreme. Da se oboje toliko izvređaju, upropaste i onu mrvu koja je vredela i da se dugo o tome priča kao o nečemu strašnom i sa etiketom „ne ponovilo se“.
Bolje ranije, dok još nije prešlo u ozbiljniju fazu kao što je zajednički život ili dolazak deteta na svet.
Junak naše današnje priče je mamin sin, koji nema potre- bu niti nameru da odraste. Sreo je divnu, sposobnu, na brak ozbiljno spremnu devojku. I tako to ide, traje godinama. Do tačke kada ona zatraži prvo zajedničko letovanje. Da se razumemo, ne da joj on plati, nego da negde odu kao par, da njihova veza postane više od pukog viđanja, da kao u igrici pređu na sledeći nivo.
Stvar se iz fundamenta preokreće u nešto što niko pa ni junakinja naše priče ne može da nasluti. On počinje da joj objašnjava da oni nisu u vezi i da on za ozbiljniju priču mora drugačije da voli. Drugačije?! Nisu u vezi?!
U razmerama eksplozije nuklearne bombe raspada se sva- ki dan godina koje su proveli zajedno. Ona u neverici šta je doživela, a on u negaciji da je u vezi uopšte i bio. Jer nije spreman da preuzme inicijativu.
Kad sam svedok ovakvih storija, uvek se zapitam da li je moj deda bio u pravu kada je babu zaprosio po trećem viđenju. Ili smo danas u pravu mi koji ne moramo ama baš ništa? Ni da se vezujemo ni da se venčavamo. Moramo jedino biti iskreni prema sebi i ljudima oko sebe. Ako neko nije sposoban da voli, ne ume i ne želi da odraste, nije greota da ostane u roditeljskom domu. Ali bar na vreme neka da saopštenje o mirnom izlasku iz krize. Život nekad od nas traži odluke koje se lome preko kolena. A za to SAMO treba biti odrastao. Ništa više.
Muškarci su nekad zadnji voz da odrastu hvatali sa od- laskom u vojsku. Sad ne moraju ni to. Žene koliko god da realno same mogu, same ne treba da budu.
I zar je bitno, da li ste u vezi, u šemi ili kombinaciji…ako se viđate, vi ste zajedno. To se u finalnom zbiru, jedino računa u staž.
NASTAVLJA SE
