Piše: Rade BERAK
Kao što sam u prethodnom nastavku naše putopisne odiseje najavio, iz Ohrida put nas je vodio kao četvrtom gradu po veličini u Makedoniji – slavnom Prilepu!
Dva najveća razloga što je Prilep jednostavno morao biti u našoj agenda su: Čuveni Pivofest (Bear Fest) koji svojom organizacijom i kompletnim glamurom, prevazilazi i one koji se prave u Beogradu i Zrenjaninu. Bio sam na sva tri i pod punom odgovornošću tvrdim da je ovaj u Prilepu reper za sve i uopšte za ceo Balkan.
Pivofest sam prvi put posetio 2014. Tada sam uz nezaboravan provod, po prvi put, probao i čuveni specijalitet ovog grada – širden ili kako ga popularno zovu “radosta na ženite”! Ta četvorodnevna zabava koja se održava sredinom jula i koja u grad privuče par stotina posetilaca, bila je atrakcija za mnoge međunarodne popularne muzičke grupe koje su nastupale svake noći na glavnoj bini na trgu, kao i po mnogim klubovima i restoranima širom grada. Na Festu se predstavljaju mnogi brendovi svetskih piva, uključujući i njihovo domaće “Zlaten Dab” koji se može kupiti širom sveta. Ali, uz pivo ide i dobra “skara”, to jest, čuveni prilepski roštilj koji mnogi smatraju najboljim u Makedoniji i šire.Na žalost, iako smo naše vreme tempirali da baš sredinom jula posetimo Prilep, desio se paradoks da je Fest bio otkazan što je bilo totalno razočarenje za nas potencijalne posetioce, ali ruku na srce i značajan gubitak finansija za sam grad. Šta je tu je i mi smo imali i drugih planova da posetimo ovaj grad.
Drugi razlog je susret sa Biljanom Bibom Krnčeskom, legendarnom makedonskom novinarskom, urednicom Portala “Svet Australia” i jednom od naših najdražih prijatelja.
POLAZAK ZA PRILEP
Prvi sunčevi zraci i veselo cvrkutanje ptica sa obližnjeg drveća, kroz otvoren prozor jer, leti u Ohridu niko ne zavrata prozore, probudiše i “opomenuše” nas da nas čeka put. Vožnja od Ohrida ka Prilepu je opet doživlja sam za sebe. Mi smo se odlučili za maršutu preko Resena jer je za oko 20 kilometara kraća od one preko Kičeva a mene je vodila i nostalgija da upravo tim putem kojim sam kao mlad puno puta prilazio, ponovo prođem.
Prolazeći kroz Leskoec, čuvenu banju Kosel, Sviništa, Jankoec, Resen (ovaj voćarski grad mi budi posebne uspomene. Kroz njega sam svojevremeno prolazio i zastajkivao na putu za Prespansko jezero, ka Stenju i Oteševu), potom Capari, pa iznad Bitolja, pored Raštana, Kukurečana, Beranca, Topolčana, Novog Lagova… sve do Prilepa. Izvinjavam se prijateljima Makedoncima ako sam neki toponim, odnosno neko ime pogrešno napisao. Ili, nehotično izostavio. Nije lako baš sve zapamtiti.
MAKEDONSKA KUĆA
I, tako, uz muziku sa Radio Rosa, čavrljajući o svemu i svačemu, posmatrajući očaravajuću lepotu prirode, stigosmo do ulaza u grad. Po ranijem dogovoru između Cvete i Bibe, mesto susreta je bio čuveni etno restoran-muzej “Makedonska kuća”. To je jedan ugostiteljski objekat svetskog nivoa, jedan od tri koji postoje u Makedoniji – druga dva su u Ohridu i Skoplju.
Dok čekamo Bibu u prelepoj bašti restorana, nostalgično se sećamo prvog susreta i upoznavanja sa njom 2014. Na istom mestu.
Da ubijemo vreme čekanja, ja tamanim tikvešku žoltu, a Cveta lemon lime bitter i posle kraćeg vremena na ulazu se pojavljuje Biba. Veselog osmeha koji joj je zaštitni znak i manekenskog hoda. Susret je zaista srdačan i radostan. Kako i priliči istinskim prijateljima.
Prezalogajismo tu i uverismo se zašto je najbolja “skara” upravo u Prilepu. Usput arhivirasmo period od 2014. do 2023. Devet godina, nije šala. Ja sam uživao i uz Zlaten Dab pivo koje jako potseća na Heineken a u isto vreme Biba i Cveta su “fumarile” Sobranie cigarete. Biba je inače bila potpuno drugačija od one koju smo upoznali prvi put. Stesana i ufircana kao da je zaustavila časovnik vremena i okrenula ga unazad. Vidno je rezignirana što je Fest otkazan i prosto joj je žao.
Ostadosmo u Makedonskoj kući sat-dva i pošto je bio dug topao dan, Biba predloži a mi prihvatismo da posetimo Vilu Dimkar na obodu grada. Usput, dok ne stignemo do tog raja, da kažem i koju reč o Prilepu. Nije disetracija već želja da čitaocima koji tamo nisu boravili, približim slavni grad.
MALO ISTORIOGRAFIJE
Ovaj lepi i drevni grad Marka Kraljevića, jedinstven je po mnogo čemu. U vreme dok sam u mlađim godinama radio i živeo u Makedoniji, Prilep je bio poznat po mnogo čemu. Uz naglašeni otklon jer nisam stručnjak na tom polju, pokušaću samo da spomenem neke bitne stavke o ovom lepom gradu i njegovoj značajnoj kulturi, tradiciji i događajima.
INSTITUT STAROSLOVENSKE KULTURE
Jedna od najznačajnijih institucija u gradu je Institut za staroslovensku kulturu.U centru Prilepa u Centru savremenih vizuelnih umetnosti održava se umetnička kolonija koju je 1957. godine zajedno sa akademskim slikarom prof. Ristom Lozanovskim. Svake godine ugošćuje slikare i vajare (koji rade u mermeru, metalu i drvetu), a periodično održava radionice i simpozijume za vitražu (dizajn stakla), mozaike, fotografiju, grafiku i glinu iz zemalja širom sveta.
PROĆKA
Pročka je vekovni verski praznik praštanja i slavlja kao deo organizovane manifestacije pod imenom „Prilepski karneval” i od 2006. godine je član Federacije evropskih karnevalskih gradova. Uprkos novom zvaničnom nazivu, festival je i dalje poznat. kao Pročka od meštana i naziva se Pročka u zvaničnom turističkom vodiču.Vrhunac festivala je parada maski koja prolazi kroz centar grada i ugošćuje učesnike iz više evropskih zemalja. Tu se dodeljuje se nagrada za najbolji kostim. Pored toga tu su i koncerti, zabave i mnogo tradicionalne hrane tokom festivala koji se održava u februaru. I o tome je Biba pisala na Portalu.
I JOŠ PONEŠTO…
Takođe, svake godine u Prilepu se održava i Festival profesionalnih pozorišta Makedonije, u čast Vojdana Černodrinskog, rođenog u selu Selci između Struge i Debra. Oktobar mesec je rezervisan za Međunarodni dečiji muzički festival “Asterisks” koji okuplja decu iz celog sveta. O tome je Biba pisala na Portalu Svet Australia. Čuveni manastir Zrze i manastir Svetog arhangela Mihaila koji ima freske iz 12. i 14. veka su značajna mesta kulture Prilepa. I tako dalje, i tako dalje… za nabrojati sve potrebna je velika studija i disertacija, a ja svcakako nisam kompentetan za tako nešto…
VILA DIMKAR
Da se vratimo Vili Dimkar do koje tesnim ulicama, koje melanholično asociraju na “pusto tursko”, stigosmo i do zelene oaze, malog raja po imenu “Vila Dimkar”. To “Dimkar” je skraćenica od prezimena “gazdarice” Rodne Dimkaroske jedne visoke i naočite žene koja nas je dočekala na samom ulazu imanja.Sve je na imanju u zelenilu. Od trave, preko krošanja mnogobrojnog drveća… Tamo je i mnoštvo etno relikvija i predmeta poput furne i grnčarije u kojoj se prave čuveni makedonski specijaliteti poput tavče gravče, pindžura…Pažnju nam privlače i istinske kočije koje su nekada bile prava atrakcija, a danas spadaju u “vintage” kategoriju. Takođe tu je i ogromna sala pokrivena sa belom ceradom i naravno služi za razna veselja, poput svadbi, krštenja, rođendana…
Rodna je srdačna osoba. Trudi se da nam udovolji na svaki mogući način. Nudi nas kafom i pićem, a predlaže i da nešto prezalogajimo na čemu se ljubazno zahvaljujemo jer bi posle onoga u Makedonskoj kući to bilo i previše. Naravno, ne odbijamo domaću kafu, ja usput i hladno pivo, dok “čupinja” (termin za “devojke” u bitolsko-prilepskom kraju) koriste priliku da sa domaćicom razmene niz “abrova” i noviteta za koje su žene istinski maheri. Oko njih mačke koje se baškare na suncu i ne odbijaju maženje. Rodna je visperna dama. Mogla bi da bude uzor i vodič mnogima kako se sve uz trud i ulaganje može ostvariti. Odlazimo potpuno srećni i zadovoljni na svemu doživljenom i obećavamo domaćici da ćemo je sigurno posetiti nekom drugom prilikom.
BIBIN KUTAK U NASELJU TOCILA
Već su kasni popodnevni sati i sledeća destinacija nam je Bibin stan u blizini prelepe crkve Sv Petka, u naselju Tocila. Prolazimo pored “lepotice” po imenu hram Sveta Petka u neposrednoj blizini zgrade gde živi naša “domaćinka” koja nam je ponudila i akomodaciju.Lepo uređen i čist stan, uostalom kakva je i Biljana sama. Ali, odiše u nečim skrivenim, umetničkim i boemskim. Kao patrijarhalno vaspitana, Biba se trudi da se osećamo kao kod kuće. To nam, iskreno, i nije bilo teško jer smo znali da dolazimo u domaćinsku kuću punu topline i ljubavi.Uz “muabet” i “prelistavanje” raznih tema, stiže i bogata skara koju je Biba naručila u našu čast. Mogo slobodno reći ako bih takvu “skaru” praktikovao često da mi ni sumo rvači ne bi mogli biti konkurencija.Usput, urednica makedonske strane Portala, kao dokazana novinarka i istinska legenda tog zanata, iskoristi priliku da me intervjuiše (intervju kasnije objavljen na Portalu).I malo-pomalo, zvezde su išarale čisto nebo, a ja umoran od dugog dana, vožnje i od malo veće količine maligana, istuširah se i utonuh u carstvo snova.Cveta i Biba, kao da je vreme stalo, prepune energije i to one pozitivne, izađoše u neku slastičarnu, posetiše spomenuti hram Svete Petke koji je noću izgledao kao dvorac iz bajke.Upoznasmo u Prilepu i Bibinu buduću priju (svaća po makdonskom), Sašku Trajkosku čiji sin je verenik Bibine ćerke Adele i oboje momentalno žive u Berlinu. Saška je lepa žena, crvenokosa, prijatne naravi i savršeno se uklopila sa Cvetom tako da sam u jednom momentu pomislio kako su njih tri neka makedonska verzija od Space Girls.
Bibu smo još jednom posetili posle povratka sa “turneje” po Bitolju, a ovoga puta sam imao i zanimljivu anegdotu. Prvo što sam zalutao tražeći naselje Tocilo, a onda sam i potpuno promašio njenu zgradu i uporno smo zvonili na pogrešna vrata Bibinog broja, ali niko nije odgovarao. Vratimo se niz stepenice i tek kada je Cveta nazvala Bibu, ukapiram da smo u potpuno drugoj zgradi, što će reći da sam skrenuo jedan parking ranije.
Ostadosmo kod Bibe par sati i njoj je baš teško kao i nama pao rastanak jer, put nas je vodio prema Kavadarcima i Bitolju. O tome u sledećem nastavku, a vama dragi čitaoci koji ovo budete čitali, preporučujem da obavezno posetite Prilep. Možda vam se posreći da sretnete i našu urednicu Biljanu Bibu Krnčesku, heroinu u svakom smislu… Do čitanja!
