Svaki put kad mi kažu da je zlatna ona reč koja ostane ne- izgovorena, dobijem poriv da progovorim na lakat! Ne umem da ćutim, ne mogu, nisam kadra! I kad treba da iskuliram ja ne umem. Moram da kažem, pa makar crkla. I koliko god puta da mi kažu da je ćutanje zlato mogu da dokažem da nije. Uopšte!
I ne volim kada ljudi ćute, jer mi se u tom slučaju uopšte ne sviđaju. Uostalom kakvi su to ljudi koji svoj stav, emocije ili misli ne izgovaraju naglas? Ja ću da vam kažem – nikakvi! I ako se posvađaš i ako napraviš dramu, malo oćutiš,… pa nastaviš da živiš. I da pričaš. I nije smak sveta ako se posvađaš. Bude strašno samo ako se zaćuti.
Postoje različite vrste ćutanja. Ima onog koje boli. Šta god da je bilo i kakva god bomba da je odjeknula bolje je kad se priča. Makar se isvađali na krv i nož, pa da počnete iz početka ko ljudi. Ili da se dohvatite posle žučne rasprave, pa da imate seks ko ljudi. Ono kao seks pomirenja.
Postoji i agresivno ćutanje. Ne verujete? To vam je ono kada od nekog očekujete osmeh ili pogled koji bi rekao da je sve ok, a taj gleda u stranu. I ćuti. I kaže, sve je u redu. Tad znate da ništa nije u redu. I da još dobar period vremena neće ni biti.
Ima ćutanja koje to ne sme da bude. Kada su stvari ostale nedorečene, nejasne i neobjašnjene do kraja. Nema goreg sta- nja od neraščišćenog. Koliko god da je nešto strašno, manje je strašno kada se izgovori. Bar se razjasni gde je zapelo. Jer kad izađe iz čoveka, lakše će i da ode. A kad ode, onda se i zaboravi.
Od ćutanja može i da se razboli. Duša najviše boli kada rečima ne daš da izađu napolje. Duša mora da jeca naglas.
Najiskrenije, ja da ćutim, niti mogu, niti umem. Kod mene je sve ko na dlanu. Jasno ko sunce. Kad sam ljuta, kad sam zbunjena, kad sam vesela, to se jednostavno i vidi i čuje!
Ćutim samo kada sam bespomoćna. Kada više nema ništa da se kaže. Tad obično sviramo kraj i ako smo ljudi pružimo ruku jedno drugom i zahvalimo na saradnji.
I muškarci i žene ćute kada su jako povređeni ili kada ostanu bez teksta. Žene su u tom porivu agresivnije, spremnije da peckaju, leckaju, podsećaju nesrećnika da je kriv i da od oprosta nema ništa. Muškarci zaćute onda kada procene da bi tako trebalo i drži ih zavisi od karaktera izvestan vremenski period.
Naposletku, kada nema reči, nema ni emocija. Bez gro- hotnog smeha, pogleda oči u oči, zadirkivanja, pa i rasprave, nema ni ljubavi. Samo da se ne zaćuti. Ljubav ne voli tišinu.
KOCKICA JE BAČENA!
Ima tome dosta godina. Skoro se setih. Drug moje drugari- ce, je jelte i moj drug, otkri nam jedne večeri, svoju teoriju o srcu i kockici. Sve je počelo sa tim zašto patimo za nekim, a on, jedini muškarac u toj trenutno okupljenoj ekipi na sedelj- ci, poče svoju priču…
Nije da nije. Tako nekako i dođe…Kaže, kad nekog upoznaš, počnete da se zabavljate, sve to ide svojim tokom, to je kao da bacite kockicu, ali ne na sto, nego na srce. Gledamo ga nas tri u neverici, kakva kockica sad, o čemu ovaj priča.
Kaže znate onu latinsku poslovicu – kocka je bačena, e tako nekako i u ljubavi samo što je ovde kockica. I kako vas taj neko vremenom okupira, kako počinjete da ga volite, tako ta kockica pušta korenje, koje se zamotava sve negde oko srca. I što se više volite ta kockica sve dublje i dublje srasta dok potpuno taj neko ne postane deo vas. U smislu, da se podrazumeva da želite svaki dan da budete zajedno, da se ne razdvajate, da vam je u glavi čak i kada nije pored vas.
E, zaplet pravi kreće kada se razdvojite, raskinete ne daj Bože ili iz nekog razloga više niste ni tako blizu ni tako bli- ski. Taj što odlazi čupa i nosi svoju kockicu sa svim korenjem koje je pustila u vašem srcu, duši, telu. Zato bude teško. Otuda rane, ožiljci, suze. Zato toliko boli. Objasni naposletku drugar moje drugarice koji se tada sa setom sećao bivše devojke. Dolazile su posle nje razne, ali ova je ostala neprežaljena. Valjda je dugo bolelo.
Skoro se setih da nam je bio beskrajno simpatičan sa svojom pričom, ali smo se sve tri zgledale tužno kada je završio jer nismo očekivale ovoliki stepen iskrenosti.
Ljubav je definitivno lutrija. Nikad ne znaš šta ćeš izvući. Retki srećnici izvuku pravi dobitak, ali ni to nije garancija sreće. Neki izgube listić, neki proćerdaju to uludo, nesvesni da se neke šanse, kao i ljudi retko nacrtaju u pravo vreme.
Neki nastave da se kockaju. Promene samo igru nadajući se da će nova pravila doneti nove izazove. Bacaju kockice dok ne naiđu na pravu ljubavnu kombinaciju.
A dobru kombinaciju čini sreća da u pravo vreme na pra- vom mestu sretneš nekoga ko nije savršen, ali je za tebe pravi!
NASTAVLJA SE
