Čuvena akademska slikarka, ikonopisac i edukator Jasmina Jovanović Maca poznata javnosti po svojim čarobnim slikama koje će zauvek ostati upamćene na brojnim izložbama po originalnosti i lepoti, organizovala je još dve veličanstvene letnje izložbe ove godine (2025) u Rockfordu (USA), gde umetnica živi sa porodicom, koje nose naziv “PREMOŠĆAVANJE SVETOVA UMETNOŠĆU” (o kojoj smo ranije pisali) i “ROCKFORDSKA ŠARENICA” o kojoj ćemo govoriti u ovom intervjuu. I jedna i druga izložba, svojom posebnošću oduševila je publiku i imala fantastičan odjek. Da Jasminina umetnost može da učini svet boljim mestom za život uverili smo se više puta. Dovoljno je da dođete na izložbu i posmatrate njene jedinstvene slike. One nas navode na razmišljanje, otvaraju vidike, oplemenjuju, umiruju, isceljuju… Zbog njih se povezujemo, komuniciramo sa našim dušama i sa našom cenjenom umetnicom Jasminom. Njen veliki svedok uspeha je svet, koji dobro zna, “da uspeh nikada ne gubi cenu” i “da se uspeh nikada ne zaboravlja”! Ni mi ne zaboravljamo njene uspehe, njena dela, ni njeno veliko ime, na koje smo večno ponosni.
Organizovali ste sjajnu izlozbu – kulturno umetničko veče u Rockfordu koja se još pamti, kako je sve počelo?
Krajem maja ove godine organizovala sam jednu posebnu izložbu, kulturno-umetnički događaj koji je dobio naziv “Rockfordska šarenica”. Ideja za ovaj susret nije nastala odjednom. Sazrevala je u meni duže vreme: kroz razgovore sa ljudima, kroz potrebe rastuće zajednice i kroz osećaj da nam ovde, daleko od zavičaja, nedostaje nešto suštinski važno – prostor u kome se umetnost, duh i ljudi mogu susresti prirodno, iskreno i toplo. Prostor u kome se dele darovi, kreacije, radovi i talenti sa bližnjima.
Postojala je podrška grupe naših ljudi koji ovde žive, ali je bilo potrebno da se neko usudi da napravi prvi korak. Ovaj događaj je upravo to – mali, ali iskren pokušaj da se zajednica oplemeni i poveže.
U početku je Rockfordska šarenica bila zamišljena kao moja izložba zajedno sa još jednom umetnicom, Minom Teom Božić. Međutim, tokom samog procesa postalo mi je jasno da taj prostor može – i treba da primi mnogo više. Tako je, gotovo neprimetno, prerastao u kulturno-umetničko veče koje je okupilo slikare, muzičare, glumce, mlade umetnike i nauku – kao jedan živi organizam u kome svako ima svoje mesto.
Rocfordska šarenica ima originalan naziv, koja je njena simbolika ?
Naziv Šarenica nametnuo se sam od sebe. Kao što su naše bake nekada tkale šarene ćilime – strpljivo, s molitvom i puno ljubavi, uplićući niti raznih boja, tako smo i mi te večeri upletali različite talente, ljude, generacije, izraze i sudbine. Sve to utkano je u jedan poseban, zajednički ćilim – rockfordski.
Umetničko programsko šarenilo koje ste znanalački osmislili, kako je delovalo na atmosferu u Vašoj crkvenoj zajednici, koje su emocije preovladale?
Atmosfera te večeri bila je drugačija i ispunjena snažnim emocijama. To je bila večer topline, prisnosti i posebne energije koju je teško pretočiti u reči. Posebno me je dirnulo to što su, pored naših parohijana, među posetiocima bili i Amerikanci, kao i ljudi drugih nacionalnosti. Dalo mi je to snažan osećaj da ono što radimo ima širi smisao i da umetnost zaista prevazilazi granice jezika, porekla i kulture.
Sala naše crkvene zajednice te večeri je disala drugačije – po prvi put u duhu galerije i umetnika. Sve je bilo pripremljeno s pažnjom i ljubavlju, u okviru naših skromnih mogućnosti. Osećalo se da je svaka sitnica rađena s poštovanjem prema umetnicima, prostoru i posetiocima, kako bi svako osetio da je važan i dobrodošao.
Ko su bili učesnici programa, takođe i glavne likovne postavke?
Pozivu da učestvuju u programu odazvao se veliki broj umetnika različitih generacija i izraza: slikarke Jasmina Jovanović – Maca i Mina Tea Božić, gitarista Vasilije Stanković, umetnici Biljana i Milovan Glogovac (glumac), kao i mlade umetnice Ana Jovanović sa svojim skulpturama, Jelena Glišić, Milica Čulić i Ksenija Stanković, koje su se predstavile likovnim radovima, Nikola Čulić, poezija, el .ing. Vladimir Jovanović, predavanje o Tesli.
Posebno mesto zauzimale su likovne postavke nas dveju umetnica –slike Jasmine Jovanović- Mace i moje studentkinje, Mine Tee Božić. One su bile srce događaja. Kroz njih smo pokušale da prenesemo emociju, simboliku, unutrašnji svet i duhovni izraz. Bilo mi je važno da se oseti dijalog između naših radova sa publikom. Da osećanja koje utkamo u naše slike pri ovom bliskom susretu pronađu put u ožive emociju u posmatraču slike.
Kakvu su pažnju izazvali radovi dece?
Posebnu radost i snažnu simboliku uneli su i radovi dece, koji su izazvali veliko interesovanje i iskreno oduševljenje publike. Izloženo je nekoliko zaista izuzetnih radova na temu Nikola Tesla, među kojima bih posebno izdvojila portrete, belu golubicu i manastir Šišatovac. Kroz dečju iskrenost, maštu i likovni izraz, Teslin lik i njegova duhovna dimenzija dobili su jednu nežnu, ali duboku interpretaciju.
Na taj način, kroz ovaj lep i prirodan događaj, povezali smo lik Nikole Tesle i njegov nemerljiv doprinos i značaj za obe zajednice – i srpsku i američku, na način koji je bio razumljiv, emotivan i blizak svima.
Vladimir Jovanović, Vas suprug, inače odličan poznavalac života i dela Nikole Tesle, održao je na tu temu izuzetno predavanje, recite nam nešto više o tome.
Još jedan biografski i naučni osvrt na lik i delo Nikole Tesle, kao deo programa bilo je predavanje mog supruga, Vladimira Jovanovića, elektroinženjera i jednog od direktora u aerospace industriji u Rockfordu, posvećeno Nikoli Tesli. To nije bilo samo predavanje, već lična i iskrena posveta geniju bez kojeg savremeni svet ne bi bio ono što jeste. Predavanje je realizovano u saradnji sa Teslinom naučnom fondacijom iz Filadelfije, na čijem je čelu njen dugogodišnji predsednik, Nikola Lončar.
Želite li nekome posebno da se zahvalite na doprinosu uspeha izložbe ?
Naravno! Da naglasim i to da bez ništa od ovoga ne bi bilo moguće realizovati bez besprekorne organizacije, velikog truda i podrške ljudi koji su verovali u ovu ideju. Koristim priliku da im se ponovo svima zahvalim.
Jedan od njih. Srđan Božić bio je domaćin večeri i osoba koja je sa velikom pažnjom brinula da sve funkcioniše prirodno i tečno.
Mina Tea Božić, sjajna umetnica i moja studentkinja, bila je uz mene od samog početka – zajedno smo gradile ovaj događaj, a njena energija, odgovornost i posvećenost bile su neprocenjive.
Moj suprug Vladimir Jovanović vodio je program, uz moja kraća uključenja, i dao večeri nadahnut, smiren i dostojanstven tok.
Posebno sam zahvalna našem svešteniku ocu Milošu Živkoviću, predsedniku parohije Nikoli Čuliću, kao i Branki Pejić, predsednici Kola srpskih sestara, na poverenju, podršci i otvorenom srcu.
Članice Kola srpskih sestara pripremile su laganu, ali izuzetno bogatu i raznovrsnu zakusku. Sve je bilo veoma ukusno, estetski lepo servirano i u potpunosti uklopljeno u duh večeri. Ta toplina i briga dodatno su doprinele osećaju zajedništva i domaće atmosfere.
Kome ste uručili zahvalnice?
Tokom večeri uručene su zahvalnice svima koji su doprineli da Rokfordska šarenica bude ono što jeste.
Posebnu zahvalnost dugujemo Jadranku Aleksiću, istaknutom biznismenu i dugogodišnjem donatoru umetnosti, koji je i ovog puta svojom izdašnom donacijom pomogao opremanje prostora i realizaciju događaja.
Zahvalnice su uručene i: ocu Milošu Živkoviću, Vladimiru Jovanoviću, Srđanu Božiću, Mini Tei Božić, Nikoli Čumiću, Branki Pejić, kao i svim umetnicima i učesnicima večeri.
Posebne zahvalnice dobili su Nikola Lončar, predsednik Tesline naučne fondacije, Slavica Momaković-Miljanović, urednica portala “Svet Australia” za Srbiju, Ameriku i Kanadu i Rade Berak, glavni urednik portala, za medijsku podršku, saradnju i donacije koje su pomogle da ovaj događaj dobije puni smisao i vidljivost.
Vaša “Šarenica” daleko je odjeknula, koja je njena budućnost ?
Verujem da Rockfordska šarenica ima sjajnu budućnost i sve izglede da postane tradicija. O tome svedoče i brojne, iskreno lepe reakcije publike koje su nam stizale tokom večeri i nakon nje. Veliki broj posetilaca izrazio je želju da se ovakvi susreti ponove uskoro – ako ne i više puta godišnje. Tako da su već u toku planovi i pripreme za sledeću godinu i novu šarenicu sa isto tako sjajnim talentovanim učesnicima.
Kroz ovakve susrete želimo da pokažemo da život u dijaspori nije samo prilagođavanje i rad, već i očuvanje duše, identiteta i umetnosti – uz otvorenost i duboko poštovanje prema kulturi zemlje u kojoj živimo. Ako makar jedan čovek ode kući sa osećajem inspiracije, topline i povezanosti, smatram da smo uspeli.
NOVOGODIŠNJA ČESTITKA!
Dragi čitaoci portala “Svet Australia”,
Verujem da umetnost svojim nevidljivim mostovima povezuje naša srca, ma koliko daleko bili jedni od drugih, prostorno ili vremenski.
Neka Nova 2026. godina probudi u nama hrabrost da volimo, snagu da oprostimo i mudrost da prepoznamo svetlost jedni u drugima.
Setimo se svojih bližnjih: podelimo osmeh koji leči, reč koja podiže i zagrljaj koji vraća nadu.
Jer svet postaje bolji tek kada dobro koje stvaramo podelimo sa drugima.
Neka nas i dalje ujedinjuje ono nevidljivo, ali najjače – duša, ljubav i Božiji blagoslov.
Za dobrobit čoveka. Za mir sveta. Za umetnost koja povezuje svetove.
Srećna Nova Godina!
u ime umetnice,
Jasmine Jovanović – Maca
Bridging Worlds through Art
Slavica MOMAKOVIĆ
