Sretnem skoro jednu dragu drugaricu, s kojom me je život sasvim slučajno ukrstio, ali se zbog svoje iskrenosti zapatila u krugu mojih prijatelja. Pričamo o poslu i pohvali mi se kako je našla savršen posao, ali kako sa mužem ima iks-oks svaki put kada izlazi iz kuće

On je gradski mangup, sa dugogodišnjom tradicijom, kome je ona stala na put i rodila mu dete. Bili su srećni dok je ona donosila pare u kuću. Čim je kod nje počelo da biva turbulentno, on se setio da ona nije dobra majka, da je njemu potrebna žena koja je sposobna i tako u krug. Inače, bez sve šale ona je za njega izmislila možda ne ceo svet, ali barem pola planete. Za razliku od njega, ona je cenjena, njeno ime znači kad se izgovori i njen rad se poštuje. Ali eto tako, našla je šminkera za muža, pa sad gleda šta će.

Pominjala mi je to i ranije, onako bojažljivo, sve misleći da žena treba da bude ta koja „će da sačuva brak“ i da u mojim očima ne ispadne neko ko ne ume da smiri muža. Taj put joj je izgleda pukao film, čim je u društvu jedne iskusne beogradske dame prosula svoju muku. Muku, jer je to sve mučilo mesecima unazad.

• A pa taj tvoj je zapravo bezobrazan, znaš – pričala je iskusno triput srećno razvedena dama, koja danas živi nevenčano s mužem, jer je shvatila da je brak prevaziđen – On bi da te vređa svaki put kada moraš da se aktivno uključiš u društveni život, ali da pokupi sav novac koji ti zaradiš, jer biti mangup nije jednostavna stvar. Zahteva novac, a koliko sam shvatila – nema taj nameru da radi, nego samo da mu neko bude kriv.

• Nekad mislim da ću da poludim – čujem ovu moju kako šapatom izgovori.
• Vidi nećeš da poludiš, nego lepo nađi sebi uživanje. Frizer, manikir, putovanje, pa i neko kome bi ti izdala privremenu upotrebnu dozvolu – reče tako mirno beogradska gospođa između dva dima elektronske cigarete.

Ja trepnuh triput i blago se nasmejah kako se danas kulturno definiše pojam „ljubavnik“. Čovek sa privremenom upotrebnom dozvolom.

Ali ova triput srećno razvedena je izgleda znala o čemu je pričala. Nas dve smo gledale kao dve najgore seljanke. Ma kao Živka ministarka kad joj je učitelj otmenosti pomenuo da je – ljubavnik nešto što se mora zarad otmenosti!

• Šta se dešava ako taj sa privremenom upotrebnom dozvolom, postane onaj kog jedino bude želela? I ako više muža ne bude mogla očima da vidi?
• Ah, draga .. Šta će da bude! Pa ostaće sa njim, to je bar jednostavno! Od muža će se razvesti i zvanično, a taj drugi postaće prvi i jedini. Nikakva tu filozofija ne treba velika. Ne znam samo što se toliko sekirate oko tih muškaraca. Onaj koji može da vas usreći, onaj zbog kog se osećate žive, zapravo je vaša priča. Moja baka je umela da kaže – ako su venci, nisu lanci! Ako ste venčane za neodgovarajuću osobu, pa niste lancima vezane! Ah!

Našoj „učiteljici života“ zazvonio je telefon i ubrzo smo se rastale, a nas dve se pogledasmo ko dva pokisla miša. Dobro, pokisle mačke!

• Ču li ti ovo, majke ti? – pitah sa osmehom ovu moju.

• Privremena upotrebna Ko da je to jednostavno.

Osećam da bi taj vlasnik dozvole na banderu zalepio od koga je dobio dozvolu! I ko da je to jednostavno.

• Žena je u pravu, da ja tebi kažem. I ovaj život je bre, jedan. Boli me bre uvo za sve, ali najiskrenije. I ne plašim se ni razvoda, ni novog života, niti bilo čega! – povrati se ovoj mojoj volja i snaga, uhvatih je u trenutku.
• Pa vidi, realno nemaš čega ni da se plašiš. Mi žene možemo da se pouzdamo jedino u sebe i svoju snagu. Čak ne ni u roditelje, ni u svoju decu, koliko same u sebe. Nema tu ni stida ni srama, kada okrećeš novi list. Ako si ti sigurna u svoj izbor, svi će stati na tvoju I realnost, i ljudi i život sam po sebi.

Uvek se setim onog filma – Jedi, moli, voli. Probaš bre, sve. I ni zbog čega ti nije krivo, jer se uvek kaješ samo ako nešto nisi uradio. I kada nađeš baju za sebe, ako je taj, taj je, ako nije – ideš dalje. Otpatiš, odboluješ, preležiš, preboliš i – nastaviš. Ali uvek – nastaviš.

UHVATI FRAJERA NA BEBU!

Siguran put da izgubite muškarca koji vas ne voli, jeste da mu pomenete da želite da imate dete

Nisam ja ovo sama smislila. Ovo je relevantan podatak o koji se saplela svaka žena koja je, što bi rekao Dragojević, „htela da uhvati frajera na bebu“.

Akteri današnje priče su pa… recimo oboje izuzetno dosadni. Oboje su po PS-u, ona je tiha, on je dominantan, kako jel’te i „treba“ da bude u vezi, on je vara – ona ćuti, jer jel’te, tako treba da bi joj se svaki put vratio. I vraćao se, nije da nije, svaki put sa sve širim osmehom koji mu je nabacila – neka druga.

E, sad kako se ona opasno približava godinama koje su  za jednu prvorotku – biti ili ne biti, shvatila je da ako makar jedno dete ne rodi uskoro, posle ga ni rađati neće. On, naravno, kao i svaki muškarac, ima dovoljno godina, ali i dovoljno svojih zacrtanih ciljeva u kojima ne vidi sebe kao muža i oca. Barem ne sad. Dobro, barem ne s njom.

Ona to naravno ne vidi, niti oseća, jer želi nadoknadu za sve što trpi i što ga pušta da ide u štetu i što se pravi da ne vidi. Smatra da za svoje trpljenje zaslužuje barem jedno dete.

Vrlo važna stavka je ta što su oni oboje zaboravili zašto su zajedno. Počelo je tako što je ona njemu nešto završila, a bila je sama, situirana, a on uvek imao gde da prespava kada se dobro napije, i ženu s kojom može da podeli noć. Tu svako želi realno ono što ne može da dobije, ali se o tome ne priča. Do tog jutra kada je njoj došlo da ima dete ili da crkne!

• Vidi, ja sad u ovom trenutku o tome ne razmišljam! – decidan je bio on.
• Dobro, a kada misliš da razmišljaš, imam toliko godina da dok se ti smisliš, ja više neću moći ni da rodim – ciknula je na sav glas.
• Ne znam kako da ti kažem, ali ja tebe ne volim – prosto i jednostavno joj je saopštio. Reči koje su se kao sekira zarile u istinu koja lebdi sve vreme.

Osim što je ona ostala da plače i urliče na njega da je ovakav i nikakav, on je tog trenutka osetio olakšanje. Jer, realno, koliko god da lažete sebe, istina je ta koja vas oslobađa i čini da vam padne kamen sa srca. Ona mu je danima bezuspešno pisala, ali on je bio neumoljiv.

On je rekao šta je imao, pokupio svoje stvari i to je konačno bila presuda toj vezi za koju i dalje niko do kraja ne zna zašto su đavola i bili zajedno. Njih dvoje pogotovo. Jer osim što je ona bila dobra prilika, kasnije se ispostavilo da tu ama baš ništa nije bilo dobro. To što je ćutala godinama, obilo joj se o glavu prvi put kada je progovorila.

U vezi u kojoj žena vidi i oseća da je muškarac vara, to što ćuti nije joj naročita investicija u njegovu ljubav. To što je ona imala višak stambenog prostora na kraju više nije bila njena prednost. Jer nema ništa hladnije nego kada legnete pored nekoga kraj koga vam nije toplo, bez obzira koliko veliki i udoban krevet bio.

A i muškarci žele ljubav, i dobar seks, i da im bude fino. I ako ne žele dete, ne lažu. Koliko god da je možda logično da žele, jer su u dugoj vezi i sve vodi ka tome. Poenta je ako ih žena stisne – oni će samo ispariti.

Kada jedan neće dete, to samo znači – da neće sa tom osobom. Svako dalje insistiranje samo otkopava rupu u koju klimava veza pre ili kasnije upadne.

NE MOGU BEZ TEBE, NE MOGU SA TOBOM

Koliko puta ste imali dežavu, da ste nešto već videli, da je trenutak toliko intenzivan da zdrav razum jedva prihvata?

Naša današnja junakinja se podvrgla regresoterapiji, ni manje ni više. Godinama se patila da zaboravi jednog s kojim je doživela veliku ljubav. Gasila i gušila sebe da zaboravi sve.

Da ne bude zabune, i ona i on su zauzeti bili kada im se desila ljubav. Sve ovo što mi priča, meni zvuči ko bajka, a njoj kao… pa proživljena stvar.

• Bila sam u ugovorenom braku, sa čovekom kneževskog porekla i živela sam u Podunavlju. Bila sam zatvorena u sebe, volela sam da pišem, verovatno da ne poludim, iako je moj život realno bio san mnogih devojaka. I onda, i sad. Imala sam dvoje dece sa tim čovekom, decu sam volela ali sebe nisam u tom braku videla. Pošto sam se, jelte, bavila pisanjem, priroda je jedino o čemu sam mogla da pišem. U nekoj šumi nadomak dvorca, ja čekam da prođe oluja, da bih mogla da je opišem. Znaš ono kao čekam inspiraciju, a imam sreće pa sam i pismena.
• Izvini što prekidam, sem što nisi srećna i što si opet isto udata, takoreći vekovima udata, na koji način oluja ima veze sa tvojim ljubavnim životom?
• Čekaj, budi Srednji vek, bre, ne može to odmah sve da ti bude jasno. Pošto sam, jelte, čekala tu oluju, kad je počelo da grmi, potrčala sam da pobegnem i od straha se onesvestila!

• Dušica… od straha – bi mi je sve žao.
• E, ali nije to sve. Pronalazi me tip, ratnik, znaš kakav dasa… ufffff!
• Ma, ko nam je taj sad?
• Pogađaj triput!
• Ovaj naš zet?!
• Da, da… baš taj! Budim se i vidim da me posmatra, skapirao je da sam neka plemkinja i kreće komunikacija. Ja sad baš nisam nešto, jelte, u najboljem izdanju, znaš, malo sam čupava i pokisla, ali on mi saopštava: “Munja te bacila meni“, i vidim ja da munje tek kreću da pršte između nas… znaš kakav je i tad bio, verovala ne bi! Frajer bre, ozbiljan!
• Ti čupava i pokisla, a naš zet stiže kao spasilac i plane ljubav? Ti nisi kneginja, ti si carica! Majke mi! A taj knez, zvanični muž šta ti je s njim?
• Ma, on je bre nebitan! Mene su i tada samo deca moja zanimala. Ovde je bre priča, planula ljubav, dolazio mi na dvor! Ljubav prava, ali razdvaja nas rat, jer je ovaj moj ON je otišao dalje, a ja sam ostala sa decom. Obećao je da će da se vrati, ali mislim da je poginuo.

Došlo mi da ga okrenem, da mu kažem – dođi samo da te zagrlim… – pada lagano u sevdah moja ortakinja, ali ne dam se izmanevrisati.

• Čekaj bre, hoćeš da kažeš da se u prošlom životu zaljubio u tebe tako udarenu munjom, a sada ste uz svu moguću tehniku i dalje na leru po sistemu – „Ne mogu bez tebe, ne mogu sa tobom“?
• Jedino da ga vežem za banderu i čekam da udari grom, da se seti da sam to ja! Ona koju voli! Ja više ne znam kojom mukom da ga mučim, kad me neće!

Zanima mene kakav je to osećaj da vidiš sebe nekada, ali sa istim osećajima. Iskreno, nisu to osećaji koje svako može da razume. To dežavu, već viđeno, je toliko intenzivno nekada da se zdrav razum bori sa činjenicom da je video dalje od onoga što može da prihvati. A žene ko žene, vazda im nije dosta ono što čuju, ako osećaju drugačije. I ne postoji tehnika, terapija, koju neće probati, ma kamen koji neće podići da nađu rešenje!

• Vidi nije mi bilo dobro, kada sam shvatila da sam ja zapravo vekovima – udata! I kad ga .. tada, tamo, izgubih se – nije da nije. Uzlupalo mi se srce, ko i sad ponekad. Realno, ima dosta poklapanja i tada i sada. S tim što ja intenzivno osećam sve to što videh, ali mi odlaknu. Znaš ja sam dugo mislila da je problem u meni, kada je on u pitanju. Da sam ja nešto loše uradila i da zato ovoliko patim, a zapravo sve ima svoje. Kao onaj film „Posetioci“, s tim što ne piješ nikakve napitke, ne hipnotišeš se…
• Hoćeš li mu ispričati ovo nekada?
• Ni mrtva! Nikad! Da me proglasi za ludu još! Uostalom, jel ti znaš ijednog muškarca koji je u stanju da razume ovaj vid terapije? Još ratnik, ženo! Pa bolje sama da stavim prste u struju, ovaj put! Munju da ne čekam!

I to je bila u pravu. Muškarci ne veruju u ovakve stvari. A žena kad poludi od ljubavi, leči se kako ume i zna. Samo jedno mi nejasno…

• Ma mene zanima kako ja tebe da oslovljavam ubuduće, plemkinjo?

Nasmejala mi se od srca. Po prvi put se opustila, kad je shvatila kako to zapravo zvuči.

• Ova ti je plemkinja imala izgleda sve, ali to joj nije značilo ništa. Pa evo kaži i sama koliko žena samo nas dve znamo koje tako žive?

Zanimljiva postavka. Ona udata u svakom životu, situi- rana i naizgled srećna. Ali, dok je nije spičila munja… ništa!

Čekam rasplet oko ove moje kneginje i njenog ratnika, iskrena da budem. Jer neki odgovori često lebde oko nas, kao delovi slagalice. Samo što ne umemo da posložimo uz pripadajuće pitanje. Barem ne iz prvog puta. Ali, to ne znači da treba da odustanemo. Odgovor je rešenje, bez obzira da li nam se dopada ili ne.

TI SI ZABORAVIO KAKO JA IZGLEDAM, JEL?

 Zanimljivo je da bez obzira kako ste s nekim završili, tokom vremena postane potpuno nebitno i ko je koga, i zbog čega ostavio. Jedan događaj – prava anegdota, kojem sam lično prisustvovala, bukvalno me od srca nasmejao.

Njih dvoje su završili odavno. Živeli su zajedno, on je hteo da je ženi, zakazali svadbu, ali jednom njenom odlukom sve je puklo, tako jako da se više nikad ne sastavi. Nastavili su poslovno da sarađuju, jer su im interesi dovoljno isprepletani, pa je to bila najbolja opcija po oboje.

Sledeća priča se dešava posle dužeg vremenskog perioda. Na poslu, njih dvoje opet zajedno. On popio malo, i krenulo zadirkivanje. Ona se opire, ali joj negde, vidi se, drago. Na kraju, kada je to već uzelo maha i kada se prešlo na konkret- nije predloge, čujem je ja:

– Ti si zaboravio kako ja izgledam, jel?

On izgleda želi čovek da se podseti. Iako su oboje sada srećno zauzeti.

To vam je, zapravo, kao sok od manga. Nema ga tako često i nema ga svugde, ali ako budete u prilici, nećete propustiti da opet osetite taj slatkast ukus.

Inače, legenda kaže da vam pogled uvek ide tamo gde ne možete da budete i da što vas više neko juri, sve više se povlačite i krijete. Žene tu imaju nekakvu svoju taktiku jer misle da to zadirkivanje ume da bude simpatično, ali ne u beskonačnost, i ne bez smisla. Jer, žene vole muvanje, ali vole i konkretna rešenja. Vole kada ih muškarac uzme za ruku i kaže – „Ti ideš sa mnom“. I legenda kaže da se to jednoj ženi stvarno i desilo.

Danas realno mnogo priče, mnogo dopisivanja, a od puke realizacije ništa. Ono što je nekada bilo predjelo, servira se kao glavno jelo. Retko ko prirodnim putem može da zavoli nekoga. Sramota da kažeš da voliš, valjda je to dokaz da nemaš pojma sa životom – kad pokažeš nekome ljubav. Što veze s mozgom nema, nego je takva moda došla. Da budeš cool.

Ovo dvoje su mi i dalje enigma. Kako je moguće da joj je vremenom prešao preko neoprostive stvari, samo zato što je dobra riba? Ili valjda vreme obriše sve one loše konotacije i ljubav, ako je bila, promeni agregatno stanje, ali nikad potpuno ne nestane.

Nisu bili na kraju zajedno. Iako je on zažario okicama na nju kao mače na muškatlu. I iako se ona kikotala kao lud na brašno. Ona je produžila svojim putem, a on je ostao sa par njih da pričaju o pecanju.

Ali ostala je anegdota kako se pozdravljaju dvoje bivših kada bi jedan opet:

– Ti si zaboravio kako ja izgledam, pa bi da se podsetiš?

I kamo sreće da ljudi češće vežbaju ljubav, a manje pametuju, zadirkuju i obećavaju.

Žene bi bile raspoloženije, a muškarci voljeniji.

I onda bi svima bilo jasno zašto predjelo, ipak, ne može da zameni glavno jelo.

TROJKA!

Nije vam taj treći uvek suparnik. To može da bude neko ko jednostavno ne kapira da u vašoj vezi, nije poželjan. To može da bude drug, drugarica, sestra, brat, već o svekrvama i taštama da ne govorimo

Svekrve i tašte su realno na lošem glasu i često ne bez razloga. Ako je svekrva, ona svog sina poznaje duže nego vi, i sad došla tu neka balavica da mu menja svet, kad on voli baš to da jede i baš tako da mu se pegla košulja i šta sad ta snajka zamišlja sad.

Ima onih perfidnijih, koje su šatro dobre sa snajkom, ali je nikada do kraja ne zavole, već joj sa najlepšim osmehom prave spletke.

Tašte su pa otvorenije u iskazivanju svog mišljenja, pa imate situacije gde će „one zetu da pokažu zube“, ne kapirajući da tako samo kopaju rupu – svojim ćerkama. Ima i ovih dobronamernika koji nisu u direktnom srodstvu ni sa kim, ali im oboma žele najbolje. Pa tako idu i pune im glavu svojim vizijama njihove veze.

Sigurna sam da ste nekad od muke tražili savet od najbližih ljudi, a da ste se osetili – pa kao ošureni vrelom vodom. I sve zato – što niko realno ne može bolje da zna od vas samih šta je za vas i vašu vezu – najbolje.

Ima tu i dosta zlog sveta, koji na najmanju vašu emotivnu slabost, pali mašineriju od sopstvenih iskustava i kreće iživljavanje… šta oni misle, kako bi bilo najbolje, šta bi trebalo, jer oni znaju bolje nego vi.

A samo ste hteli da otvorite dušu. Ne da vam neko oteža još više.

Današnja priča je klasično muško-žensko prijateljstvo. Gde se ona lagano zaljubljuje u njega, ali i on ima devojku, i ona ima momka. Samo što ona to ne bi priznala ni za živu glavu, a on ko i svako muško – pa uglavnom pojma nema šta ona prema njemu oseća.

Izlaze svi zajedno, ljubav neverovatna, s tim što drugarica koristi svaku priliku da nasamo saopšti njegovoj devojci – da se on ipak ne ponaša lepo prema njoj, da joj potkopava samopouzdanje, da je pouči kako i da joj skrene pažnju zašto. Da, eto, nije u redu da je omalovažava, da ne sme da mu dozvoli ovo i da treba da prekine ono. Te najbolje drugarice, koje sve znaju i koje su ultra mega giga zanimljive, uglavnom su teška alternativa u svakom životnom pogledu. Čitaj, pojma sa životom nemaju, ali su zanimljive, jer su drugačije. Samo to što je u mladosti zanimljivo, u nekim godinama zove se i – „nije baš sva svoja“.

– Znaš, ja ne znam kako ti trpiš ovog tvog, ipak nije u redu da se tako ponaša prema tebi. Baš je grub i nije u redu. Da je on moj momak… – obično u tom stilu kreću pridike njegovoj sirotoj devojci, koja sluti da motiv za druženje njenog momka i dosadne drugarice nije samo „drugarstvo“, ali se u svojoj skromnosti ne snalazi do kraja.

Obično je njegova devojka, sušta suprotnost, najboljoj drugarici. Koliko je devojka sa obe noge na zemlji, toliko je drugarica u svom univerzumu.

Ova trojka ipak,  raspala  se  na  najbolji  mogući  nčin. Svako je dobio parče svog kosmosa, shodno tome šta je želeo. „Najbolju drugaricu“ kako alternativa i nalaže, život je čarobnim štapićem odveo u nepoznatom pravcu, toliko daleko, da se samo izgubila iz njihovih života. Javila se jedan dan da je otišla na daleko toplo ostrvo, gde je našla sreću sa nekim potpuno levim likom. Ovo dvoje su ostali da SAMI budu srećni, a čestitke sa ostrva stizale su obično za Novu godinu i rođendane, a potom sve ređe i ređe…

E, to se zove božanska pravda. Jer su je se ovo dvoje rešili jednom zauvek.

Tako da, ko god da vam se meša u vezu, uglavnom nije dobronameran, bez obzira šta vam pričao i koliko vam je blizak. A troje, kako god okrenete, pravi gužvu. Koliko god  da su vam oboje dragi, granice uvek postavljate vi, u ovom slučaju VAS DVOJE. To što ste vas dvoje i kako funkcionišete, ne tiče se NIKOG TREĆEG. Koliko god da je drag i dobronameran.

NASTAVLJA SE