Otkako je društvenih mreža, svo mi je društvo na mreži. I znano i neznano. Da mi ne zamere oni koje nisam upoznala, a takoreći znamo se, prednost dajem ljudima koje znam.

Ne verujem ja mnogo u to vidiš nekog na Fejsu, Instagramu i Twiteru, pa odlepiš. Ma kakvi! Barem je kod mene tako. Jedna greška letos u tom društveno-mrežnom životu koštala me mira na letovanju. Čekiram se ja naivno u hotelu pri dolasku, ko velim to tako ide. U roku od 24 sata, moj inbox je zatrpala milion i jedna ponuda. Od pristojnih do nepristojnih.

Još jedna vrlo bitna stvar kad se žena nekim čudom bavi javnim poslom jeste činjenica da i ako odgovoriš i ako ne odgovoriš – ne valjaš. Jer uobražena si kako okreneš. Naopako da se dopisuješ sa svima koji su ikada videli bilo kakvu tvoju sliku.

Fejs nudi prijatelje, Tviter i Instagram pratioce, samo što u velikoj većini slučajeva drugari jesmo, ali bliski nismo. Kako okreneš, imaš puno ponuda za interakciju. Ako ti je do toga. Kapiram kad se ljudi znaju, pa se daju u dopisivanje, dogovaraju sastanke, poslove, ali kad se ne znaju ja sam pomalo skeptična. Otkud znam s kim pričam, pobogu! Pišu tako, nije da ne pišu. Neki odustanu, neki se ljubazno obrate. Ima i onih koji se u startu naljute.

Tako me jedan komentar skoro od srca nasmejao. Kaže:

„Gledam opet tvoje slike, pa ti i nisi neka…”

Posle upornih pokušaja da ja bilo šta kažem, dobih tako sočan opis da se valjda džabe pravim važna, kad nisam vredna pažnje. A poenta i jeste, nemadoh srca da mu kažem, da ja zapravo i nisam neka. Ma, nisam uopšte! Za tog koji mi  to piše. Tačnije, za sve koji u ženi sa televizije vide „čudo neviđeno“.

Nisam zaista. Vrlo sam obična. Ali znam za koga sam posebna i jedinstvena. I da sam mu neverovatna i lepa, čak i bez šminke. Recimo, da mi je to dovoljno da znam da sam neka. Neka mnogo bitna.

LJUBAV: GODINE = 1:0 STARIJA

Vozi me taksista malopre i sa radija nam zapeva Severina. Čovek me pogleda, pa valjda proceni da bih ja to trebalo da znam, upita: Kad se udaje Severina? Ovih dana bi trebalo, što pitate, nadovezah se…

Početnička greška! Lepo piše „ne razgovaraj s vozačem“, doduše u busu, ovo je taksi, ali greška je greška. Ko bi rekao šta ću umesto lepih želja za dugovečan bračni život dvoje ljudi sve ja čuti.

Između ostalog, em je starija, em ima dete, em sto nekih trica i kučina, ali najveća joj je zamerka što je siroti momak promenio veru. Kažem ja, pa šta s tim? Pa kao nije u redu. Pitam ja kome nije u redu? Ja još nisam čula da se Bog na nekog naljutio što ga neko zove drugačije. Pa zbog žena su ratovi vođeni, a mi ovde pričamo o tome što se neko zavoleo, pa promenio veru. Zar nije bitnije što su se dve duše našle, od svih zakona i svih običaja?

Gleda siroma’ čovek u retrovizoru, ništa mu nije jasno. Poče opet ali ona ima dete, a on je mlad. Pa šta ako ima dete, pa otkad je to za bilo šta bitno, više će sreće uz nju videti nego da je našao balavu vršnjakinju željnu života koju bi idućih 5 godina ubeđivao da treba da imaju dete!

Au! Vidim da se čoveku nimalo ne sviđa u kom pravcu ide naša konverzacija! Sve je tiši i tiši, a kladim se da ga pomalo i volja napušta da mi dalje objašnjava zašto najaktuelniji estradni par nešto (ne)treba.

Vidite, kad se dvoje ljudi voli, greota je da ne budu zajedno. Tu nema veze ni što je ona starija, ni što ima dete, ni ko u šta veruje. Nekad, život tako udesi da vi tražite trista evra, a dobijete hiljadu. Sad možete da pogledate ka nebu i budete zahvalni. Ili da se premišljate i pustite da vam vetar istrgne iz ruku sve što je s neba palo.

Moja vožnja i filozofski čas se završio. Vadim novac da platim, a čovek se okrete i samo reče: Ne treba! Za ovakav razgovor, ja častim. Ne znam kako vi tako mladi imate toliko mudrosti u sebi.

Samo sam se nasmejala. Nisam ja baš toliko mlada. Samo znam kako je biti starija. Ništa više.

NASTAVLJA SE