Piše: Rade BERAK
Tokom duge i bogate novinarske karijere imao sam prilike da se sretnem sa mnogim poznatim ličnostima iz raznih društvenih sfera. Zato ću ovim „mini feltonom“ pokušati da iz naftalina izvadim neke najzanimljivije susrete. Oni neće biti hronološki složeni već onako đuture, na koju fotku u tom trenutku naletim.
JELENA KIŠ
Od prvog trenutka kada sam sreo Jelenu Kiš, znao sam da ćemo biti drugari. To je taj neki šmek, tzv. body language. Njen široki i iskreni osmeh bi osvojio i najbolje utvrđene fortifikacije.
Bilo je to sredinom septembra 2013. godine kada je Jeca predvodila grupu umetnika i modnih kreatora iz Srbije, a u okviru manifestacije “Dani srpske kulture u Australiji”. Ja sam tada bio šef dopisništva za Australiju, novosadskog magazina “Svet”.
Prvi susret sa Jecom u redakciji “Srpskog glasa”
Sa Jecom Kiš i Marijom Ivanković u Sorrentu
Šta više, Jelenu i modne kreatorke Mariju Ivanković i Dragicu Gavrić odvezao sam do turističkog mesta Sorrento gde smo uz priču, šalu i pokoje, što bi Šoić rekao, pićence, proveli lep dan.
Treba li uopšte i spominjati na kako briljantan način je Jelena vodila programe pomenute manifestacije u Sidneju, Melburnu i Pertu. Doputovala je tada sa titulom Mrs Srbije koju je osvojila iste godine. Zaista, svojom pojavom, glamuroznošću a povrh svega, jednostavnošću, sve nas je zauvek “kupila”!
Drugi susret dogodio se godinu dana kasnije u Beogradu. Svega par dana do povratka za Australiju, krenem Terazijama ka robnoj kući Beograđanka. Prelazeći na semaforu začujem glas “Rade” i umalo se srušim od iznenađenja – bila je to Jelena Kiš. Lepršava i doterana za razliku od mene koji sam bio obučen kao da sam krenuo na plažu.
Na ručku u hotelu Moskva
Zaboravim Beograđanku i na Jecin predlog krenusmo ka hotelu Moskva. Uz ručak i piće koje je baš prijalo na avgustovskoj vrućini, koje je, uzgred, ona platila, evocirasmo protekle događaje kroz godinu dana.
Na kafi u jednom kafiću u Beogradu
Pozvala me je da je sutradan posetim na radnim mestu u Matici iseljenika Srba čiji je ona tada predsednik (po gramatici u međuvremenu promenjenoj – predsednica) bila. Obećano – ispunjeno. Tom prilikom sam uradio i opširan intervju sa njom.
U Matici iseljenika Srba posle intervjua
I kako to obično biva, Jeca, visoko školovana, između ostalog i na prestižnim univerzitetima u Australiji, shvatila je da se u datoj situaciji u otadžbini nije lako izboriti sa vetrenjačama, pa je sa porodicom koja se nešto kasnije uvećala za još jednog člana, odlučila nastaniti u Sidneju. Sa državljanstvom koje je već posedovala to joj nije bio problem.
Agilna i sa naglašenim smislom za biznis, pokrenula je svoju privatnu imigracionu kompaniju “J Kis Migration” sa svim mogućim akreditacijama, a čiju veb stranicu možete otvoriti klikom na njenu reklamu ovde na ovom Portalu i saznati više.
Zanimljivo je da se i pored želje nismo još sreli po njenom comeback-u, ali to ne znači da nismo u kontaktu.
Neverovatna odoba. Supruga teniskog učitelja, majka četvoro dece, poslovna žena, domaćica i iznad svega – dama! Čast mi je imati ovu lepoticu za bliskog prijatelja.
Ako je Ivo Andrić napisao “Jelena, žena koje nema”, ove Jelene i te kako ima i uvek će biti!
