Kada pišete o lepoj pesmi onda se reči same rode, ali kada tu pesmu otpeva jedna prava dama i pri tom poznajete tu ženu velikog kalibra ličnosti i profesionalizma, onda imate pravi izazov oko prenosa emocije i iskrenog divljenja koju u vama izaziva ta ista melodija i naravno pevačica koja je ujedno i autor teksta.
Ustvari ovu damu i ne treba predstavljati na klasičan način, jer se ona, celog svog života, predstavlja preko talenata koje ima, a Boga mi ima ih poprilično, pa je javnost prepoznaje i kao pevačicu i kao tekstopisca i kao novinara ali i kao voditelja modnih programa, što u slobodnom prevodu znači umetnica velikog dijapazona.
U pitanju je naša koleginica Slađana Bojović koja je pre par dana objavila svoju najnoviju pesmu “Nebeske violine” i sve nas iznenadila svojim novim manirom. Zapravo radi se o sasvim drugačijem izrazu i stilu koji je bio izazov i za samu Slađanu, jer kao što nam je otkrila ova pesma je tražila od nje apsolutnu posvećenost u smislu kondicionog, glasovno-tehničkog pristupa, pa sve do samog izraza kafanskog sevdaha što je karakteriše.
Pesma osvaja na prvo slušanje jer ima dramatičnosti u samom uvodu, a raskošna melodijska linija sa veoma moćnim aranžmanom spaja se sa izrazito lepim tekstom koji upotpunjuje kompletni doživljaj. Slađa ima na šta da bude ponosna, jer ovakve pesme ne stvaraju se svaki dan. Zapravo da bi se rodila ovakva pesma zaista je potrebno da se spoji prava ekipa umetnika i saradnika, a ovog puta tako se posrećilo. Pesmu “Nebeske violine” je komponovao Saki Ćosović, sve instrumente je odsvirao i producirao vrhunski muzičar i producent Zoran Sibinović koji je ujedno zaslužan za predivan aranžman što pesmi daje posebnu energiju i naravno autobiografski tekst koji potpisuje talentovana Slađana Bojović.
I pored silnog uzbuđenja zbog nove pesme što je potpuno prirodna stvar, Slađanu smo uspeli na par minuta da kontaktiramo u Šveddkoj, kako bi nam onako iz prve otkrila kako je nastala ova pesma:
- Kao što i sama znaš ja uvek pišem autobiografske pesme, jer volim da zabeležim život, a kako ćeš život da zabeležiš nego jednostavno, uz reči… To radim od kad znam za sebe, volela sam da pišem, volela sam da pročitam lepu pesmu i ta ljubav ka pevanju to mi je valjda od mojih roditelja. I moj tata i moja mama su voleli da zapevaju. Mislim da je pisana reč i pesma jedan veliki deo mene. I nekako najviše volim kada ovako sretnem neku osobu i da me ta osoba inspiriše da napišem neki stih ili refren i onda ja to ostavim, to tako stoji, stoji, pa sednem fino i uradim neku pesmicu…
Ovo je sasvim drugačiji stil pesme od sih koje si do sada otpevala, pa me interesuje kako je došlo do saradnje sa maestrom Sibinovićem i sa Sakijem Ćosovićem?
- Pa, Zorana kao jednog vrsnog umetnika koji živi ovde gde i ja živim, u Malmeu, poznajem mnogo godina i o tom čoveku svi mi ovde imamo samo reči hvale jer je jedan veliki profesionalac i čovek koji je zaista za kulturu ovde i za muziku dao puno. O njemu sam i sama pisala, tačnije radila sam sa njim i jedan intervju za naš Portal Svet – Australia i tako smo uspostavili poslovnu saradnju. On je radio i kao profesor u školi muzičkog vaspitanja, ima svoj divan studio i zaista poseduje jedno predivno iskutvo iza sebe, a druga stvar je što je jako mnogo dobar čovek. I pošto smo imali tu poslovnu saradnju, a mene uvek interesuje muzika, rekla sam mu da imam jedan tekst koji je star 27 godina i da je jedan moj prijatelj uradio melodiju za tu pesmu, ali da se ja tu ne pronalazim. Zaiteresovao se za pesmu i onda mi je poslao poruku rekavši mi da je nešto uradio i da bi mogla to da pogledam, a ja kada sam čula te aranžmane oduševila sam se. Pošto je tada bio i moj rođendan, nekako sve se to dešavalo u aprilu mesecu on me pozvao u njegovom studio da to otpevam i snimim. Eto tako je krenula naša saradnja. Mi se znamo ovde jako dugo, ali nikada nismo bili u nekoj bližoj komunikaciji ili da smo se intenzivno družili, ali sam ga oduvek repsektovala kao vrhunskog umetnika, jer zaista je čovek mag što se tiče harmonike. Bio je dosta puta nagrađivan. bio je i evropski prvak u harmonici i ima veliko poštovanje kako ovde u Švedskoj tako i dole kod nas u Srbiji. O Zoranu imam samo reči hvale, ja zaista nemam tako snažnu reč sa kojom bih mu se zahvalila, a i njegovoj porodici. Radili smo kako nam je vreme dozvoljavalo, imao je razumevanja jer ja radim kako radim i onda bismo uhvaliti tako malo vremena i pesma se rodila. Mogu ti slobodno reći da sam ponosna na sve moje pesme i svaki put kad bih otišla da radim kod njega pomenula bih i mog Darka De Žana, čoveka koji mi je radio sve pesme do sada i kojeg veoma cenim, poštujem i volim, jer mnogo mi je u jednu ruku nedostajao, ali mnogo mi se svidelo što i kod jednog i drugog, (i kod Darka i kod Zorana) kapi sujete nema, nego jednostavno ljudi su takvi profesionalci da od njih zaista može puno da se nauči i puno da se dobije. I od srca preporučujem svima koje žele da se bave muzikom da kontaktiraju ta dva divna kompozitora, aranžera, producenta, tekstopisca i neće se pokajati sigurno. Što se melodije tiče, ja sam bila na jednom festivalu pre par godina u Beogradu i neki g-din je naišao i pitao da li je to mesto gde se održava taj festival, mene je njegov dijalekt na kojem je progovorio odmah trznuo jer sam mislila da sam u mom Tutinu. dole… Ne znajući ni ko je, ni šta je, pitala sam ga odakle je, on mi odgovorio, ali kako mi je kasnije priznao mislio je tada da se zezam i da znam njegovu ženu koja je iz Tutina. Jako smo brzo kliknuli jer, em smo zemljaci, em mu je žena iz mog Tutina, tako da je naše prjateljstvo krenulo od tada. Naše teme su bile muzika, muzika i samo muzika. To je čovek koji ima fenomenalne pesme i jednu prebogatu karijeru od preko trideset godina i dan-danas peva kao slavuj. Dotakli smo se neke teme i tada sam mu pročitala tekst kojeg sam napisala i on je zatražio da mu pošaljem taj tekst kako bi uradio melodiju i pokazao mi kako me vidi kroz note. On je mene video u ovakvoj melodiji, u ovakvom stilu i ja sam zaista zahvalna, jer pogodio je tačno srž, pogodio me je tačno u dušu. Ono što same reči kroz tekst govore, on je uspeo to melodijom da prenese. Saki Ćosović je jedan divan umetnik, takođe jedan dobar čovek, jedna ljudina i zato valjda ti ljudi koji imaju ta velika iskustva i koji su ostavreni u svojim zanimanjima su ljudi koji nemaju sujete. Ti ljudi su srdačni, srčani i vole da i drugi napreduju. Ovim putem bih se i njemu zahvalila od srca, jer nije bio daleko ni Beograd, ni Frankfurt ni Malme, svi smo bili na istom mestu gde je pesma.
Slađo znajući tvoje poštovanje prema ljudima i uvažavanje istih, očekivala sam da ćeš akcenat i zahvalnost staviti na svoje saradnike, ali ja moram da potenciram i tvoj talenat za pisanje i to što sve svoje pesme sama autorski potpisuješ pa me zanima zašto si napisala baš ovakav tekst?
- E to je za mene možda i najškakljivija tema, zašto se pesma zove tako kako se zove “Nebeske violine”?! Tekst je dramatičan kao što si i primetila, ali kao što sam napomenula ja volim da zapisujem svoj život. Nikad čovek ne zna šta će doživeti, život nosi sve i svašta, a ja sam osoba koja voli da živi. Ja sam ličnost koja je uvek ispred sebe nekako gledala dosta pozitivno, koliko god da su neke situacije bile teške. Međutim, pre 27 godina imala sam jedan jako težak period u mom životu i koliko god da težine život otežavaju, ne treba se nikada predati, uvek se treba boriti i voleti sebe kakav god da si, bio najgori Ili najbolji trebaš da voliš sebe. Zaista sam pred 27 godina slušala zvuk tih mojih nebeskih violina, međutim Bog je hteo da me ostavi ovde sa svima vama i da upoznam i tebe, da upoznam i Radeta Beraka tog divnog čoveka urednika Portala Svet Australia, pa zahvaljujući toj saradnji, da upoznam i sretnem mnogo finih ljudi pogotovo iz sveta umetnosti koji mene oduvek fascinira. Tako da se pesma rodila iz tog teškog perioda ali i pored te situacije poruka moje pesme je optimistična. Nek sviraju i još ih čujem ponekad, ali neće još da odsviraju fajront. Ja ću još među vama ovde da budem i još ću da pevam i još ću sve da vas volim. Kao što sam naglasila poenta pesme je da i u najtežim i u najcrnjim trenutcima uvek postoji ta neka topla ruka, to neko toplo srce koje ti ne da da potoneš, koje te tera da ideš dalje. Život je čudo. Ja želim svakom čoveku da se izbori za sebe ali i da uvek pomogne drugima.
Već imas dosta svojih autorskih pesama koje si u proteklom periodu vredno snimila, pa me zanima da li je u planu izdavanje i albuma i ako jeste kada bi to moglo da se desi?
- Pa s obzirom da čekam finiš još jedne pesme koju sam radila, to će da bude ukupno šest mojih pesama koje sam snimila, zahvaljujući svim mojim saradncima, prijateljima i naravno mojoj porodici. Sada idu godišnji odmori i red bi bio malo da se odmorim, a kad se vratim sa odmora razmisliću o svemu i šta ću dalje sa mojim pesmama, jer sam u početku kad sam snimila svoju prvu pesmu, mislila da će sve to ostati u okviru samo moje porodice. Ipak i Darko De Žan i Miroslav Zec i svi dobri ljudi i umetnici i Ceci i Aca Fratela i svi oni su rekli da je greota da pesma leži u fioci, tako da ću nešto uraditi po tom pitanju. Još se nisam odlučila tačno šta ču da uradim, ali ukoliko se desi album volela bih da njegova promocija bude u mom Tutinu, najiskrenije onako, jer tu su moji najdraži i nekako sam ih i željna. Ima li šta lepše od spoja porodice, umetnosti i prijatelja. Ali u svakom slučaju mi smo u kontaktu i preko našeg Portala biće obavešteni svi moji dragi ljudi…
Biba KRNČESKA
