Verujem da se u životu dešava sve u svoje “pravo vreme” pa i moj novi album. U prisustvu dobre energije, bogate muzike, lepih pesama, prijateljstva, ljubavi, radosti… putevi se sami otvaraju!
Multitalentovani umetnik Dejan Petrović, rodom sa Zlatibora, javnosti je poznat po posebnoj muzičkoj svestranosti, kao izuzetan pevač raskošnog vokala, kantautor, klavijaturista, gitarista i bubnjar raznih muzičkih žanrova – pop, rock, folk-pop, balada, narodne, starogradske muzike i romansi itd… u kojima je do perfekcije dominantan, originalan, virtuozan i maštovit. Na sceni sa lakoćom potpuno vlada sa pevanjem i sviranjam, što je veoma uočljivo, zbog čega se stiče utisak da se igra sa instrumentima, melodijom, harmonijom i pritom neizmerno uživa…
Dejan Petrović je imao samo 5 godina kada je počeo da uči da svira harmoniku od svog oca Mlađe koji se u to vreme bavio profesionalno sviranjem. Majka Mila bila je izuzetno muzikalna, prelepo je pevala i takođe svirala harmoniku. Brat Dragan dve godine stariji od Dejana imao je sličan muzički početak, a i slične su im sudbine jer su obojica kao odrasli ljudi otišli u inostranstvo i nastavili tamo da žive i grade muzičke karijere.
O svom bratu Draganu Dejan kaže:
“Obojica smo negde u isto vreme počeli da učimo i sviramo harmoniku od oca Mlađe. Svirali smo zajedno sve dok on nije otišao u vojsku, taman kad se vratio, onda sam otisao ja, tako da nas je vojska razdvojila što se muzike tiče neko vreme. On već dosta dugo vremena živi i muzicira u Kanadi u prelepom Vankuveru. Obično se viđamo i sviramo zajedno kad su Nove godine ili neka druga slavlja u Kanadi, što me uvek posebno raduje”.
Šta Vas je motivisalo da učite da svirate bubnjeve i gitaru, kada Vam je harmonika bila prva velika ljubav i ostala kao takva do danas?
U vreme muzičkih proba koje su se održavale u našoj kući, ponesen muzikom, uzimao bih dve varjače i tako “svirao” po sobnim stvarima imitirajući bubnjeve (smeh), ali vrlo ritmički tačno. Moj otac je to odmah primetio, kako u njegovom orkestru nije postojao bubnjar, teško im je bilo u to vreme da ga nađu, kupio mi je bubnjeve i ja sam počeo da sviram u orkestru sa samo 9 godina. Brzo sam se uklopio. Vodili su me svuda, na razne svirke, veselja, svadbe. sve sam to voleo jer sam sticao radno iskustvo. Ostao sam u tom orkestru 4 godine. Gitaru sam naučio da sviram spontano od mog rođaka koji je svirao odlično. Sve što bi mi pokazao ili što bih video od njega pa umemorisao, odmah sam mogao to da sviram i, bukvalno – preslikam. Učenje gitare mi je nekako bilo veoma lako. To je bio period mog života kada sam istraživo muziku i kada sam želeo da sviram više instrumenata. Bio sam veoma radoznao i željan znanja, drago mi je što me to nikada nije napustilo. Što se tiče harmonike to ste dobro rekli, ona jeste moja prva i velika ljubav, iako se danas vodim više kao pevač i klavijaturista, harmonika je na prvom mestu u mom srcu.
Kako je tekla dalje Vaša karijera?
Moja karijera je uz mnogo značajnih nastupa i saradnika išla ulaznom putanjom sve do 2008. godine kada mi je majka umrla. Srušio se tada moj svet, mislio sam da nikada više neću pevati ni svirati. To stanje me je držalo sve do 2012-2013. godine.
Kada ste se preselili u Ameriku?
U Ameriku sam došao 2002. godine, pravo u Čikago. Ušao sam ubrzo u kamionski biznis. Moram da kažem da me je vožnja kamiona na neki način spasila od teške tuge za majkom Odgovornost i velike obaveze kao i drugi niz okolnosti, polako su me vratile u život.
Da se vratimo muzici; u Americi ste veoma popularni, traženi ste i kao pevač i kao klavijaurista i harmonikaš, nastupali ste u svim velikim gradovima, pratili dolazeće naše zvezde i one koje žive u Americi i Kanadi; koga bi ste izdvojili od kolega sa kojima ste radili?
Pratio sam veliki broj kolega i koleginica kao i velikih zvezda i u Srbiji i Americi i Kanadi. Nabrojaću samo nekoliko i neka mi ne zamere ostali jer ne mogu zbog prostora sve da ih spomenem; Šabana Šaulića, Snežanu Đurišić, Anu Bekutu, Zorana Kalezića, Zoricu Brunclik i Kemiša itd…
U zadnje vreme pripremate novi album? Koliko pesama ste do sada snimili?
Tačnije, zadnje 2-3 godine polako radim na albumu. Do sada sam snimio 7 pesama. Ovih dana smo završili u studiju Ace Kovačevića u Beogradu novu pesmu “Mramor” na tekst Jovana Dučića. Aca je uradio sjajan aranžman a ja sam je komponovao… Jako sam zadovoljan kako pesma finalno zvuči i verujem da će se širokoj publici dopasti kao i ostale pesme koje će biti na albumu.
Sa kim ste još sarađivali, kada planirate da objavite album?
Želeo bih da izdvojim saradnju sa najboljim drugom i saradnikom Aleksandrom Sašom Đorđevićem -Saletom, on mi je uradio 2 aranžmana, za dve pesme. Imamo nas dvojica mnogo planova, želeo bih da se naše prijateljstvo i saradnja i dalje nastavi.
Važni saradnici su mi bili i kolege Vlada Prljić – Prlja koji mi je uradio 2 aranžmana za dve pesme i odsvirao za njih gitare i Muris Hubjer koji je uradio dve pesme u kompletu za mene. Ja sam komponovao 4 pesme za neke sam i tekst pisao.
Planiram da objavim album najkasnije do početka jeseni, kada izađe, objaviću detaljno sve informacije o pesmama i saradnicima.
U kom muzičkom stilu su pesme rađene na albumu?
Pesme su rađenje u pop stilu, jer se trenutno tako osećam. Neću se naravno zadržati na tom stilu kad budem radio nove projekte.
Trenutno živite sa porodicom na relaciji Zrenjanin, Čikago, Zlatibor, uživate li zajedno sa suprugom i decom na tim putovanjima?
Pre dve godine moja supruga Danijela i ćerke Mila i Ana i ja, nastanili smo se u Zrenjaninu. Zbog poslovnih obaveza često smo u Čikagu a zbog takođe porodičnih idemo na Zlatibor. Moja porodica i ja volimo putovanja i zaista uživamo svi tada.
Iz prvog braka imam dva sina Bogdana i Nikolaja, oni žive u Kanadi i obojica sviraju klavir. Stariji sin Bogdan ima već jedan muzički album.
Hvala Dejane na razgovoru, recite nam za kraj, da li su Vam neke pesme posebno drage koje ste do sada snimili?
Hvala Vama Slavice i redakciji na saradnji, sve pesme koje sam radio i koje radim su mi drage, ali ako trebam neku da izdvojim onda je to duetska pesma “Nauči me da te ljubim” sa pokojnim legendarnim Zoranom Kalezićem inače mojim velikim prijateljem i poštovanim kolegom. To je stara njegova pesma koju mi je dao “na poverenje”. Za nju sam posebno vezan. Izdvojio bih još jednu moju omiljenu pesmu “Ti si moja priča”. Obe pesme se nalaze na YouTube, biće mi drago ako se Vašim cenjenim čitaocima budu dopale.
Slavica MOMAKOVIĆ
