Danas, 8. juna, u Sidneju, gde je proveo veći deo života, u Gospodu se upokojio čuveni sportski radnik, bivši fudbaler, trener i medijska ličnost, nosilac mnogih priznanja – ZVONIMIR RALE RAŠIĆ!
Imao sam čast da ga lično poznajem i da u nekoliko navrata popijemo kafu ali i nešto žešće.
Svi australijski mediji kao i mnogi etnički sa žaljenjem su emitovali odlazak velikana a ja bih rekao da je otišao da bi zauvek ostao.
Ko je bio Rale Rašić?
Rođen u malom zapadno-hercegovačkom mestu Dole za vreme Kraljevine Jugoslavije, 26. decembra 1935. kao jedan od četvoro dece Stanislave i Ivana Rašića. Odrastao je i sirotištu i nikada nije saznao šta se desilo sa njegovim roditeljima koje nije upamtio.
Fudbalska karijera
Fudbalsku karijeru je započeo 1952. u Proleteru iz Zrenjanina, gde je ostao četiri godine. Potom je jednu sezonu odigrao za Vojvodinu iz Novog Sada, a od 1957. do 1961. nosio dres subotičkog Spartaka.
Sledi sezona u Borcu iz Banja Luke odakle 1962. odlazi za Australiju gde će od te 1962. do 1969. biti fudbaler Footscray JUST-a koji je bio najpopularniji u Australiji.
Po završetku fudbalske karijere koja je trajala do njegovih 34 godine, Rašić je započeo bogatu trenersku karijeru. Naravno, prvi posao na tom polju mu je bio u JUST-a od 1969. do 1974. Biće prvi trener u istoriji koji je odveo Australiju po prvi put na svetsko prvenstvo. Bilo je to 1974. u Nemačkoj.
Ostali klubovi koje je ovaj vrsni stručnjak vodio u Australiji bili su: Melbourne Hungaria 1971. potom St George 1972-73., Marconi Stallions 1974-75., Pan Helenic 1977-78., opet Markoni 1979-89., Adelaide City 1981-82., Blackburn City 1983., South Melbourne 1987-88., APIA Leichardt 1991., Canterbury-Marrickville 1996., Rockdale Ilinden 1997., Fairfield Bulls 1997-99. i poslednji tim koji je trenirao bio je Canberra Cosmos 2002-03.
Od 2018. do smrti bio je tehnički direktor Marconi Stallions-a, a u isto vreme je dugo godina vodio privatnu Juventus Football Academy čiji je bio vlasnik.
Zaista impresivna fudbalska karijera vredna poštovanja i divljenja.
Rale Rašić je imigrirao u Australiju 1962. ali se posle godinu i po dana vratio u tadašnju Jugoslaviju da odsluži vojni rok, posle čega se zauvek vraća u Australiju i radni i životni vek najviše provodi u Melburnu i Sidneju.
Kada je 1970. preuzeo mesto trenera Australije imao je svega 34 godine. Uspeo je, kao što sam na početku spomenuo da ih odvede na svetsko prvenstvo što je za ovu zemlju bio revolucionaran događaj, ako se zna da je fudbal tada na petom kontinentu bio minoran sport kojeg su uglavnom igrali doseljenici.
Još dok je bio u Minhenu 1974. Rašić je doživeo nepravdu pošto je bio smenjen, a na njegovo mesto postavljen Englez Brian Green. Navodno mu je zamereno što nije bio istinski Australijanac (true Aussie)?!
U intervjuu za “Srpski glas” mnogo godina kasnije će izjaviti: “Oduzeli du mi nešto što sam radio bolje nego bilo ko drugi. Bio sam istinski Australijanac i to niko ne može poreći. Naučio sam igrače kako da pevaju nacionalnu himnu…”
Po završetku igračke i trenerske posvetio se medijskoj karijeri
Zapažena je bila o njegova medijska karijera pa je tako 2006. na svetskom prvenstvu u Nemačkoj bio komentator SBS televizije.
Iste, 2006. godine u izdanju New Holland izašla je njegova knjiga “Priča Raleta Rašića”. Isto tako o njegovom životu i delu snimljeno je šest dokumentarnih filmova.
Godine 1989. Rašić je uvršten u Sport Australia Hall of Fame (Kuća slavnih Australije), 2001. mu je dodeljena medalje Australian Sports Medal i Centenary Medal za doprinos fudbalu da bi 2004. dobio i najveće priznanje Medal of the Order of Australia (Orden Australije) za doprinos fudbalu kao igrač, trener i rukovodilac.
O svom privatnom životu nikada nije želeo da govori, hteo je da to bude njegova intimna stvar i beka tako i ostane.
Njegovim odlaskom na onaj svet, Australija je izgubila velikana a mi koji smo ga poznavali velikog prijatelja. Nek mu je laka zemlja.
Rade BERAK
