KUVA ZA VAS: NATAŠA GLAMOČANIN
Prvo, da vam kažem da zaista ne znam zašto je jedna jabuka u ovom jelu. Ovo jelo sam naučila od bake i ona je uvijek odgovarala sa: “Tako treba”.
Najinteresantnije je što se nakon završetka kuvanja ovog jela, jabuka samo izvadi i ne jede se. Sigurno je neka kulinarska tajna u pitanju, ja kao pjesnik želim da vjerujem u to.
Za pripremu ovog jela potrebni su vam najprije zemljana posuda i šporet na drva. Vjerovatno može i u električnoj ili rerni na plin ali temperatura neka bude malo niža onda, samo jednom sam probala tako, na 250 stepeni i poklopac od ove divne zemljane posude je napukao. Još služi, uglavnom.
Posudu namažite svinjskom masti (može i uljem ili maslacem, ko ne koristi) – komad mesa po želji (ja sam koristila junetinu ovaj put, može i miješano) – krompir – kiseli kupus, pola glavice ako su veće, zapravo sve zavisi od veličine zemljane posude (ovo je moj, ovogodišnji, rano kiselimo zbog slave Sv. Luke) – jedna mrkva (ja sam stavila ovaj put smrznuti paradajz, jer onda ne treba zaprška, znam da se moja baka neće ljutiti) – začin po želji, ja stavim malo Vegete, ali vodite računa o slanoći kupusa i kobasica, slanine ili suvog mesa koje ćete staviti odozgo, na kraju, možda vam Vegeta uopšte i ne treba, kao ni mojoj babi što nije – zaliti sa jednom šoljom vode, poklopiti i staviti u rernu na dva do tri sata, nek se krčka.
E sad, za one koji nemaju zemljanu posudu, može i u vazrostalnoj. Bitno je da je poklopljena i da se ne otvara cijelo vrijeme, temperature je prvi sat najjača, onda smanjite.
Prijatno!
