Pripremila: Cveta BERAK
Sarma je tradicionalno jelo mnogih balkanskih naroda i svako je pravi na svoj poseban način. Neko kuva, neko peče, moji Makedonci ne koriste rebra, svako je savija na različit a opet sličan način. Ipak, meni se najviše dopao srpski način pripremanja sarme, to jest, SRPSKA SARMA. Danas sam istu pripremala i evo da podelim sa čitaocima najboljeg portala na svetu – Svet Australia.
SASTOJCI:
1 glavica kiselog kupusa
Suva dimljena svinjska rebra
Mleveno svinjsko i goveđe meso
Pirinač
Crni luk
Beli luk
Brašno
Ulje
Začin C
Biber
Aleva paprika
Lovor list
PRIPREMA:
Dobar deo za moju današnji sarmu su domaći proizvodi. Pre svega glavica kiselog kupusa koji kiselim preko 20 godina i, da kucnem u drvo, uvek mi ispadne dobar, a rasol bistar i dobar za mamurluk i osveženje jer je pun Vitamina C. Od glavice odvojim listove, nožem isečem ona zadebljenja, to jest, korene i stavim u toplu vodu da se odsoli i odkiseli. Ona sredina iz glavice koju nazivamo srcem, iseckam, dodam ulje i ljutu bukovsku papriku i tako dobijem salatu koja je kao stvorena kao meze uz rakiju.
Sledeći korak je da u dubokoj tavi koju u Australiji zovemo Chinese Wok, na ulju propržim crni luk i pirinač (mi koristimo Kočanski oriz, uvezen iz Makedonije koji je jako beo i prirodan, to jest, zdrav). Zatim dodam mleveno meso. Ja koristim dve trećine goveđeg i jednu trećinu svinjskog mesa. Može i pola-pola, ali ne zaboravite da se prilikom dinstanja svinjsko meso topi i da vam se ne desi da nemate dovoljnu količinu nadeva za sarmu, svakako je najbolje da ima više goveđeg.
Kad je meso, uz stalno mešanje, proprženo, dodam začine, začin C (ranije sam koristila Vegetu, ali otkad mi je gazdarica od Hanna Caffee, Azra, rekla da je začin C zdraviji jer nije toliko kiseo kao Vegeta, on je postao deo naše kuhinje), potom dodam crni biber krupnije samleven, takozvani „ground papper“, sitno iseckan beli luk i peršun, alevu papriku, dobro izmešam i sledi punjenje sarme.
Oceđene listove, neke manje, neke veće, punim sa proprženim mesom, savijem sarmu i istu slažem na dno dubokog lonca tako što otvoreni deo lista okrenem prema dole da se sarma prilikom kuvanja ne bi otvorila. Primetićete na slici da na dnu lonca ima rešetka – nju nam je napravio jedan Nemac pre 15 godina koji je radio sa mojim suprugom i ona služi da sarma direktno ne dodiruje dno šerpe čime sprečava da ista zagori.
Kad sam poredala prvi sloj savijene sarme preko nje sam naredala komade dimljenih svinjskih rebara. Mnogi kažu da sarmi upravo rebra daju poseban šmek i čine da je srpska sarma najbolja među konkurencijom. Ona preko rebara još jedan sloj sarme. Na sve to stavim listove lovora koji uzgajam u bašti.
U istoj tavi ili tignju, u zavisnosti kako ko zove, dodam malo ulja, stavim na vatru da se zagreje pa dodam obično belo brašno da se proprži, potom smanjim vatru, sipam mlaku vodu uz stalno mešanje da se ne stvore grudvice, pa uspem kašičicu aleve paprike i prstohvat soli (voditi računa da su rebra slana i ne bi bilo dobro sarmu presoliti). Sa tom zaprškom prelijem poređanu sarmu u loncu, odozgo pritisnem sa tanjirom i stavim na vatru, prvo jaču dok ne prokuva pa smanjim i ostavim sarmu, uz postepeno dolivanje vode, da krčka tri do tri i po sata.
Ja obično sarmu serviram uz pire krompir koji sama pripremim ili uz vruću proju. Ovoga puta sam se odlučila za pire krompir na zahtev ćerke.
Uz čašicu domaće rakije i u dobrom raspoloženju, bio je to bogovski ručak.
Izvolite! Bon Apetit!
