Nenad Mirković je vrhunski i multimedijalni slikar koji je dugo vremena na umetničkoj svetskoj sceni. Njegove slike su trajno svedočanstvo brilijantne umetnosti koje uveravaju kolekcionare i ljubitelje slikarstva da je Nenad svojim dugogodišnjim radom usavršio mnoge stilove postignuvši velike vrednosti; raznovrsnog, jedinstvenog prepoznatljivog, originalnog ličnog pečata koje govore o njegovoj genijalnoj umetničkoj ličnosti!
Njegova do perfekcije različitost sva čula budi. On se dopada svim generacijama! Osvojiće vas brzo neki od stilova; izvanrednih portreta do magičnih zalaska sunca, prelepih balerina, idiličnih pejsaža, valovitih obala, likova muzičara itd…
Lako kombinuje suprotnosti; dramatičnost sa mirnom lepotom, tamu i senke sa svetlošću i suncem, pokret sa mirom! Najviše ga obraduje reakcija publike kad shvate da je to sve samo jedan čovek uradio. Naslikao je preko 1000 slika (ne zna tačan broj) koje zbog velike traženosti nisu stigle na neku od izložbi. Sve su prodate. Najpoznatiji je po svom realizmu i portretima!
Rođen je u Beogradu 1950. god. Po struci je elektroinžinjer. Radio je 12 god. kao illustrator za “Politikin zabavnik”. Za to radno mesto bilo je prijavljeno preko 2500 kandidata, njega su izabrali. Glavni urednik videvši njegove radove kratko je objasnio zašto su se za njega odlučili: “Meni treba neko ko mozž da mi za juče uradi sliku, ne za danas, primljeni ste!”
Od svog oca čuvenog slikara Branislava Mirkovića zahvaljujući velikom radu a i genetici naučio je sve tajne likovne umetnosti! Slika od svoje treće godine…
Opišite nam Nenade kako je mali dečak od 3 godine naslikao svoju prvu sliku? Koliki je uticaj imao Vaš otac na Vas?
– Kao dete voleo sam da šetam pored očevih paleta uživajući da ih razgledam. Otac mi je to dozvoljavao. Majka je u šali govorila, misleći na mene, pošto su u kući bila 2 slikara i otac i brat: “Hvala Bogu neće u kući biti još jedno mazalo!” Nije dugo potrajalo brat me je odveo u bioskop da gledamo film Ajvanho. Vrativši se kući prstima sam naslikao borbu vitezova. Otac je odmah primetio moj talenat, slika za moj uzrast je bila jako dobra. Tada sam Imao samo 3 godine. Mislim da je već tada moja slikarska staza bila zacrtana! Sve što sam od njega naučio ostalo mi je za ceo život!
Uvek mi je govorio da budem svoj, da tražim svoj pravac i da ne imitiram druge slikare! Uživao je veliki ugled slikara i bio je veoma tražen. Kao ilustrator radio je za više novina Politiku, Borbu i Večernje novosti!
Kada ste došli u Ameriku i zašto ste izabrali baš Hjuston za život? Kako je izgledao Vaš slikarski početak?
– U Ameriku sam došao 1985. godine. Izabrao sam Hjuston zato što je u njemu živela moja sestra od ujaka koja mi je pomogla da dođem sa porodicom u Teksas. Odmah sam se snašao! Prva narudžbina mi je bila od učitljica iz jedne škole u Hjustonu da naslikam direktora. Odmah zatim prihvatila me je galerija “Barbizon” i tu je počela moja karijera u Americi i šire!
Koji su još bili Vaši izdavači u Americi?
– Moji izdavači su: Bently House iz Kalifornije i Sommerset publishing iz Teksasa. Inače moje radove koriste mnogi za svoje proizvode, naravno sa našom dozvolom.
Vaše pozicije su na svetskoj likovnoj sceni velike. Znamo da ste radili portrete mnogim poznatim ličnostima; guvernerima, glumcima, pevačima itd… Navedite nam nekoliko imena.
– Tako je! Radio sam portrete za Tinu Tarner, Bob Hopa, Pete Samprasa, dva predsednika država, košarkarski klub Houston Rockets, mnoge golfere, John Voita, tenisere itd. U Beogradu u muzeju Savremene umetnosti izložene su 4 moje slike! Tražili su još ali nisam mogao više da im dam!
Ko je Vaš omiljeni slikar?
– Rembrant je moj najomiljeniji slikar, bio i ostao!
Koje tehnike koristite; imate li omiljenu?
– Moje tehnike su raznovrsne, zavisi šta mušterija traži. Koristim ulje, akrilik, vodene boje… Nemam omiljenu tehniku slikam šta mušterija želi! Neki to zovu dar, talenat a nekima smeta!
U koje vreme slikate, šta Vas najviše inspiriše?
– Slikam noću, obično počinjem u 20 h. Radim dok se ne umorim. Slikam sa slušalicama, najčešće slušam klasičnu muziku, nekad slušam narodnjake. Muzika mi je velika inspiracija, pokreće me!
Da li imate hobi volite li sport?
– Moj hobi su pecanje i kulinarstvo. Volim da pecam sam i da uživam u tišini. Imam preko 150 štapova. Sad sam počeo da ih poklanjam. Inače sam pravim mamce. Što se kuvanja tiče moja supruga Donna kaže u šali da dobro kuvam kao da sam šef kuhinje. Sad to i gosti govore! U kući svi obožavamo tenis. Trenirao sam ćerku Sanju koja je bila jedna od najboljih mladih teniserki u Teksasu. Najomiljeni sportista mi je Novak Đoković. Gledam ga bez obzira na vremenske razlike!
Da li još uvek imate galeriju u Hjustonu? Pre desetak godina sam je posetila kada je Vaša uspešna supruga Donna, pored drugih programa, organizovala koncert za Miroslava Ilića i mene u sklopu sa galerijom. I danas pamtim, sliku starog violiniste koji je na mene ostavio snažan utisak. Veliku energiju sam osetila kao da je violinista bio živ. Sve su Vaše slike izgledale tako živo. Recite nam da li radite reprodukcije?
– Imali smo galeriju 20 godina, prodali smo je. Uspešno je vodila moja supruga Donna koja i danas veruje u mene, ona je moj vetar u leđa! Sada me nose različite galerije, tako nam je lakše! Malo smo u Srbiji malo u Hjustonu, uživamo!
Hvala, naravno, uvek uradim reprodukcije, broj je uvek limitiran, to je zbog onih koji ne mogu da kupe original. Reprodukcije radim na platnu to je tehnika koja se zove Giclee i najbliža je originalu.
Koji je najlakši put da kolekcionari i istinski ljubitelji slikarstva mogu da stupe u kontakt sa Vama i kupe sliku?
– Naš kontakt je nmgallery@aol.com ili broj tel 713 385 5350. Imamo i stranicu www.mirkovichart.com
Bila bi nam velika čast da našm čitaocima prikažete nekoliko Vaših slika. Da li bi ste im nešto za kraj poručili?
– Vrlo rado. Iz toplog Hjustona šaljem svim Vašim čitaocima mnogo pozdrava. Neka se vole, dobro slažu sa najmilijima, smeju i uživaju u životu. Vama u Australiji zelim da kažem da mi je najomiljeniji Grand Slam Australian Open.
Za kraj poručio bih svima: Jedan pravi original okačen na zidu vredniji je od 100 kineskih kopija.
Razgovarala: Slavica MOMAKOVIĆ