“Blago onom ko dov’jeka živi, imao se rašta i roditi” – Njegoš.
Saksofon kao instrument je profilisan u svakoj vrsti muzike, pa tako i one koju zovemo – narodna! Instrument k’o instrument ne bi bio to što jeste da ga u svojim rukama ne drže i sa njim barataju majstori. Jedan od njih je bio doktor tog čarobnog instrumenta, a on se, nažalost, juče preselio u Carstvo Nebesko.
Nema muzičara niti iole onog ko prati muziku da nije makar čuo za virtuoza Ferusa Mustafova, rođenog Štipljanca čije je ime obišlo kuglu zemaljsku.
Imao sam čast da ga lično upoznam. Bilo je to daleke 1989. prilikom jednog od njegovih gostovanja u Australiji. Zapravo gostovao je sa Suzanom Spasovskom u restoranu Milorada Trkulje “Miki’s Bistro” u melburnškom naselju Spotswood. Trkulja je u isto vreme bio i njegov muzički menadžer.
Sedeli smo na ručku u restoranu “Makedonija” u Fitzroyu, koji je držao pokojni Đorđe Sučević – Ferus, Suzana, Milorad, pokojni urednik Novosti Žika Nikolić i ja koji sam tada pisao za muzički magazin Sabor.
Ferus je i tada kao i mnogo puta pre i posle bio u belom odelu koje je na neki način bio njegov zaštitni znak. Pod miškom je čak i dok je sedeo držao onu kožnu torbicu koju popularno nazivaju “pederuša”. Trkulja je zbijao šalu na račun toga ali Ferus istu nije ispuštao; samo se zagonetno smeškao pokazujući svoje srebrne zube što je bio znak njegovog odgovora.
Nije mnogo pričao ali je bio šaljivčina. Njegova priča je bio saksofon kojeg je on načinio magičnim. Pored rodne Makedonije koju je “milion” puta prošao uzduž i popreko, Srbija, a naročito Beograd, bili su mu druga kuća. Sve ostalo uključujući Balkan, Evropu, Ameriku, Australiju… ceo svet, ništa manje vredna – treća kuća. Svugde je imao prijatelja. Nikada neprijatelja! Omiljen kod kolega i pevača kojima je bila čast da ih on uživo prati ili da im pozajmi svoj majstorski instrument na nosačima zvuka.
Bečka Filharmonija, njujorški Medison Square Garden, pariski Philharmonie de Paris, londonski Smith Square, moskovski The Tchaikovsky Concert Hallat Triumfalnaya Square, berlinski Mercedes Benz Arena, beogradska Arena… i tako dalje, ugostili su velikana saksofona.
Mali rastom ali velikog srca i grandioznog dela. Dobitnik nagrada za životno delo i priznanja koja je nemoguće nabrojati. Sa nepune 73 godine je ispustio plemenitu dušu. Ostavio je iza sebe ogromno umetničko nasleđe…
Mnoge kolege, mnogi umetnici koji su bili njegovi učenici, na dirljiv način su se oprostili putem društvenih mreža od Ferusa.
O njegovom životu i delu više će napisati naša urednica Biljana Krnčeska, a ja ću za kraj, samo izdvojiti neke oproštajne reči njegovih kolega.
VIKI SREBROVA:
SONJA DINAMIT:
Počivaj vo mir golem čoveku 🖤🙏
Nikogaš nema da bideš zaboraven 👑🎷Sočustvo do familijata…
ZORAN STEFANOSKI:
Počivaj vo mir tatko naš. Sekogaš ke si vo mojata duša 💔💔💔😭😭😭
BILJANA MECINGER BINA:
Dragi moj kolega Feruse neka ti je večna slava, počivaj u miru s anđelima🙏🙏🙏bio si prvenstveno dobar covek i kolega vrhunski muzičar koji je ostavio veliki trag u našoj narodnoj muzici. Mnogo ćeš nam nedostajati, moja porodica te je mnogo volela Ferke naš 🥲🥲🥲💔💔💔💔
ZORAN TODOROVIĆ:
Poslednji pozdrav legendi 🎷
Neka ti je večna slava!
U ime redakcije Svet Australia i u svoje lično, porodici i široj familiji Ferusa Mustafova upućujem izraze najdubljeg saučešća. Neka mu je laka zemlja i neka ga Godpod uvede u Raj. Amin!
Rade BERAK
