Kada sam 90-tih bio urednik Srpskog glasa, nazove me lider ruske zajednice u Melburnu, g. Vladimir Morozov i pita:
Мистер Берак, почему вы думаете, что православный новый год сербский (… zašto mislite da je pravoslavna nova godina srpska)?
Ja ostao bez teksta i stvarno nisam znao šta da mu odgovorim. Posle toga me to zaintigrira i počnem da istražujem među našim intelektualcima i običnim ljudima, zašto je to “srpska” Nova godina a ne, recimo, Vasilica, Mali Božić, kako je to moja baba zvala.
Svako je imao neku svoju priču a meni su ostala najupečatljivija dva mišljenja – jedno od istaknutog srpskog sveštenika, a drugo od lokalnog muzičara. Kaže prota: “Kako misliš da crkva nadoknadi propušteno zbog posta”?! A muzičar: “Zbog posta i mi lokalci ostanemo bez zarade, pa nam ova nova godina dođe kao melem”. Suma-sumare, sve se vrti oko pare.
Nisu li dve Nove godine malo previše? I finansijski i u svakom drugom pogledu. Jer, budimo iskreni, kad pitate nekoga kada je rođen on ili ona će vam odgovoriti datum po prihvaćenom kalendaru. Niko neće reći 14 dana kasnije mada bi mnogi voleli da su ”mlađi” za te dve nedelje.
Znači, u pitanju je čisti komercijalizam, odnosno, ponavljam, sve se vrti oko para.
Meni lično ne smeta da slavimo i deset novih godina, ali treba se zapitati gde je tu logika?!
Na kraju, da ne bih ja ovde “pametovao”, ja ću i dalje to slaviti kao Mali Božić kad moja lepša polovina umesi česnicu sa metalnim novčićem koju smo u mladosti zvali “vasilica” i lomiti istu sa najbližima.
Ipak, svima koji slave – Srećna pravoslavna Nova godina!
Izvinite, ja, onako – u prolazu!
RADE BERAK
