Naša današnja sagovornica, pozorišna i filmska glumica Tatjana Kecman glumi od svoje sedme godine kada je odigrala ulogu male Stojanke u seriji „Osma ofanziva“ u režiji legendarne Sofije Soje Jovanović. Po završetku Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Vladimira Jeftovića i posle nekoliko zapaženih uloga u poznatim filmskim ostvarenjima, Tatjana svoju karijeru usmerava prvenstveno na pozorište. Deset godina je bila angažovana u KPGT-u gde je ostvarila značajne uloge, a široj pozorišnoj publici u zemlji i inostranstvu poznata je po nizu uspešnih autorskih projekata: „Prekobrojna“, “Suteren”, “Kentaur”, “Ludilo udvoje”, “Iza scene”, “10:1”, “Više sreće ovaj put”, “A gde su kokoške?”, “Sirena i Viktorija”, „Ženska posla”.
Uporedo sa radom na autorskim projektima Tatjana glumi Šteficu u predstavi „Raslo mi je badem drvo“ i Ledi Gertrudu Čiltern u prestavi „Idealan muž“ na repertoaru Beogradskog dramskog pozorišta.
Nakon zapažene uloge Branke, misteriozne žene sa sela, u II sezoni serije „Ubice mog oca“ Tatjana se sve više okreće ulogama na „velikom platnu“.
Zamolili smo Tatjanu da našim čitaocima otkrije nešto više o novim projektima na kojima trenutno radi.
– Prošle godine sam snimila dva dugometražna filma, „Dara iz Jasenovca“ u režiji Gage Antonijevića i „Komunisticki raj“, režija Miloš Stojanović, kao i jedan kratki film „Budimo u kontaktu“, režija Aleksandra Radivojevića. Nadam se da će sva tri filma imati premijere ove godine, ali, na žalost, sve je neizvesno u ovim vanrednim okolnostima. Naša kompletna branša živi u neizvesnosti od samog početka epidemije. Plašim se da će više ljudi stradati od brige, straha i usamljenosti nego od ovog „novog gripa“. Ali, preživećemo i sve će biti u redu, „Spasa nam nema, propasti nećemo“.
Što se tiče sledećih projekata, dobila sam dve epizodne uloge u novim domaćim serijama „Toma“ o nikad zaboravljenom srpskom pevaču Tomi Zdravkoviću i „Pevačica“, za koju takođe pretpostavljam da će privući veliko interesovanje javnosti. Naime, po prvi put će se na našim malim ekranima pojaviti novi žanr. Serija prikazuje istragu misterioznog ubistva pevačice i istražuje područje crne magije – vračare, crne i bele magove. Snimanje je planirano za avgust, i nadam se da će sreća pratiti oba projekta, da neće biti prekidanja.
Da li je uloga smrtonosne Branke u seriji „Ubice mog oca“ili pandemija korona virusa koja je trenutno onemogućila rad u pozorištu, uticala da se više angažujete na filmskim i televizijskim projektima?
Snimanje pomenutih serija planirano je pre pandemije, tako da bih to svakako radila. I hvala Bogu da je tako jer, predstave ne igram, evo već peti mesec. Od kad sam stala na pozorišnu scenu, 1990. godine, moja najduža pauza je bila mesec dana. Na sceni sam bila i za vreme bombardovanja, tokom trudnoća, u gipsu, bolesna, sa zdravstvenom legitimacijom u džepu kostima za slučaj da mi pozli i da moram u hitnu… Eto, sad ne igram! Imam vremena na pretek…pa se osećam kao da živim nečiji život, tuđi. Pozajmila sam ga i jedva čekam da ga vratim! Šalim se, naravno… Dobar je ovaj život, privatno sam ispunjena i srećna.
Hit komediju “10:1” predstavili ste i našoj dijaspori u Australiji. Recite nam nešto više o tom gostovanju, o publici i utiscima koje ste poneli sa tih gostovanja.
– Iskustva, ja mislim da ne mogu biti bolja! Kad sam nakon tih dvadeset prelepih dana, polazila kući u Srbiju, osećala sam kao da se opraštam sa familijom. Ljudi iz U-next organizacije, koja na prostorima Australije organizuje kulturne dogadjaje i manifestacije, su fenomenalni, organizacija i gostoprimljivost koja se retko sreće. Što se tiče izvođenja predstave, možda je pretenciozno da ja pričam o tome, ali publika je sjajno reagovala, bilo je to obostrano uživanje.
Da li zbog pandemijske situacije razmišljate da publici ponudite svoje autorske projekte u online formatu?
– S obzirom da se gostovanja u inostranstvu neće organizovati duži period, online dođe kao jedino rešenje. Nemam ništa protiv, samo zbog toga što nemamo alternativu. Dragocen je kontakt sa tom publikom u inostranstvu, šteta bi bilo da se pogubimo. U Srbiji i Beogradu ne bih na taj način komunicirala sa publikom.
Tatjana hvala Vam na izdvojenom vremenu i želimo Vam mnogo uspeha sa novim projektima.
Izvor fotografija: Privatna arhiva
Boba JELIĆ
