Piše: Rade BERAK
U svom poluvekovnom novinarskom zanatu, sretao sam razne ljude, raznih profesija i mentaliteta. Posedujem i određeni broj fotografija koje me nostalgično vraćaju na te susrete u kojima je bilo mnogo anegdota, ali i (ne)prijatnih momenata.
Pokušaću u ovom serijalu, kroz nekolikoi nastavaka, da se setim tih momenata i da ih podelim sa čitaocima. Redosled neće biti hronološki, već onako, đuture, kako me sećanje bude navodilo. Voleo bih da i vi u svojim komentarima napišete vaša iskustva sa određenim ljudima i događajima.
U toku mog života u Australiji, a skoro će punih 40 godina, država Viktorija je promenila priličan broj premijera, bilo Laburista, bilo Liberala.
Meni je, međutim, u najlepšoj uspomeni ostao Džef Kenet (Jeoff Kennett) koji je vladao 90-tih godina. Imao sam čast da ga čak dva puta intervjuišem – prvo kao lidera Opozicije, a potom i kao Premijera.
Početkom 91. kada sam se nalazio na mestu urednika Srpskog glasa, pošaljem faks u Kenetov kabinet i za divno čudo pozitivan odgovor stigne već narednog dana. Dogovorimo se da nas troje iz redakcije ide na intervju zakazan u Treasure Department. Tako su pored mene, u ekipi bili pokojni Milan Ninović sportski urednik ali i fotograf po potrebi, te Biljana Nikolić kao prevodilac jer je kao profesorica engleskog jezika bila idealna za to. Jer, u slučaju da nešto “zabrljam” u pitanjima koja sam čitao, Bilja bi uskakala i korigovala.
Onako doterani kako i priliči kad idete na razgovor sa visokim političarem, stigosmo do velelepne zgrade građene u viktorijanskom stilu. Tu nas portir ljubazno primi i pozva Kenetovu sekretaricu Ritu Bučeri (poreklom Argentinka) da nas odvede do kabineta tadašnjeg lidera opozicione Liberalne partije.
Džef Kenet kao lider Opozicije početkom 90-tih prošlog veka
Susret sa Kenetom koga sam do tada poznavao samo sa televizije i njegovih bombastičnih izjava i obećanja kakva samo političari umeju da plasiraju, bio je iznenađujuće jednostavan I opušten. U firmiranom odelu i onako zalizan delovao mi je kao oni iz Koza Nostre uoči Drugog svetskog rata (oni koji su gledali čuveni film “Kum” znaće na šta tačno mislim).
Kad sam završio intervju sa njim, kažem ja: “Thank you very much next Premier!” (Hvala puno budući premijeru), a on će: “No, no… you are to optimistic”. (Ne, ne… ti si previse optimističan). Opet ja: “Promise me for another interview next year when you become Premier”, (Obećaj mi drugi intervju dogodine kad postaneš premijer), a on šeretski: “Organize with my personal secretary Rita Boucheri.” (Organizuj sa mojom ličnom sekretaricom Ritom Bučeri). Rita, koja je bila izuzetno profesionalna, samo klimne glavom u znak odobravanja.
Kao što je i obećao tako je i ispunio. Džef Kenet je ubrzo postao premijer Viktorije i ne samo to, nego i najuticajniji političar u Australiji toga vremena.
Drugi intervju je bio sveobuhvatniji a i san Kenet nas je primio u premijerskom kabinetu koji je odisao lepotom i jednostavnošću. On sam još doteraniji a ja sa kravatom koju uzgred ne podnosim ali sam se držao protokola.
I pre nego što smo započeli razgovor dolazi do zanimljive anegdote koja će mi ostati u sećanju. Kaže g. Kenet: “Dobro došli gospodo Srbi! Čime mogu da vas poslužim?”
Ja, da se malo našalim, odvalim: “Sudeći po Vašem škotskom poreklu i činjenici da imate u vlasništvu vinograde, viski ili neko crno vino, bilo bi idealno”!
On me onako u nedoumnici čudno pogleda i reče: “O, ne! Nema alkohola! Nadam se da se šalite”.
Ponudi nas instant supama ili nes kafom (po želji) i na kraju, završismo sa čašama obične vode.
Razgovor sa Kenetom je bio sasvim prijatan o on je odgovarao na svako pitanje jasno i bez ustezanja.
Džef Kenet je u dva mandata bio premijer Viktorije. Uradio je dosta pozitivnih stvari, ali i nekih loših. Vratio je Melburn na svetsku scenu, od jednog zapuštenog pristaništa u centru grada, izgradio je turističu oazu po imenu Dokland u kome dominira velelepni stadion sa zatvorenim krovom kapaciteta oko 60 hiljada posetilaca. Vratio je Formulu 1 u Melburn, otevši je Adelaidu, izgradio drugi najveći kasino na svetu I, što je najvažnije, započeo ogroman rad na infrastrukturi, to jest modernism autoputevima, zaobilaznicama ovog multimilionskog grada…
Međutim, ukinuo je mnoge škole, rasprodao državne bolnice privatnicima… što se nimalo nije svidelo glasačima koji mu nisu dali poverenje za treći termin gde je izgubio tesno od Stiva Breksa iz Laburističke partije.
Povukao se iz politike i posvetio sportu. Bio je dugo Godina predsednik fudbalskog kluba Hawthorn kojeg je spasio bankrota i osvojio dve titule sa njim.
Kenet danas
Danas, sa 77 godina starosti uživa u penziji i honorarni je gost kao komentator svega i svačega.
