PET POSLEDNJIH ODLOMAKA IZ KNJIGE “PREDSEDNICA” IVANE ĐORĐEVIĆ KOJI ĆE VAS NATERATI DA IH PROČITATE U DAHU!

53

AKO KO ZNA – ZNA DRŽAVNA BEZBEDNOST!

Jovica je bio sve samo ne figura koja bi odavala autoritet. Na prvi pogled. Na malo dublje posmatranje, bilo je jasno da ispod smirenog lica čuči itekako čvrst karakter.

Nešto kao ona teza da se otrov drži u malim bočicama.

Jovica Tasić bio je lik koji je znao sve o svima, pa čak i o Stevani i Ivanu. Stevana je sada njegov neposredni šef i to je značilo da nikakvih tajni neće biti među njima. Realno nije ih bilo ni do sada, ali sada će biti mnogo jednostavnije sve.

• Ti znaš Jovice zbog čega smo ovde.
• Naravno, Stevana. Imamo nekoliko tema, ali krenula si od Juge Vićentijevića. Juga Vićentijević i Radojica Okean su drugovi sa DIF-a, zajedno su studirali. S tim što je Radojica svoju diplomu kupio, a Juga svoju nije. Jugoslav Juga Vićentijević i Radojica imaju isprepletane interese. U jednom trenutku su radili za istog čoveka koji drži belo za jugoistočnu Evropu. Kada su se razdružili promenili su svako svog šefa i sada praktično rade konkurentski. Mi to sve pratimo, jer Radojica Okean zaista radi i za nas i za sebe. Vrlo poslovan i vrlo direktan i za sada ne pravi probleme. Vićentijević ima dobre konekcije sa redom o kom ti je pričao jer njihov red finansira treći čovek koji vuče konce na Balkanu. Ti ga znaš sigurno, zove se Majkl Henderson. Narednih 10 godina na Balkanu smo mirni, a i tvoja pobeda i Krsmančev odlazak je deo plana za Balkan. Nije bio trenutak da o tome pričamo…
• Ček ček ček..Krsmanac je ubijen zbog…?
• Krsmanac nije hteo da pusti šefa Radojice Okeana da uđe u posao sa drogom u ovom delu sveta. Kada kažemo belo, jasno je da tu govorimo o ogromnom novcu koji se sliva i jasno ti je da svi rade zajedno. Ima naznaka da će Radojica vrlo brzo biti sklonjen, ali to neće imati veze sa nama. Samo sa njegovim šefom koji će odlučiti šta će s njim. Radojica je čuo te naznake i već iznosi svoj novac van zemlje u Švajcarsku.

Ali ono što ne zna jeste da oni Radojici neće dirati novac, nego mu je glava u pitanju.

Stevana ustade i nasu im po konjak.

• Jovice, hvala ti na informacijama. Biće ovo uzbudljiv mandat. Živeli!
• Ti konkretno nećeš imati problema u mandatu, jer smo ispunili sve međunarodne standarde za sve što je potrebno da tebe niko ne dira. Možeš tu i tamo da imaš opoziciju koja će kopati po tvojoj adekvatnosti, ali to su sve ćorci. Državna televizija je naravno uz tebe ,tamo imamo sve naše i jednu jako talentovanu devojku koju je obučavao lično Srđan Tomić. Hteo sam da ti je predložim za PR-a. Zove se Jelena Stefanović. Nije loše da imaš mlad kadar uz sebe. I još jedno pitanje…da li želiš da sklonimo Ivana Andrejevića? Tebi je jasno zašto te to pitam.

Stevana pretrnu, ali iskulira.

• Ne znam zašto, ali mislim da ti neće praviti probleme. Što se tiče Krsmanca uništeni su svi dokazi da ste ikada bili zajedno. Lično sam se za to pobrinuo.
• Kakvi dokazi, Jovice?
• Svi dokazi iz Brisela, i nekoliko tragova koje ste nenamerno ostavili ovde kada ste se viđali. Nemoj da ti bude neprijatno, to uradimo svaki put kada neko stupa na vlast – pobrišemo kompromitujuće materijale.
• Imam Jovice, jedno pitanje.
• Tvoj brak sa Miletom?
• U velikoj sam nedoumici šta da radim i kakvu ću poruku poslati građanima Srbije. Ipak je moja slika gde sam sa decom i mužem otišla u etar.
• Znam i kako je otišla. Kupila si muževu podršku.
• Da – tiho reče Stevana.
• Mislim da ti sasvim komotno možeš da se razvedeš kroz par meseci. I da se o tome ćuti. Ako dođe do medija da se jednostavno stopira. Ništa posebno i ništa glasnije. Služba će učiniti sve što je do nas.
• Pošalji mi sutra tu Jelenu Stefanović da porazgovaram sa njom. Ona je radila sa onom našom pevačicom, Sekom, jel tako Sekom Jovičić? Znam ko je devojka ali svakako je pošalji sutra na razgovor, nek zakaže kod Nevene. I imam još jedno pitanje. Hoću da promenim ministra prosvete. I da uđem u taj sektor ne toliko javno ali želim da se umešam u naš sistem obrazovanja.
• Šta te konkretno zanima? Hoćeš da ti pošaljem predsednika Vlade danas na sastanak?
• Može, neka dođe danas u 14h, sad ću reći Neveni da ga zove. I hvala ti Jovice, ovo je bilo vrlo informativno. Postoji li još nešto što bih mogla da očekujem i što bi trebalo da znam?
• Postoji mogućnost da dobiješ ponudu da predaješ na Univerzitetu u Americi kada se sve ovo završi. Postoje naznake da odande prate tvoj rad i da ćeš pred kraj mandata dobiti i tu ponudu. Uopšte politička klima oko tebe je vrlo, vrlo povoljna.
• Imam Jovice, želju da Srbija postane zemlja srećnih ljudi, da se oslobode uverenja koja ih koče. Znam da neće biti lako, ali znam da je moguće. Ljudima ovde treba promeniti način razmišljanja i vratiti im radna mesta, vratiti im mogućnost da biraju, uvesti nove predmete u škole, angažovati sve koji mogu da rade…ne pomoć nego posao.
• Kada te slušam sa koliko energije i volje pristupaš, počinjem da mislim da zaista jesi neko kome će ljudi poverovati. Mnogo je posla pred tobom, ali i skreno ti želim da u tome uspeš – reče Jovica i nazdravi konjakom –Nemoj mi zameriti ali imam u kabinetu sastanak uskoro, ako mi dozvoliš krenuo bih nazad.
• Naravno, Jovice, tu smo. Hvala ti za izveštaj.

Nasula je sebi još jedan konjak. I pomislila – ovo će još i biti dobro. Bolje od svakog ekstrasensa, Jovica Tasić znao je kud će se njen profesionalni i privatni život kretati i koliko god da je bilo stresno dovde, pomisli – ovo sve zapravo i ima smisla. Sve počinje da ima smisla.

54

MINISTARKA PROSVETE

U kabinet predsednice Srbije Stevane Mandić ušao je predsednik Vlade sa svojim zamenikom.

• Predsednice, evo nas konačno. Poneli smo izveštaj koji ste tražili.
• Biću vrlo jasna. Očekujem reforme na svim nivoima ali bez mnogo pompe. Želim da krenem od prosvete. Na to mesto, na mesto ministra prosvete postavićete Jovanku Nenadović. Ona trenutno radi kao zamenik direktora u školi „Svetozar Miletić“ u Zemunu.
• Postoje li neke izmene koje se tiču školstva konkretno?
• Sazvaćete sve naše sponzore partije i tražićete da investiraju u osnovne škole, ali ne pričamo o krečenju i farbanju ograda, nego o učilima, kompjuterskim programima i boravku za decu. To im dajte da rade. Hoću detaljan izveštaj o bezbednosti dece i ishrani. Želim da izađemo iz socijalističkog modela ponašanja. Ne mogu deca da jedu paštetu i hleb niti boravak može i sme da bude šupa adaptirana u rupu. Raspišite tendere i sredite taj segment.
• Šta su sugestije, predsednice u odnosu na ostale sektore, naznačeno mi je da tražite određene izmene?
• Tražim da se zdravstveni domovi i bolnice koji su u državnom sektoru stimulišu kako izgledom tako i ljubaznošću kadra. Dajte kadrove na obuku ako ne umeju i ne znaju. Ne želim da prosveta i zdravstvo budu na repu interesovanja. To je stub. Bićete obavešteni sutra o načinu rada i delovanja. Sazovite sastanak u Vladi sa ministrima, javiće vam sekretarica vreme. Sazovite i sastanke sa autorima udžbenika, sa telom ili komisijom koja to radi.
• Razumem, predsednice. Ako je to sve…
• Jeste, videćemo se prekosutra. Hvala vam na vremenu.

Dakle to je ta moć o kojoj joj je Krsmanac pričao.

Stade na prozor svog kabineta, otvori širom i duboko udahnu. Vredelo je, sve je vredelo. Svaka neprospavana noć, sav predjeni put. Isplatilo se. I epizoda sa Ivanom, i epizoda sa Krsmancem. Sve je zapravo imalo poentu. O Ivanu više nije razmišljala, imala je pregršt novih impresija. Iako je ostao tamna mrlja u njenoj ljubavnoj karijeri, svaki put kada je poželela da ga nazove, setila bi se slike njega sa devojkom koja je došla na njenu inauguraciju.

Život je bazično bio čudna pojava. Sklanjao joj je samo one ljude koji nisu bili za nju, iako se ona Stevana teško rastajala od njih, život joj nije davao vremena, već joj je kao na filmu ubacivao nove događaje.

Iz razmišjanja je prenu zvono na telefonu.

Jovanka.

• Pa Stevka moja! Sad me obavestio direktor.
• Čujem da imaš nešto da mi kažeš. – nasmejala se Stevana zadovoljno.
• Imam da ti kažem veliko hvala. Zatekla si me nespremnu, totalno. Ne znam da li sam u stanju da prihvatim tako veliku stvar u svojoj karijeri.
• Jesi, ali to ćeš shvatiti vremenom. I zapamti jednu stvar – ne očekuj da te vole i ti se dive, ali moraće da ste poštuju. Svi. Prekosutra ćeš doći na sastanak vlade sa ministrima gde ćeš dobiti instrukcije za rad. Ulaziš na novi nivo igrice. Ali zapamti sve što znaš o školi i šta si naučila kroz posao.
• Stevana, draga, ja ne znam ženo, kako da reagujem na ovakvo poverenje i ovakvu čast.
• Ništa ne reaguj, spremi se da budeš ministarka – nasmeja se Stevana srećno.

55

PIARKA

Zanimanje atašea za odnose s javnošću u Srbiji je variralo od totalno nebitnog, do neverovatno bitnog. Zavisi sa kim si radio i kako si radio. Kada je zaživelo, delovalo je da može da ga radi svako – od frizera do kasirke. Ipak izdvojili su se pravi.

Mlada talentovana i vredna, Jelena Stefanović, Srđanova učenica sa Državne TV iz zabavnog programa upravo je dobijala svoju životnu šansu.

• Vidiš ovako, Jelena, ovo što ću ti ponuditi sada jeste jako važno kao tvoje iskustvo i kao ona mala crtica koju budeš pisala u CV-ju kada budeš pričala gde si bila i sa kim si radila – počela je Stevana na sastanku sa budućim atašeom za odnose sa javnošću.
• Slušam vas, predsednice.
• O tebi sam čula sjajne stvari, da si izuzetno talentovana i da si retko sposobna. Uprkos tvojim godinama ja smatram da pred sobom imam iskusnog i poverljivog budućeg saradnika. Jasno ti je da među nama neće biti tajni i da će biti potrebno mnogo radnih sati za jedno ovakvo mesto.
• Čast mi je predsednice što ste mi ukazali poverenje. Urednik Srđan Tomić me je upoznao sa prirodom posla koji ću raditi i zahvalna sam na prilici da radim sa vama, zaista.
• U narednom periodu, imaćeš prilike da primeniš sve što si učila u knjigama. Ti si radila sa estradom, jel tako, do sada. Politika ti je nešto slično kao estrada samo što je mnogo manje šareno i svi se oblačimo drugačije, ali osnovi posla su isti. Ovo u šta ti ulaziš sada je svet diplomatije, koji je možda najbolji način da budeš patriota ikada u životu. Moj vozač Igor i Nevena su ljudi koji su sa mnom od početka i smatraj da sve što se dešava ovde ostaje ovde. Ne postoje momci, ili prijatelji, ne postoji slobodan dan, postoji samo posao. Biće teško ne obećavam da neće, ali će biti i jako lepo. Sećaćeš se ovoga kad budeš u mojim godinama kao možda najlepšeg perioda u svom životu.

Jelena se nasmeja, a Stevani zazvoni telefon.

• Kad? Danas? Saznajte sve detalje i nazovite me sa kompletnim izveštajem. Zaustavite medije dok ne budete imali sve potrebne informacije.
• Jel’ sve u redu, predsednice?
• Upravo je ubijen Radojica Okean, pored njega je bila Cica, ustala je da ode do toaleta u restoranu u kom su ručali i tako je ostala živa. Do večeras će biti sačinjeno saopštenje za javnost. Zvaćeš ministra Ivana Andrejevića da ti pošalje saopštenje za javnost i onda ga prosledi meni i Neveni.
• Zovem odmah.
• Počinješ praktično sa kriznim piarom. Ukratko – pogleda je značajno Stevana, a Jelena izađe iz kabineta.

Okrete Srđana.

• Šta je sa Cicom, upravo sam dobila vest da je Radojica Okean ubijen.
• Dobro je, voze je na Urgentni.
• Čekam detaljan izveštaj o svemu, večeras ćete pustiti u vesti zvanično saopštenje.

Taman što je spustila slušalicu, zazvoni joj telefon. Na dipsleju je pisalo – Ivan. SA privatnog broja je zove.

– Dobro, sve kapiram, ali da me umesto tebe zove tvoja piarka, to ne kapiram. Zaista, Stevana, da li je realno da smo dotle došli?

– Ubuduće će te ona zvati čisto da se navikavaš. Ili bilo ko iz mog tima.

– Dobro, ali ja ne vidim razlog da budemo neprijatelji, ako više nismo prijatelji.

– Ivane, prijatelji, neprijatelji, trice kučine, to je sada nebitno. TI si ministar u Vladi Srbije, očekujem punu saradnju i molim te zaboravi sve ostalo. Smatraj da je prestalo da bude bitno.

Ustezala se da mu ne kaže da je jedan običan lažov i da može da zahvali njenim roditeljima što je nisu naučili da se sveti i da je jedini razlog što je još ministar – to što je naleteo na nju. Koja ima preča posla nego da se bavi njime.

• Još samo da pređemo na vi i mislim da ćeš biti prava predsednica… – sarkastično reče Ivana.
• Očekujem više džentlmenskog držanja za nekoga ko je primarno uvek pokazivao kako ume sa ženama. Nezavisno da li je to prema voditeljkama, pevačicama ili političarkama.
• Aha, shvatam.
• Sve je jasno. Neka tvoje ministarstvo napravi saopštenje za večeras. Ne bih te zaista više zadržavala. Verujem da imaš posla – rekla mu je i spustila slušalicu.

Besno je skupio usta gledajući u telefon. I kontajući, šta ova žena uopšte zamišlja.  Činjenica je da mu je pokazala da je tu njenom voljom, činjenia je da nije leteo s funkcije, ali koliko god da ga je nerviralo njeno ponašanje, njega nije prolazila želja da je vidi. Izdao je naredbu da se sačini izveštaj o ubistvu biznismena Radojice Okeana i seo je u auto ka Stevani.

Insistirao da uđe u kabinet čak i kada je Nevena izričito rekla da presednica ne može da ga primi. Kada je stvar pretila da se otrgne kontroli i da interveniše obezbeđenje, Stevana ga je pustila u kabinet.

• Dobro, ja mislim da se mi sporazumesmo Ivane maločas – reče mu tiho gledajući u papire koje je imala na stolu.
• Razumeli se jesmo ali objasnili se nismo – krenu prema njoj i Stevana vide da ovo ne ide u dobrom pravcu. Ostali su nasamo, bez svedoka, i bez šanse da zbriše.
• Dobro šta ti konkretno nije jasno, Ivane? Meni je za razliku od tebe sve jasno. I nemam zaista dodatnih pitanja – pričala je s njim ne podižući pogled.
• Ja imam.
• Da li me još uvek želiš?
• A zato si došao, jel? Ne znam da li ti je jasno da si sad prekoračio sve granice.
• Nisi mi odgovorila.
• Vidi, od svega što mogu da ti odgovorim reći ću ti samo – više ne.
• Ne verujem ti.
• Možeš da mi veruješ da ću ti sada otvoriti vrata i da ću te ispratiti iz kabineta kao i svaku drugu stranku – ustala je i krenula ka vratima, kad on sasvim neočekivano stade ispred nje sa prekrštenim rukama i nasmeja se.
• Rekao sam ti da ti ne verujem.
• Ivane, nismo deca. Šta hoćeš od mene, ne razumem zaista… posse svega što si mi priredio ti se pojavljuješ niotkuda da bi me pitao tako nešto.
• Reci mi da želiš da idem i otići ću zauvek.
• Ma gde ćeš ti otići zauvek kad čoveče nisi normalan, lažeš me mesecima, živim u zabludi, činiš da se osetim kao najveća budala na svetu i šta sad hoćeš? – gurnu ga Stevana besno i krenu ka svom ličnom toaletu, a na njeno iznenađenje on krenu za njom.

Pusti vodu da opere ruke i osveži se i uhvati mu pogled u velikom ogledalu.

• Ne verujem ti, Stevana, ne verujem ti ništa sem da je Radojica Okean ubijen.

Stevana se besno okrete ka ubrusu i Ivan je smota niotkuda i poče da je ljubi. Ona pokuša da se izvuče iz njegovog zagrljaja ali bezuspešno. Ivan joj skide sako, rastvori bluzu i privuče sebi, a Stevani se ote uzdah  i pogleda ga kroz sanjive oči.

• Zašto mi ovo radiš, Ivane?
• Zato što znam da me želiš – tiho joj reče i nastavi da je ljubi. U jednom okretu je postavi na štok od vrata, podiže je na sebe i Stevani se oči zatvoriše od zadovoljstva i poče ubrzano da diše. Seks je i dalje radio. To što je jedan među njima bio lažov i prevarant, njihova međusobna želja nije znala. Želja ionako ide tamo gde oseti da joj je dobro i toplo. Ne zanima je ni ko je udat, ko ima devojku, ko je postao predsednik, ko je ministar, gde je čiji kabinet i da li je to u redu. Želja ide kao gluva i slepa tamo gde oseća da treba da bude.

Dok su se oblačili, Ivan je na usnama imao isti onaj osmeh koji je toliko volela i ona mu se nasmeja instiktivno. Tada nije znala da je to to.

Sledeći put kada ga je videla požalio joj se da mu se ne javlja pevačica koja mu se jako dopala i sa kojom je ušao u nešto bližu komunikaciju, te da mu je sada nejasno što mu se ne javlja, kad je sve bilo ok.

Pored zvanične devojke i nje, Stevane, Ivan je uspeo da nadje još jednu i da joj o tome priča. Tu negde joj je pukao film. Samo je prelomila. Takvog čoveka više ne želi. Nikada. Nikada u svom životu. I zaista svoju komunikaciju sa njim prebacila je na svoju piarku.

56

RADOJICA OKEAN

Na poznatog beogradskog biznismena Radojicu Kočovića i njegovu verenicu Oliveru Jeftić poznatiju kao Cica danas su pucali iz vatrenog oružja. Radojica je podlegao povredama na licu mesta, a pevačica je izbegla sigurnu smrt jer je u trenutku kada je pucano otišla do toaleta. Cica je primljena u Urgentni centar u stanju šoka, dok je Radojica preminuo na licu mesta.

Stevana je okrenula Srđana posle ovog saopštenja da pita kako je Cica.

• Stabilno je. Izgubila je Radojicu ali čeka bebu.
• Molim?!
• Čekamo bebu je tačniji izraz. Dete je moje.
• O Bože, Srđane, mogu li ikako da joj pomognem ja sada? – po prvi put Stevana shvati da je žena u Cicinom položaju trenutno nešto najranjivije na svetu.
• Javiću ti.
• Ne znam da li da čestitam i kako da reagujem. Za mene je sve ovo novo i neočekivano. Poželi joj brz oporavak. Mislim da joj nisam potrebna sada da joj dodatno ja stajem na muku. Javljaj mi molim te šta se dešava.

POSLE 30 GODINA

Kejp Kod, Amerika

Marijina ćerka Milica sedela je sa svojom bakom Stevanom u kući sa pogledom na okean. Otkako je navikla na američki stil života pa je sve češće nosila belo, bež i plavo, presrećna kako joj stoji uz kosu koju je ofarbala u plavo, iako je imala već 84 godine. Milica je jako podsećala na nju kada je bila njenih godina. Zlatnih 25 godina, duga smeđa kosa, žive okice i vragolast osmeh. Milica je završavala za glumicu, i kao dete rođeno na američkom tlu po mnogo čemu se razlikovala od svoje majke Marije, koja pamti i istočni i zapadni sistem. Prvo i pre svega imala je jednu nesputanu energiju lišenu osećaja za nemaštinu. U pogledu je imala blagost i toplinu.

Stevana je držala sliku sa inauguracije i pričala Milici kako je njen život u Srbiji izgledao. Zanimljivo, Milica je upijala svaku njenu reč, a Stevana je videla u jednom trenutku i iskreno divljenje.

• Jel moguće, bako, da je tvoj život bio kao na filmu? Ja bih tako volela da igram u filmu o tvom životu! – upita je Milica širom raširenih očiju.
• Jeste, pile bakino. Samo što ja nisam mogla dosta toga naglas da pričam, morala sam da živim za ugled i reputaciju, da trpim i sreću i tugu. Da umereno iskazujem i reči i emocije. A ti možeš i da voliš i da se smeješ i da glumiš i da snimaš filmove i da usrećuješ druge. Moje je bilo samo da usrećujem druge. Sve obaveze i sva odgovornost i u kući i na poslu padali su na mene. Nije baš bilo uvek glamurozno kao na ovim fotografijama.

Milica joj priđe bliže i šćućuri se uz nju kao malo mače.

• Neni, jel ti nedostajala Srbija nekad? Za sve ove godine…
• Više puta. Kad je bio korona virus, kad nisam mogla da vidim roditelje, kad su stali letovi, kada je stao život. Bila su to teška vremena. Nisam mogla da odem, niti da ih dovedem ovde…Mark nije dozvolio da mi ikad išta nedostaje u životu. Ja sam uvek govorila da je život lep, a on me uverio da sam bila u pravu. Nekad, uveče kad sedim ovako na terasi i kad se sve smiri…setim se mirisa hleba koji je mesila moja baba Slavka, setim se letnjih raspusta, setim se Beograda…starim, Milice, starim – nasmeja se više za sebe i pomazi unuku po ruci – Ali se i dalje dobro držim! Tek mi je 84! Za prijatelje – 80! – reče i nazdravi prosekom i zakikota se.
• A taj Ivan, jel on bio baš tako zgodan?
• Uh, jako.
• Jesi li mu oprostila?
• Sve, sine moj, sve sam oprostila. Svima sam sve oprostila. A čini mi se da sam posle pola veka i zaboravila dosta toga što je odlična stvar! Ove godine i ovaj okean su tako dobra kombinacija!
• Imaš li negde njegovu sliku? Nemoguće da nisi sačuvala nijednu.
• Sve sam pobrisala. I iz glave iz telefona. Imali smo neki zajednički snimak ali sam u besu i to obrisala. Najgore je što sam ga se dugo sećala. Baš dugo, ali sad…veruj mi to mi je daleko kao prvi svetski rat, a možda čak i kao prvi srpski ustanak. Ti sunce moje ni ne znaš srpsku istoriju, ali recimo kao 1918. godina, a znaš li kad je to biloooo – reče Stevana i zakikota se – Znaš moja najbolja odluka u životu je bila što sam prihvatila da dođem i budem profesor na Fakultetu političkih nauka ovde u Bostonu. Srbija me naučila da preživim, ali Amerika me naučila da uživam i živim.
• Šta misliš kako sada izgleda taj Ivan?
• Haha, pa kao neki deda, kako može da izgleda!
• Pobogu nanny, pa i ti si baba!
• Of course, honey, ali kakva baba! Šta su danas rekli kad su nas videli sve tri u šoping molu? Niko mi ne bi dao 84! Hej ti, 84 i još držeća baka! Volim kod Amera što su relaksirani i neograničeni. I što mogu da vozim rolere i u ovim godinama.
• Nanny, rekli smo da nećeš više da voziš rolere! – nasmeja se Milica – Nisi mi rekla nešto. Ona slika…na tvojoj inauguraciji. Rekla si mi da je mama htela da se slika sa krunom na glavi pa si je dala sekretarici da joj bajagi čuva krunu. Jel ti nedostaje to vreme vlasti?
• Neeeee! Nikako! Nedostaju mi moje godine i moja mladost. Svi koje volim su ovde. Oko mene i u mom srcu – uhvati se Stevana za srce a na ruci joj zasija prsten sa velikim belim kamenom. Tvoja majka, tvoj ujak, tvoj deda…Nemam ja za čim da žalim. Politika je vraški težak posao za ženu. Ja sam čedo moje, po prvi put u životu – gospođa! A tvoja majka Marija je bila vanserijsko dete, kao i ti. Još od malih nogu je znala šta želi i kako da to dobije. To je moj gen! Samo što ja nisam nekako nikad mogla da živim, uvek sam morala jako mnogo da radim. I čini mi se da sam se u Srbiji naradila za tri života. Valjda zato sada ovde mogu da živim konačno. Trebalo je vremena za razne spoznaje u životu.
• Nanny, nikad mi nisi pričala kako si se razvela od dede?
• Nije meni, čedo moje nikad bilo lako, znaš, iako je često izgledalo. Kad sam došla u Ameriku, opet se sve nekako svalilo na moja leđa. Radila sam noć i dan u jednom sistemu koji sam tek upoznavala i tad sam upoznala Marka. Na fakultetu. Visok crn, naočit, sa onim plavim očima.
• Videla sam slike, bio je jako jako lep. Kao filmski glumac.
• Šta te je osvojilo kod njega?
• On je vidiš mislio da ja živim jako lepo sa tvojim deda Miletom, čuo je za mene, znao je da dolazim iz Evrope, znao je i da sam bila predsednica Srbije. I vrlo je bio obazriv sa mnom. Vrlo! Nije mi se u početku ni udvarao toliko samo smo se družili.
• Koliko si tada imala godina, nanny?
• Blizu 50, srce moje. Ali znaš kako, nas su u Srbiji vaspitavali da je važnije sve ostalo nego da budemo srećni. Kad sam došla u Ameriku, shvatila sam da je jako važno da budemo srećni. I voljeni. Uz Marka sam po prvi put doživela poštovanje, osećaj da sam zaista voljena i važna nekome. Sela sam sa tvojim dedom Miletom i rekla mu da će on za mene uvek biti izuzetno cenjena ličnost. I da to što nećemo biti u braku ne znači da treba da budemo u ratu. Deca su ipak nešto što će nas zauvek spajati. Nije baš skakao od sreće, ali prihvatio je moju odluku.
• A Mark?
• Mark je bio presrećan! Toliko radosti nisam videla na jednom licu odavno. Izuzev kad mi se rodilo tvoj ujak, tvoja majka Marija i kada je rodila tebe. Tada sam prvi put videla lice radosti. Mark je možda nešto najlepše što mi se u ljubavi desilo ikada. Naučila sam kako može da se voli, kako može da se bude pažljiv, koliko može ljubav da te promeni. Naučio me je da volim bez zadrške i da budem jako srećna. Nekako sve mi se desilo kad sam već digla ruke od ljubavi. A mene je Bog zaista imao u vidu, ali zaista. Sve ovo vreme.
• Nekako sam bako, stekla utisak da su tebe svi voleli, jako i strasno. Ali nekako trapavo, bako. I da su zbog toga na neki čudan način želeli da te unište.
• ..da me unište. Ja često nisam verovala svom zdravom razumu u kakve me situacije život stavljao. U ljubavi pogotovo. Ali sam uvek znala da mogu da promenim svoju realnost. To me osećanje uvek vodilo napred.
• I deluje mi da su oko tebe nekako uvek bili dobri ljudi. Svi tvoji prijatelji, ljudi koji su se okupljali oko tebe. A čika Srđan i ta pevačica Cica? Šta je sa njihovom decom? Nju bih volela jako da upoznam, deluje mi kao neviđeno zanimljiva žena.
• Srki i Cica žive u Holandiji, zajedno sa svojom porodicom. Cica je prestala da peva kada je ubijen njen tajkun Radojica Okean i tada je saznala da je u drugom stanju sa Srđanom. Milan i Dominik su u Londonu, imaju divnu kuću iz 19. veka, neki stilizovani dvorac, bila sam kod njih. Jako se vole i divno žive. Milan je nastavio da radi brend Bossa po baba Bosi pokojnoj i otvorio je školu za dizajn i modu u Brajtonu. Vrlo sam srećna zbog njih dvojice.
• A Jovanka?
• Nju sam zvala da dođe ovde i preseli se, ali nije mogla da ostavi roditelje. Dolazila mi je često. Jako mi je drago što sam pomogla da bude ministarka prosvete. Mnogo je uradila za škostvo u Srbiji. To mi je možda jedna od najvažnijih odluka u životu. Njen sin je operski pevač i dolazi često u Ameriku da nastupa.
• Svi ste bako, negde otišli…
• Otišli smo jer smo prerasli i prevazišli život koji je Srbija mogla da nam ponudi. Sad kad znam da ćeš ti ispričati moju priču, čedo moje, mogu i mirno da umrem. Imala sam se i zašta roditi. Moja priča ipak ima hepi end.
• Ko da umre? Takve ko ti ne umiru, bako! Još lomiš muška srca kao nekada. A i Mark te bako toliko voli. Ne znam kako ali u očima mu se vidi da te jako voli.
• Ja sam od Marka naučila kako ljubav treba da izgleda. Kako treba da se voli i pazi žena. Utešna je činjenica da tamo negde za svakog od nas postoji neko ili nešto što čekamo čitavog života.
• Znaš da me Timov komšija sa Univerziteta pitao da li si slobodna.
• U ovim godinama? – Stevana se grohotom nasmeja.
• Da, da, bako, u tim godinama. Prema tome…
• Prema tome, Milice moja, odlažemo starost za neku narednu godinu, a Timovom komšiji sa Univerziteta poruči da sam nešto zauzeta ovih dana, ali čim budem malo slobodnija, javiću se prva. U mojim godinama je važno da se žena javi prva!

Okean se stapao sa nebom, a Milica i Stevana su se smejale i nazdravljale prosekom. U neko doba su im se pridružili Mark i Miličin momak, Tim.

Život stvarno može da ima hepi end, kako reče, Stevana Mandić. Ona je svoje stranice ispisala ručno.  Od prve do poslednje.

KRAJ

Ukoliko želite da kupite knjigu “Predsednica”, obratite se direktno autorki Ivani Đorđević tako što ćete posetiti njenu web stranicu: ivaninepriče.com