Ona je prosto dinamit žena! Mlada, lepa, inteligentna, elokventna, visoko obrazovana, patriota i humanista, žena, što bi se fudbalskim žargonom reklo, koja uvek igra na prvu loptu. Ona je neko ko nemoguće pretvara u moguće.
Mogao bih ovako u nedogled ali nam se ukazala čast da nam upravo ona bude ekskluzivni gost. Ova žena-zmaj je Dr NINA MARKOVIĆ KHAZE iz Sidneja!
Kako svaka priča ima svoj uvod, u konkretnom slučaju je najbolje da krenemo sa njenom kraćom biografijom.
KRAĆA BIOGRAFIJA
Nina Marković (PhD), doktor političkih nauka, je australijsko-srpski naučnik, pisac, akademik i preduzetnik (“preduzetnica”, ako bismo sledili kontroverzni “novi pravopis”). Objavila je preko stotinu naučnih radova uključujući i u vodećim časopisima u domenu politikologije, i bar još toliko ukupno recenzija, novinarskih članaka za domaće i strane medije, intervjua i radio segmenata. Trenutno vodi svoj podcast na Apple i Spotify kanalima pod imenom “Immunity Group” u domenu zdravlja, nauke i imunologije, osnivač je humanitarne fondacije “Allergy Microbiome Foundation” – najmlađeg australijskog dobročinstva za podršku osobama sa disabilitetom u domenu alergija, i član je Matice za Srbe u rasejanju, SCOFA organizacije za podršku osobama sa disabilitetom u domenu alergija, i član je Matice Srpske za Srbe u rasejanju, SCOFA organizacije australijskih Srba i saradnik mnogih dijasporskih asocijacija za Srbe u svetu. Trenutno “završava pisanje knjige sa svojim suprugom, imigracionim advokatom, na temu “Australijske migracione priče” – biće dostupna sledeće godine na tržištu.
Nina Marković, rođena u Beogradu početkom osamdesetih, doselila se u Australiju sa svojih 15 godina usled bombardovanja SR Jugoslavije. Imala je detinjstvo prožeto dualizmom života na selu, ispod planine Kosmaj u prirodi sa životinjama, i u prigradskom naselju Petlovo brdo, koje je bilo čuveno po popularnoj TV seriji, “Policajac sa Petlovog brda”. Nina piše pesme od detinjstva za koje je osvajala nagrade, i ima dve objavljene knjige pesama u Srbiji, “Raskršće”, i “Ne budi me dok sanjam” (sa pesmama u originalu na 4 jezika) koje su uvršćene u katalog Nacionalne Biblioteke Srbije ali i Australije, pored njenih naučnih knjiga. Osnovne, magistarske i doktorske studije u domenu politikologije, stranih jezika i antropologije, Nina je završila uspešno u Australiji, a radila je skoro 10 godina u federalnom ministarstvu zdravlja i ministarstvu za parlamentarne usluge u Kamberi kao visoki analitičar savetnik za Evropu i Bliski Istok. Pored toga, bila je angažovana u Birou za Statistiku Australije za vreme cenzusa. Idejni je tvorac biotehnološke kompanije sa američkim alergologom Dr Daglas Džounsom iz države Jute, a njegov protokol za oralnu imunoterapiju se uspešno sprovodi širom Australije u mnogim medicinskim klinikama zahvaljujući njihovom zajedničkom radu u ovom polju. Preko 10 srpskih porodica je trenutno deo njihovog programa u Australiji a ima želju da proširi ovaj program i na Balkan.
Pored toga, zajedno sa ostalim članovima upravnog odbora koji obuhvata australijske i svetske stručnjake, osnovali su humanitarnu fondaciju za promovisanje naučnog rada u domenu alergija i mikrobioma, odakle potiču mnoge bolesti. Uspešno sarađuje sa Australijskom Nacionalnom agencijom za nauku, CSIRO, koja je vodeca institucija u svetu u polju mnogih naučnih istraživanja. Trenutno se usavršava u domenu digitalne “storytelling” sa završenom diplomom sa Harvard Univerziteta u domenu Globalnog Zdravlja i Medija. Njen razvojni put se nastavlja.
Majka je dvoje dece, Aleksandra i Amelije, i supruga Adama Khaze-a, imigracionog advokata koji ulaže u Srbiju kao srpski zet. Pomaže mladima u Australiji da napreduju kako akademski tako i na ličnom nivou, i želja joj je da doprinese srpskoj i australijskoj zajednici bilo gde u svetu svojim znanjem.
Nina, dobrodošla na naš Portal i hvala ti mnogo što si odvojila vreme za druženje sa našim čitaocima širom sveta. Čitajući tvoju biografiju, kao čovek i novinar od iskustva, dolazim do zaključka da čovek prosto ne zna i ne ume šta da te pita? Ipak, uvek ima “još nešto” pa da ne dužim, bacamo se na posao.
Sa velikim zadovoljstvom sam odvojila vreme da se družimo, i hvala najlepše na pozivu.
Ti si naučnik, novinar, aktivista, folklorac… svestrana osoba; šta je, zapravo, tvoje primarno zanimanje?
Ja sam politikolog, novinar, pisac, pesnik, preduzetnik i aktivista u domenu zdravstva. Pre dve godine napravila sam akademsku pauzu od predavača bezbednosnih studija na Mekvori Univerzitetu u Sidneju (gde sam zaposlena kao vanredni profesor već 6 godina) i osnovala biotehnološku kompaniju sa američkim doktorom, radi uvođenja novih tehnologija u Australiju u domenu dijagnostike i osnivanja prvog australijskog programa imunoterapije za nutritivne alergije po njegovom protokolu, kojima su se izlečila i moja deca kao i više hiljada drugih ljudi. Naš program pod okvirom protokola “Immunity Group Australia” je omogućio ekstremno alergičnoj deci poput naše da dostignu stadijum slobodnog konzumiranja svojih alergena po principu imunoterapije – to nam je drastično poboljšalo kvalitet života, i ostvarilo najveću želju na svetu – da naša deca ne budu izolovana na svakom društvenom događaju. Alergije su vid tzv. nevidljivog disabiliteta, i imaju veliki uticaj na mentalno zdravlje pojedinaca i porodica koje se suočavaju sa tim svakodnevnim problemom – astme, ekcema, atopijskog dermatitisa pored alergija na hranu. Moja lična misija je da olakšam put do rešenja svima kojima mogu da pomognem u ovom domenu. Dokazala sam na primeru svoje dece i porodice da rešenje postoji.
Kako je tekao tvoj put od Beograda, preko Perta do Sidneja?
Moj otac je australijski državljanin preko 35 godina, tako da je meni bilo lakše nego mnogima da odu iz Srbije za vreme bombardovanja, pod okvirom spajanja članova porodice. Pert je prelep grad gde sam završila ženski koledž “Penrhos”, anglikanske veroispovesti, gde sam razvila znanje u domenu komponovanja etno muzike. Na fakultetu sam se ipak odlučila umesto za muziku, koja je bila jedan od mojih izbora zbog visokih ocena, za jezike i političke nauke. Nisam se pokajala kad sam odustala od paralelnog fakulteta ekonomije i komercijale jer sam bila prirodni talenat za učenje jezika. Moj otac je upozorio: “Ništa neće biti od tebe od društvenih nauka”, ali dokazala sam suprotno – uz njegovu podršku i bezuslovnu podršku majke Svetlane, upisala sam najbolji
fakultet u Australiji u Kamberi (gde sam kasnije i doktorirala na temu Srbije) i dobila najbolji posao na svetu za mene tada – u federalnoj politici.
Nakon završetka fakulteta, prijavila sam se za Master studije na najprestižnijem australijskom univerzitetu i dobila sam mesto – samo je nas troje iz Australije primljeno na tu diplomu od dve godine, koju uglavnom rade strani studenti. Nakon završene dve magistrature (međunarodni odnosi i studije diplomatije) počinjem da radim u državnoj službi i da uporedo radim doktorat. U međuvremenu postajem član upravnog odbora najstarije asocijacije za međunarodne odnose a nakon toga i njen potpredsednik.
U Parlamentu Australije radila sam kao viši analitičar za Evropu i Bliski Istok, i kao parlamentarni predstavnik na mnogim skupovima. Vodila sam parlamentarne delegacije u zemlje regiona, a dočekivala mnoge inostrane, poput i delegacije iz Srbije koju je predvodila prof Dr Slavica Đukić Dejanović. Bilo je divno ugostiti prvu zvaničnu delegaciju iz Srbije, kao nezavisne države, u Kamberi. Time sam i na ličnom nivou produbila saradnju sa Srbijom koja mi se uvek vraća profesionalno, kada se udaljim, teme Srbije nađu put do mog života i to je sudbinska veza.
Često postavljaš priloge o alergijskom lečenju gde si takođe aktivna. Reci nam o čemu se zapravo radi?
Roditeljima je rečeno kako u Australiji tako i u mnogim drugim zemljama da ne postoji način da se izleče deca od alergija, da će biti osuđena doživotno na život izolacije, straha i nekonzumiranja namirnica na koje su alergični. Mnoga deca sa alergijama su žrtve nasilja u školi i mobinga. Šta nam ne govore je da postoje dobro utabane trase procesa koji to mogu da promene, čak i u Hrvatskoj već 9 godina postoji program desenzitizacije kako i u Americi preko 12 godina. Ja sam sa suprugom dovela veroma efikasan protokol desensitizacije od doktora Daglasa Džounsa iz Amerike, i preko 30 porodica je trenutno u programu koji je jako individualizovan, i zasniva se na diversifikaciji mikrobioma i imunoterapiji. Pre toga su svi morali da odu van Australije da bi izlečili decu. Od toga da smo 15 puta bili po hitnim službama gde su spašavali moju ćerku i sina od posledica anafilakse, do toga da je
naša ćerka uspela da slobodno konzumira mleko i jaja a sin orašaste proizvode – to je za nas kao roditelje najvažniji san na svetu koji smo ostvarili i želimo da učinimo naš program pristupačnijim i drugim roditeljima, deci ali i odraslima.
U Sidneju si zasnovala porodicu gde sa mužem radiš i na imigracionim poslovima. Kako sve to uspevaš postići? Odakle crpiš tu neverovatnu energiju?
Od kafe, naravno i vere u Boga i ono što jesmo kao srpski narod – uvek se prisetim naših predaka i šta su sve oni morali da prođu da bismo mi postojali. Treba imati veru u bolje sutra, i nadu da će se uz dobar plan, ono i ostvariti. Ne preostaje nam ništa drugo. Kada mi je potrebna energija odlazim u posebnu rusku crkvu koja mi pomaže da se bolje izborim sa svakodnevnicom. Praktikujem oblike meditacije, ali volim borilačke veštine pa često izboksujem stres! Moja mama je bila džudista tako da imam inspiraciju iz kuće u tom polju. Volela bih da se poboljšam na tom polju.
Osim posla i porodice, aktivna si i na društvenom planu. Dakle, stižeš i da se aktivno uključiš i u rad srpske zajednice. Može li nešto konkretnije o tome?
Od malena volontiram u raznim društvima srpske zajednice na Petom kontinentu, još po dolasku u Pertu bila sam deo dramske grupe u našoj zajednici, pa u Kamberi član SOYE koja je tada počinjala i organizovala puno humanitarnih događaja, pa evo sada član i jedan od osnivača Sosnivača SCOFE – grupe volontera prijatelja. Trudimo se da se borimo za interese srpske zajednice na svim nivoima vlasti u Australiji ali ne volimo da se ističemo jer je politika veoma čudna zver kojoj se ne sme verovati.
Sportski si fanatik. U to smo se uverili kada si rigorozno pratila ali i branila Novaka Đokovića u vezi poznate sage tokom pandemije. Šta te tu motivisalo, osim patriotskog osećaja i pripadnosti?
Nepravda i da se čuje istina. SCOFA je uradila najveće ikada istraživanje javnog mnjenja srpske zajednice u Australiji tim povodom oko sage, i naši rezultati su pomogli da se napravi nova nacionalna strategija protiv diskriminacije u Australiji. Pokazali su rezultati ankete (od preko 1000 ispitanika) pored ostalog, da je mnogim pripadnicima naše zajednice bilo traumatično gledati nepravdu, da su iskusili diskriminaciju i da su se mnogi kasnije vratili na Balkan zauvek. Svi smo profesionalci u svom polju koji volontiramo svoje vreme, mali smo ali vrlo efikasni i takvi želimo i da ostanemo – nezavisni.
Član si i SBS Televizije za srpski jezik; koja je tvoja uloga u novinarskom poslu?
Već 11 godina radim za SBS Serbian kao izveštač analitičar australijske spoljne i unutrašnje politike. To nije posao, to je najlepše radno mesto gde vodim svoj posao izveštača i rad sa Biljanom Ristić kao svoju pasiju. Obožavam radio intervjue i često volonterski izveštavam sa srpskih dešavanja kao i dešavanja drugih zajednica za SBS. Vidim to kao deo edukacije šire zajednice o multikulturalnosti i toleranciji koju svi trebamo da negujemo i praktikujemo na lokalnom nivou.
Osim navedenih koja su još tvoja interesovanja?
Volim da putujem i da odgajam pse kao zvanični odgajivač! Trenutno imamo 5 mališana od 3 nedelje starosti pa sam time prilično zauzeta. Ne znam da kuvam, ali bih volela da to jednog dana naučim. Jednostavno, ne uživam u tome ali zato moj suprug odlično koristi i roštilj i kutlaču.
Rad u zajednici te izgleda ne opterećuje. Ipak, moraš priznati da u sveobuhvatnom životu Australije, mi Srbi, na neki način, kaskamo. Mi praktično nemamo lidera zajednice kao druge zajednice, koji će izaći u naše ime kada je neki događaj relevantan u vezi Srba. Naši ljudi australijske medije i novinare usmeravaju na popove a to je po meni, uz dužno poštovanje – greška. Njihova misija je nešto sasvim drugo. Kakvo je tvoje mišljenje u vezi toga i šta bi i da li bi trebalo menjati po tom pitanju?
Ne postoji lider jedne zajednice već istaknuti članovi. Imamo jako puno grupa ali mladi nisu dovoljno uključeni u rad naše zajednice. Pošto na njima svet ostaje kako njih motivisati, to je pravo pitanje. Podržavam sve pozitivne projekte u radu naše zajednice. Sveštenici su održali duh našeg naroda preko 500 godina i drago mi je što naša crkva nije dogmatična kao mnoge druge. Poštujem sve verske zajednice pa tako i hrišćanske i volim da gradim mostove između kultura kao predstavnik srpske zajednice. Nadam se da će i moja deca jednoga dana da budu upravo taj most, kao što smo svi mi u Australiji.
Kako posluje tzv. Srpsko australijska poslovna asocijacija? Je li aktivna i koja je njena uloga?
Ja nisam dovoljno aktivna u toj asocijaciji a volela bih da budem u budućnosti. Služi za povezivanje naše dve zemlje u poslovnom smislu. Jedan sam od osnivača SCOFE, a to je Srpski Savet Australije, i radimo dosta na lobiranju iz pozadine. Trudim se da sa malo vremena koje imam pomognem i podržim sve pozitivne inicijative Srba u svetu.
Vidim da si rado viđena kako na režimskim, tako i na nezavisnim TV stanicama u Srbiji. Šta te oni najčešće pitaju? Šta njih posebno interesuje u vezi srpske zajednice i Australije uopšte?
Najviše sam davala komentara za vreme sage oko Novaka Đokovića, čak do 5 dnevno! Te nedelje su svima bile jako naporne. Sada sve novinarske kuće iz Sbije pitaju za novousvojeni zakon Australije kojim se zabranjuje pristup društvenim medijama deci ispod 16 godina. Pratim debatu u okviru naše zajednice a to interesuje ne samo razne medije u Srbiji već i u svetu. Australija je napravila svetski presedan i sve oči su uprte u Kamberu.
Kakva je saradnja Australije i Srbije i šta bi ti kao visoko obrazovana i visoko sposobna mogla doprineti da bude na još većem nivou? Imaš li neki recept po kojem bi naša zajednica dobila značajniju ulogu u ovdašnjem sistemu?
Mnoga najviša diplomatska mesta Srbije su još uvek bez ambasadora, neka i godinama, poput u Abu Dabiju koji je bitan poslovni partner Srbije. Po mom stručnom mišljenju, Srbija može više i bolje da se posveti mekoj diplomatiji i izgradnje mostova sa dijasporom u celom svetu. Istorijski teret komunizma nije lako iskoreniti kako u Srbiji tako i u dijaspori – dosta se toga prikrivalo za vreme SFRJ i istina nikada nije ispričana, a mnogi beže u zaborav i ćutanje. Moramo deliti informacije, verifikovati ih i pisati o prošlosti da bi se suočili sa njom. Ma koliko dugo da je potrebo, ne smemo se kriti sami od sebe.
Čini mi se da Srbija ne pridaje dovoljno pažnje dijaspori. Šta bi ti kao i te kako kvalifikovana u tom smislu, poručila režimu u Srbiji po pitanju dijaspore? Šta treba uraditi da dijaspora bude faktor srpske državnosti?
U digitalnom dobu to je i više nego moguće da se povežu dijaspora i matica. Mi u dijaspori želimo Srbiju gde je pravo primenjeno u potpunosti i gde se korupcija oštro kažnjava a rad odlikuje. Treba pametno inspirisati dijasporu da se umrežava međusobno a projekti će se iz toga sami izroditi kao što već jesu u domenu zdravstva i nauke, na primer. Mnogo sam ponosna na sve Srbe u svetu koji doprinose boljoj, zdravijoj, lepšoj i čistoj planeti zemlji kao i Srbiji. Podele nisu dobre, kako politički tako ideološki – ako je tema škakljiva, preskočimo podele radi kohezije i sloge. Arogancija nikome nije dobro donela, i imamo pravo da se ne slažemo ali da i dalje sarađujemo jedni sa drugima. Budućnost Srbije je u miru a ne ratu, i zato trebamo da ulažemo više da prenesemo iskustva iz drugih zemalja poput Australije u domenu pravne države u Srbiju i u Evropu – ponosna sam što živim u demokratskoj zemlji Australiji kao i što sam državljanin Srbije – ali demokratija se treba čuvati i braniti i ne dozvoliti političarima previše moći kao što se desilo za vreme pandemije – ona je bila najveća lekcija dokle nekontrolisana moć političara može dovesti. Ne ponovilo se.
Hajde da malo romantičnije privedemo kraju ovaj koristan razgovor iz kojeg će, verujem, mnogi izvući mnoge pouke. Izdala si par zbirki pesama”; možeš li za naše čitaoce izdvojiti neku od tih pesama?
“RASKRŠĆE. THE CROSSROADS”
Nina Marković, 2010, Sigrastar, Beograd
Letnje veče u Beogradu
(str. 29)
Grad gde dve reke se ljube
U purpurnom plavetnilu besane noći
Grad, u kome se sve moje misli gube
i postajem kraljica ponoći.
Energija svetla, ljudi i priča
Nesnosno me opija, i snažno me pokreće.
Izazovne oči prelepih mladića
vraćaju mi impuls života u vene.
Ludilo u telu, a mladost u kosi
Iskustvo se niže k'o biserne niti…
Sjaj letnje vreve još jednom me nosi
i dušu moju sećanjima kiti.
A dok poslednji pogled sleće
Na pospana lice dragih prolaznika
Moje srce se pozdravlja i kreće
S’ blagoslovom beogradskog pobednika.
Svetilište
(str. 50)
U smiraju noći ispod Olimpa
Počinje vrteška aveti i sena.
Dok sitna kiša niz reljefe sipa
Hram oživeše odsjaji plamena.
Šest devojaka najednom istupi
Da latice baca po kamenoj ploči.
Dok vrhovna sveštenica mantrom kupi
Ostatke svesti i hipnotiše oči.
Mlada žena, u devičanskom belom
Stade u centar s lovorom u kosi.
Lice joj pokriveno dugim velom
Dok u vazduhu ozdvanjaju koraci.
Veštalke mačem otkriše lepotu
A sveštenica uvede mladića.
Izabrana devojka žrtvovaće svoju čistotu
U čast i slavu božanskih bića.
I veo pada. Bol ne boli.
Trzaj ne dopire do njenog sveta.
Dok krv pada, sveštenica se moli
Za dobrobit Atine, i svakog novog leta.
Magija drevnog rituala penje se visoko.
A kip kao da se iz sna na tren probudi.
Najveća ljudska žrtva ponire duboko
Dok se nova zora nad Olimpom budi.
Kad ljubav ostari
(str. 80)
Trube proleća iz prošlosti
Bude čežnju staru.
Nestanite ljudi svi!
Uzimam piće i gitaru.
Prsti sporo klize preko setnih struna.
I dok vino polako opija me
Prolazim još jednom kroz kapiju greha
Svežina uspomena prožima me.
Prekjuče si bio stranac i enigma.
Juče si rascvetao pupoljak novi.
Danas si blizu, al’ previše daleko.
Sutra nek te prate moji blagoslovi.
Sudbina je misterija koja od nas
Krije bezbroj stvari.
Kako odenuti neki novi osmeh
Kad ljubav ostari?
Od mladosti tražim ključ
Svih ovih godina turbulentnog raja.
Stojim na raskrsnici, i priznajem
Stvarno smo došli do kraja.
Pokušavam dalje svojim znanjem i umećem.
Još me peče ožiljak stari.
Kuda sada poći, u ovoj samoći
Kad jedina ljubav ostari?
“NE BUDI ME DOK SANJAM”
Predah od sutra
(str. 79)
Gledam tvoje oči
dok spavaš u tišini noći.
Tvoje usne su napućene
kao s prvim poljupcem.
I pitam se
da li je život
satkan od momenata strasti.
Ili je to
samo poklon za nas
u predahu od svakodnevnice.
Bezimena
(p. 67)
Volim ljubav, ali ne i
preveliku obavezu.
Volim kad me blago iritiraš,
onako muški.
Al’ samo kad znam
da bi u svakom trenu
zvezdu skinuo radi
mog otkucaja srca.
Volim kada mi šapneš
onako mazno
šta bi mi sve uradio
u žuboru strasti
i kako bi se prepustio
mojim neiživljenim snovima.
Volim da ti se dam
samo onda kada me
oboriš s nogu
i da ti pružim sve!
Ali ne dozvoljavam
da zadržiš išta.
Božićna pesma
(str. 15)
Život je kratak i mali
trenuci sreće prebrzo odu.
Mi, k'o pajaci, na tren smo stali
i previše hteli svoju slobodu.
Reči tvoje, k'o miris lipa
prošle su brzo kroz moju kosu.
Drugi mi sad čaj sipa
i nežno ljubi nogu bosu.
Božić je dan kada se sete
sve stare ljubavi ovoga veka.
S jednim se budim, drugom misli lete
za svaki Božić nadođe uspomena reka.
Rade BERAK
