Vanserijska pevačica pop, soul, džez i etno muzike, Ivana Šalipur iz Čikaga rodom iz Sarajeva, pevanjem se bavi još iz rane mladosti. Iza sebe ima bogatu karijeru, veliko pevačko iskustvo koje je u Americi pokazala na brojnim nastupima u neverovatnoj raskoši i širini. Ivana nikada nije gubila iz vida očekivanja svoje publike kao ni glavni princip u skladu s kojim je stvarala svoju karijeru – “kvalitet na prvom mestu”. U to nas je uverila sa vrhunskom interpretacijom pesme “Besmrtni” čuvenog kompozitora Baneta Opačića sa kojom bi da se negde takmičila osvojila verovatno neku nagradu, ako ne i prvo mesto za interpretaciju (Možete je čuti na You Tube takodje i u ovom intervjuu).
U nedavnom učestvanju takmičarskog muzičkog serijala “Nikad nije kasno” dok je pevala “Give me one reason” (Daj mi jedan razlog), ostavila je sve prisutne u studiju bez daha, interpretacija je bila jako moćna, sigurna, emotivna, prosto čarobna, kao da je Ivana porasla u studiju “Nikad nije kasno” uz najbolji stručni muzički tim. Svima je jasno da je ovo pravo vreme za Ivanu Šalipur. Rado bih prognozirala njenu pobedu što inače veoma retko činim, ali ne treba žuriti.., zbog velikog poštovanja prema čelnim ljudima u “Nikad nije kasno” i svim odličnim takmičarima, sačekaću finale, ali zato možete vi da prognozirate slobodno, dragi čitaoci.
Dok sam Vas gledala u “Nikad nije kasno” kako sa lakoćom kontrolišete pevanje i dajete pesmi dušu, pitala sam se da li je muzika izabrala Vas ili Vi nju? Kako ste zapravo ušli u svet muzike, jeste li nasledili od nekoga Vaš prelepi glas?
Mislim da je muzika mene izabrala, više nego ja nju. Odrasla sam uz tonove, probe, pjesmu i harmonije koje su se neprestano čule u našoj kući. Glas sam svakako naslijedila, od bake, i mame, ali ono što sam s vremenom naučila, jeste da nije dovoljno imati dar; važno je znati ga njegovati, osluškivati i pretvarati u emociju koju drugi mogu osjetiti.
Ostavljate utisak školovane pevačice, jeste li učili negde pevanje?
Nisam klasično školovana pjevačica u formalnom smislu, ali sam kroz godine radila s vrhunskim vokalima kolegama i koleginicama i stalno se usavršavala. Učila sam kako da povežem tehniku s emocijom — da svaka nota nosi priču, a ne samo ton.
Pored pevanja čime se još bavite?
Bila sam u svijetu raznih poslova, radila dugo u logistici, dok sam tajno završila školu i postala seksolog. Nikada mi to nije bio broj 1 plan ali je uvijek dobro da imaš nešto za “svaki slučaj”; naravno to je potpuno drugačiji svijet od muzike, ali me naučio disciplini i snazi, a muzika me uvijek podsjeća da ne zaboravim na dušu. Balans između ta dva svijeta je moj način da ostanem cjelovita.
Kako je došlo do toga da se prijavite u “Nikad nije kasno”?
“Nikad nije kasno” je bila ideja Enesa Begovića, bila sam mu muzički gost u Čikagu i on je zapravo osoba koja me je prijavila na emisiju. Nisam očekivala da će to sve tako biti, međutim na kraju me je stvarno prijavio i zaista sam mu zahvalna!
Živite pola godine u Beogradu pola u Čikagu što je fantastičan spoj, svako bi ga poželeo. Šta Vam je Amerika pružila u poslovnom smislu? Čini se da Beograd može više našem poslu da doprinese, jer je veliki centar umetničkih dešavanja.
Amerika mi je donijela iskustvo, stabilnost i širinu. Ali Balkan ima dušu. Ima scenu, emociju i puls koji diše zajedno s publikom. U Americi sam naučila da preživim, ali ovdje osjećam da zaista živim.
Delujete kao pravi muzički “paket”, da imate sve što žiri očekuje od takmičara. Kakva su Vaša očekivanja od “Nikad nije kasno”?
Mislim da je svaka faza u životu došla kad je trebala. Nisam žurila. Sve što radim sada ima smisla jer dolazi iz zrelosti i autentičnosti. Ako me ovo takmičenje približi većoj publici — divno. Ali i bez toga, ja već osjećam da sam pobijedila, jer sam se vratila sebi.
Želim da rastem, da upoznam divne ljude i da donesem publici ono što se ne može izmjeniti – iskrenost i emociju m. Ako publika prepozna to, onda je sve postignuto.
Rekla bih da ste na neki način već nagrađeni jer se takmičite u serijalu “Nikad nije kasno” koji ima milionski auditorijum. Preko noći dobili ste ogromnu publiku koja navija za Vas. Šta biste rekli u ovom trenutku da je Vaša nagrada?
Dirne me to iskreno. Ne razmišljam u kategorijama pobjede i poraza — za mene je svaka pjesma nova pobjeda. Kad osjetim da sam prenijela emociju i da je neko u publici zaplakao, nasmijao se ili osjetio nešto istinito — to je moja nagrada.
Ko je na snimanju ostavio najsnažniji utisak na Vas, Žika, Mare, Dragana, orkestar, publika? Šta Vam se najviše dopada?
Moram reći — atmosfera. Toliko topline, poštovanja i podrške. Žika sa svojom energijom, Mare sa profesionalnošću, Dragana s beskrajnom empatijom, orkestar koji diše s tobom, publika koja te grli aplauzom… sve to stvara čaroliju.
Pevate razne žanrove, u kojem se najkomfornije osećate? Šta to znači za Vas?
Volim žanrovske granice razbijati, jer se emocija ne može svrstati u jedan okvir. Pjevam pop, soul, džez, pa i etno, ali ono što je zajedničko svemu je iskrenost. Kad pjevam, volim da osjetim da sam gola pred publikom — bez maske, bez uloga, samo ja i emocija.
Slavica MOMAKOVIĆ
