U MOM RADU MUZIKA KAO UNIVERZALNI JEZIK EMOCIJA MOST JE IZMEĐU UMETNOSTI I NAUKE
Retka je privilegija raditi intervju sa Dr Nadom Martinović (doktorom teorije muzike i muzičke pedagogije), cenjenom potpredsednicom “Tesline naučene fondacije”, ostvarenom profesionalno u svim sferama života, pritom, multitalentovanom umetnicom (kompozitorom, dirigentom, horovođom), velike pokretačke energije, plemenitom, prefinjenom i lepom damom, koja zauzima istaknute funkcije u društvu u kojem joj se svi dive. Ovaj intervju mnogo govori o njoj, ali i njena zadivljujuća biografija, ispunjena brojnim titulama (preporučujemo da je pročitate), zbog koje ovaj intervju nema kraj, nastavićemo ga kada se prva prilika ukaže za to.
Foto: Milan Marić
Za Teslinu naučnu fondaciju (USA) i njen ogranak iz Srbije, prva polovina januara je već 13 godina u znaku praznične atmosfere i lepih emocija, zbog svečane tradicionalne konferencije koju sa radošću i ponosom obeležavaju iduće godine, biće 11. januara 2025. u hotelu New Yorker u Njujorku. Dvadeset godina postojanja TNF ostavilo je veliki trag zahvaljujući neumornom zalaganju njenog osnivača i predsednika gospodina Nikole Lončara (kod kojeg je inače ključ uspeha Fondacije), predanog rada potpredsednice Dr Nade Martinović (koju je predsednik Lončar jednom prilikom nazvao njegovom desnom i levom rukom), cele vredne uprave i svih članova TNF. Ujedinjeni u promociji i očuvanju naučnog nasleđa Nikole Tesle očekuju da će dolazeća, 13. konferencija biti još uspešnija od prethodnih i u znaku brojnih dostignuća, prijateljskih susreta, novih ideja, radnih zadataka, planova o kojima ćemo imati prilike da govorimo u ovom itervjuu sa našom uvaženom gošćom potpredsednicom “Tesline naučne fondacije” Dr Nadom Martinović i drugim temama vezanim za njenu impresivnu karijeru.
Autor postera iznad: Veljko Peković
Poštovana Dr Nado, dobro došli na Portal “Svet Australia”. Vaša uloga potpredsednice “Tesline naučne fondacije” jedna je od ključnih u organizaciji dolazeće januarske konferencije. Možete li nam reći koja je tema konferencije i koji će novi formati biti zastupljeni?
Hvala Slavice, bolje Vas našla. Tema januarske konferencije je „Očuvanje Teslinog nasleđa kroz kulturnu diplomatiju“ (PRESERVING TESLA’S LEGACY THROUGH CULTURAL DIPLOMACY), odražava našu misiju da odamo počast Teslinim dostignućima kroz povezivanje kultura i generacija. Naša konferencija pod nazivom „Izgradnja mostova na Teslinom nasleđu“ (Building Bridges on Tesla’s Legacy), koristiće novi format koji je osmišljen da stvori dinamičnije i zanimljivije iskustvo za predavače i prisutne. Odmakli smo se od tradicionalnih prezentacija kako bismo podstakli prirodniju razmenu ideja, omogućili otvorene diskusije i ohrabrili učesnike da se uključe kroz pitanja i odgovore.
Naše panel diskusije će obuhvatiti ključne aspekte kulturne diplomatije, uključujući:
- Kulturnu diplomatiju kroz obrazovanje i nauku (Podtema: Nikola Tesla i američki obrazovni sistem)
- Kulturnu diplomatiju kroz umetnost i tehnologiju
- Kulturnu diplomatiju kroz Tesline klubove
Takođe ćemo imati poster prezentacije i demonstracije uživo, čime ćemo stvoriti interaktivne prilike za istraživanje Teslinog uticaja u različitim oblastima.
Pored obaveza u organizaciji programa, raduje me što ću voditi jednu od panel diskusija i raditi blisko sa decom koja će prisustvovati konferenciji. Poseban deo programa biće saradnja koja će povezati mlade učesnike iz San Dijega, Njujorka i Klivlenda, jačajući Teslinu viziju jedinstva i inovacija kroz novu generaciju.
Foto: Milan Marić
Kako je počela Vaša saradnja sa TNF, koje godine ste postali njihov član?
Interesantno je da sam saradnju sa TNF započela na preporuku naše čuvene hroničarke srpske istorije u Americi, Mim Bizić iz Pensilvanije. Prvi put sam prisustvovala TNF konferenciji 2014. godine u Filadelfiji. Naša saradnja je isprva bila povremena, jer su mi obaveze na poslu i odgajanje dece (moja dva sina) ostavljali veoma malo raspoloživog vremena. Međutim, predsednik Lončar je pratio moj rad u srpskoj zajednici u Klivlendu, kao i moj rad sa horom, te sam 2019. godine na konferenciji u Filadelfiji nagrađena medaljom „Teslin narod“ i postala član odbora fondacije.
Na godišnjoj januarskoj konferenciji TNF 2024. godine nagrađeni ste najvećim priznanjem “Tesla Spirit Award” za 20 godina rada sa horom i za 25 godina rada za negovanje i očuvanje srpske kulture i tradicije na području Severne Amerike. Takođe, nagrađen je i dečiji hor “Sveti Sava” koji vodite i svako dete sa zlatnom medaljom. Šta za Vas znači tako prestižna nagrada koju Vam je dodelila TNF? Kako ste doživeli nagrađivanje svakog deteta hora “Sveti Sava”?
Više od 20 godina živim van Srbije, a sve to vreme na različite načine radim na očuvanju, promociji i negovanju naše tradicije, kulture i jezika. Počela sam iz čiste ljubavi, a verovatno i iz potrebe da premostim prekookeansku daljinu sa meni najdražim ljudima. Nisam očekivala ništa zauzvrat. Rad sa decom me posebno oplemenjuje i donosi mi neizmernu radost.
Ove godine, i deca i ja smo nagrađeni, što predstavlja izuzetnu čast, radost, ali i veliku odgovornost. Za decu je to ogroman podstrek, ali i primer njihovim vršnjacima da se posvećenošću, znanjem i ljubavlju prema pravim vrednostima može postići mnogo. Važno je da znaju da neko prati, ceni i prepoznaje njihov trud – a to je jedan od ciljeva Fondacije.
Za mene lično, ova nagrada je potvrda da sam svih ovih godina bila na pravom putu. Takođe, ona predstavlja i obavezu da istrajem na “pravoj frekvenciji” i nastavim da doprinosim radu Fondacije, kroz podršku novoj platformi i osnivanje Tesla klubova širom sveta.
Šta Vas je inspirisalo da osnujete dečiji hor “Sveti Sava”? Kako je nastao?
Pre više od dve decenije, kada su moji sinovi Viktor i Luka bili mali, pokušavala sam da pronađem aktivnost adekvatnu za njihov uzrast i na srpskom jeziku, ali bez uspeha. U to vreme, nedeljna škola u crkvi bila je na engleskom jeziku, a za folklor su bili još mali. Kako sam pre mog dolaska u Ameriku radila u muzičkoj školi, prirodno se nametnula ideja da osnujem hor. Pošto se obe crkve u Klivlendu zovu “Sveti Sava”, imala sam želju da okupim decu iz obe crkve, pa sam hor nazvala “Sveti Sava”. Na probama i kroz repertoar negujemo isključivo srpsku muziku, pri čemu su svi žanrovi zastupljeni, a koji će žanr prevladati zavisi od dece.
Rad sa decom je velika odgovornost, ali i ogromna sreća. Deca su iskrena, divna i uživam u radu sa njima. U našem horu nema audicije – pevaju sva deca koja žele i vole da pevaju. S obzirom na to da su mali, naše probe su poput igraonica, trudim se da ih oslobodim straha i da se osećaju kao kod kuće, pa se desi da mi se obrate sa “mama” ili “tetka”. Često sam i ja na podu sa njima, kako bih bila na njihovom nivou, da nam se oči sretnu, i tako se igramo već 20 godina. Nisam ni slutila da ću nastaviti da se “igram” sa njima, iako su moji sinovi već odavno odrasli.
Gde ste nastupali sa horom “Sveti Sava”?
Hor je nastupao na brojnim manifestacijama, kao što su “Klivlendski Internacionalni Dan”, “Svetski dan deteta”, kao i na “Kent univerzitetu” i na televiziji “Foks 8”, gde su najavili jednu od najvećih manifestacija u Klivlendu, “One World Day”, u “Srpskoj bašti kulture”. 2015. godine naš hor je prvi organizovao nastup u bašti povodom OWD. Došla sam na ideju da deca, umesto da stoje statično na jednom mestu i pevaju, prošetaju kroz baštu zajedno sa posetiocima, zastanu ispred biste svakog znamenitog Srbina, predstave ih publici i otpevaju prigodnu pesmu.
Nakon tog nastupa, hor je dobio i svoju himnu – pesmu pod nazivom “Cvetovi iz Klivlendske bašte.”
Posebno emotivan trenutak dogodio se na konferenciji u Njujorku ovog januara, kada su zajedno sa dečjim horom nastupili i moji sinovi Viktor i Luka Trejgut, nekadašnji prvi članovi hora. Simbolično, pevali su Balaševićevu pesmu “Neki novi klinci”. Iako su obojica odabrali druga zanimanja i profesionalno se ne bave muzikom, rado zapevaju, a što je najvažnije, tečno govore srpski.
Koji je Vaš omiljen citat Nikole Tesle i kako ga tumačite?
Jedan od meni omiljenih citata Nikole Tesle jeste: “Ako želite da razumete univerzum, razmišljajte u terminima energije, frekvencije i vibracije.”
Ovaj citat savršeno oslikava Teslinu filozofiju i naučni pristup, kojim je svet posmatrao kao mrežu energije i talasa, povezanih u jedinstvenu celinu. Na isti način, ovaj citat oslikava suštinu mog pristupa muzici i muzikoterapiji, gde koristim zvučne frekvencije i vibracije da bih pozitivno uticala na ljudski mozak i telo.
Tesla me inspiriše i svojim dubokim altruizmom – verovao je da nauka treba da služi čovečanstvu. Slično tome, muzika, kao univerzalni jezik emocija, služi u mom radu kao most između umetnosti i nauke, pomažući deci da premoste daljinu izmedju domovine njihovih predaka i zemlje u kojoj odrastaju a pacijentima da pronađu balans, smirenje i isceljenje.
Njegovo shvatanje da je energija nevidljiva sila koja povezuje sve nas odjekuje u načinu na koji muzika može dopreti do svakog pojedinca, bez obzira na jezik ili kulturu, i doprineti poboljšanju ljudskog zdravlja.
Posvetili ste veliki deo svog života negovanju srpske tradicije, kulture i jezika kroz pesmu. Koliko je muzika važna u našim životima, pogotovu za odrastanje dece i generacije našeg naraštaja?
Muzika je sveprisutni deo naše svakodnevice i upravo možda baš zbog toga vrlo često zanemaren. Tek kada muzike nema, primetimo da nam nešto nedostaje. Muzika zapravo utiče na različite oblasti mozga na specifičan način, tacnije, to je jedna od retkih aktivnosti gde se skoro ceo mozak aktivira I čini da naš mozak “peva”! Obim učešća mozga jedva da je bio zamisliv sve do ranih devedesetih, kada je postalo moguće funkcionalno snimanje mozga. Takodje, pesma je od izuzetnog znacaja, narocito za decu u dijaspori, jer pored muzike sadrzi i jos jedan elemenat – tekst. Muzika ima jedinstvenu sposobnost da integriše različite moždane funkcije, istovremeno aktivirajući centre za jezik, pamćenje, emocije i motoriku. Kada pevamo ili slušamo pesme, naš mozak obrađuje različite slojeve muzike u interakciji sa jezičkim sadržajem, što poboljšava sposobnost pamćenja i učenja jezika. Pravilnim izborom teksta i muzike možemo uticati na generacije našeg naraštaja. Dotaćiću se i značaja kulturne diplomatije i činjenice da je moj skromni anasambl koji vodim (kazem ‘skromni’ jer nas hor nema audiciju i svako dete je dobrodošlo) često nazivan “kulturnim ambasadorom Srbije u SAD”.
Na koji način tumačite muziku kao terapiju, koliko je delotvorna u medicini?
Usavršavala sam se u oblasti muzikoterapije, posebno u primeni zvučnih talasa i frekvencija na funkcije mozga. Kod “klasične” ili sada vec tradicionalne muzikoterapije, fokus je (najčešće) na emotivnom odgovoru pacijenta na muziku, jer slušanje muzike može osloboditi neurotransmiter dopamin u mozgu, koji je povezan sa „sistemom zadovoljstva“, pružajući osećaj uživanja i motivacije.
Kod terapije zvukom, osnova je fizički aspekt zvuka, dakle – frekvencija. Korišćenjem sofisticiranih uređaja, stimulisu se određeni delovi mozga, a muzika se doslovno moze “prepisati na recept”.
Terapija zvukom se temelji na činjenici da različite frekvencije imaju različite uticaje na ljudski organizam. Zvukovi određenih frekvencija mogu uticati na nervni sistem, poboljšati koncentraciju, smiriti um ili podstaći isceljenje.
Zvučne frekvencije poput 432 Hz koriste se za balansiranje i relaksaciju, dok slušanje muzike može osloboditi dopamin, serotonin, endorfine i oksitocin, hormone koji podstiču zadovoljstvo, smanjuju bol i jačaju osećaj povezanosti.
Kakvo ste iskustvo imali kao članica odbora i potpredsednica “Međunarodnog Udruženja etničkih zajednica” (International Community Council-Worldwide Intercultural Network?
Kao članica odbora i potpredsednica Internacionalnog Udruženja Etničkih Zajednica (ICC-WIN), imala sam priliku da kroz svoj rad doprinesem povezivanju i saradnji različitih kultura iz celog sveta. U Klivlendu, gde živi više od 120 etničkih zajednica, organizovala sam niz manifestacija usmerenih na negovanje interkulturalnog dijaloga. Jedna od najznačajnijih bila je naša godišnja Božićna/Novogodišnja proslava, koju smo deset godina za redom uspešno održavali.
Kao organizacioni i umetnički direktor, posebno sam se posvetila Internacionalnoj Modnoj Reviji narodnih nošnji, u kojoj su učestvovali predstavnici iz preko 25 zemalja. Oni su ponosno prošetali crvenim tepihom, predstavljajući bogatstvo svojih tradicija. Na jednoj od proslava imali smo skoro 700 posetilaca iz više od 70 zemalja, što je događaju dalo još veću važnost i autentičnost. Popularnost manifestacije je vremenom toliko porasla da smo morali uvesti selekciju učesnika svake godine.
Svaki detalj programa bio je pažljivo osmišljen, uključujući muzičku podlogu. U cilju očuvanja autentičnosti, tražila sam od učesnika da unapred pošalju tradicionalnu muziku po svom izboru, koju sam potom obrađivala i pažljivo uklapala u program. Pored revije, bila je tu i umetnička sekcija programa, koja je obogaćivala celokupno iskustvo. Svaki trenutak tog rada bio je istovremeno izazovan i ispunjavajući, i predstavljao je izuzetan doživljaj i za mene i za posetioce.
Recite nam nešto više o saradnji 2023. sa bivšim učenicima, sada kolegama i njihovom đacima o projektu “Muzika bez granica”… virtuelni hor…
Dugo sam želela da ostvarim saradnju sa svojim nekadašnjim učenicima iz Muzičke škole u Šapcu, koji su danas uspešni umetnici i pedagozi. Zajedno sa članovima svog hora i učenicima mojih bivših učenika, ostvarili smo projekat kojim smo spojili generacije i izbrisali prekookeansku razdaljinu. U pravom teslijanskom duhu, uklonili smo sve granice, zbog čega smo projekat simbolično nazvali “Muzika bez granica – Music Without Borders”. Na taj način smo povezali Srbiju i Ameriku kroz duh zajedništva i ljubavi prema muzici, koja je spojila generacije.
https://www.glaspodrinja.rs/vesti/22272/muzika-ne-poznaje-granice/
Kao kompozitor ostvarili ste nekoliko divnih pesama, o kojim se numerama radi?
Nedavno sam se otisnula i u stvaralačke vode, te sam napisala nekoliko dečjih pesama. Prva pesma za ovaj projekat simbolično je bila “Mama”, jer mama je – MAMA, a i sve svoje učenike doživljavam kao svoju decu. Koordinator projekta je moja koleginica i bivša učenica Snežana Šalai Tibor, profesor muzičke kulture u Šapcu, dok je za tonsku obradu bio zadužen kolega Nenad Blažić, profesor muzike iz Beograda. U okviru ovog projekta, obradili smo i pesmu Milovana Prokića “Tesla”, kao i dve moje pesme, “Srpsko kolo” i “Šta bi bilo od ovog sveta (da nije bilo Tesle).” Ove dve pesme su nastale iz želje da deca u dijaspori, pevanjem, ne samo uče muziku i jezik, već da nešto i nauče iz pesama koje pevaju.
Rad sa decom u dijaspori znatno se razlikuje od rada sa decom u matici, prvenstveno zbog dodatnog izazova – učenja srpskog jezika. Iako se mnoge porodice trude da deca savladaju srpski jezik, oni su ipak svakodnevno okruženi zvukom i upotrebom engleskog (ili nekog drugog) jezika, što predstavlja dodatni napor u njihovom usvajanju srpskog jezika.
Za kraj vratimo se Teslinoj Naučnoj fondaciji i januarskoj konferenciji 2025. u Njujorku. Koju ulogu kulturna diplomatija ima u radu TNF?
Kulturna diplomatija igra ključnu ulogu u očuvanju našeg identiteta i promovisanju naših vrednosti širom sveta a kroz zajedničke projekte, razmenu ideja i saradnju, promovisanje kulturnih i naučnih dostignuća.
Ojačavanjem saradnje između matice i dijaspore, ne samo da možemo bolje razumeti i negovati naše zajedničke korene, već mozemo zajedno raditi na stvaranju novih prilika i inicijativa koje će koristiti svim članovima naše zajednice.
KRATKA BIOGRAFIJA
Dr Nada Martinović je bivši profesor na Univerzitetu Kent i trenutno radi kao programski analitičar pri Ministarstvu za unutrašnju bezbednost u SAD. Ona je pasionirani lider u zajednici, posvećena radu u brojnim kulturnim i građanskim organizacijama, uključujući Muzej umetnosti (Cleveland Museum of Art), u Klivlendu, Međunarodni savet zajednica (International Community Council), i Globalni Klivlend (Global Cleveland), Jedan Svet (One World Day), između ostalih. Više od dve decenije, Dr Martinović je posvećena očuvanju i promociji srpske kulture, jezika i tradicije u Klivlendu.
Osnovala je dečji hor srpske zajednice u Klivelndu “Sveti Sava”, dirigovala muškim horom “Kosovo” a bila je direktorka Srpskog filmskog festivala. Takođe je jedan od osnivača a sada i predstavnik Srpske zajednice Klivlenda u Istočnoevropskom kongresu Ohaja, a trenutno je potpredsednica Tesline naučne fondacije. Dr Martinović je diplomirala teoriju muzike na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, magistrirala na Državnom univerzitetu u Klivlendu (Cleveland State University) i doktorirala na Univerzitetu Kent (Kent State University). Pored toga, poseduje sertifikate iz neuropsihoterapije, tehnologije za zvuzcnu stimulaciju mozga i konsultant je za ljudska prava. Svoj istraživački rad prezentovala je na međunarodnim konferencijama u SAD, Danskoj i Brazilu.
Slavica MOMAKOVIĆ
Foto na naslovnoj strani: Milan Marić
