Igor Obradović sjajni filmski i pozorišni glumac, REDITELJ, organizator i voditelj značajnih manifestacija u USA, upravnik Srpskog dramskog pozorišta u Čikagu, rođen je u Kragujevcu. Njegovi koreni potiču sa Kosova i Metohije. U Čikago se doselio 2001. godine.
Poseban, svoj, šarmantan, odgovoran, vredan i od reči, profesionalan, uvek divno stilizovan, omiljen je i poštovan na svakom koraku.
Na glasanju za “Najpopularnije ličnosti srpske dijaspore 2026” u organizaciji “Tesline naučne fondacije” iz Fliadelfije, na čelu sa predsednikom Nikolom Lončarom, proglašen je za pobednika, podelivši prvo mesto sa Mim Karlo Božić, jer su tokom celog procesa takmičenja imali izjednačene glasove. Takođe, poneo je laskavu titulu “Ambasador kulture srpske dijaspora”.
Pobednici: Najpopularnije ličnosti srpske dijaspore 2026. Mim Karlo Božić (u sredini) i Igor Obradović sa potpredsednicom TNF Nadom Martinović
Uz čestitke pitala sam Igora: “Šta za Vas znači ova nagrada, jeste li je očekivali? Kako ste doživeli imanovanje za “Ambasadora srpske kulture”?
Ova vest me je zaista iznenadila. Počastvovan sam samom prilikom da sam se našao u izboru. Posebno zadovoljstvo je to što zajedno sa Mim Karlo Bizic ove godine delim ovu laskavu titilu. Želim da se zahvalim TNF i Nikoli koji prepoznaju rad i zalaganje naših ljudi širom sveta i to nagrađuju.
Kolika je čast i odgovornost predstavljati srpsku zajednicu u USA kroz umetnost, pozorište, film, humanitarni rad, organizaciju kulturnih događaja, promovisanje Teslinog nasledja, itd?
Predstavljati srpsku zajednicu u Sjedinjenim Američkim Državama kroz umetnost, pozorište, film, humanitarni rad i organizaciju kulturnih događaja za mene je istovremeno velika čast i velika odgovornost.
Verujem da kultura ima jedinstvenu moć da povezuje ljude bez obzira na poreklo, jezik ili veru. Svaki projekat koji realizujem koristim da predstavim bogato kulturno nasleđe Srbije, ali i da gradim mostove prijateljstva između naše zajednice i američkog društva.
Posebno mi je važno promovisanje lika i dela Nikole Tesle, koji svojom genijalnošu i univerzalnim vrednostima predstavlja inspiraciju celom svetu. Kroz različite kulturne manifestacije, predstave, filmske projekte promovišem njegovo nasleđe i približim ga novim generacijama. A pravi primer za to mi je Teslina Naučna fondacija na čelu sa Nikolom Lončarom
Ako svojim radom uspem da probudim ponos kod naših ljudi u dijaspori, zainteresujem druge za srpsku kulturu i ostavim pozitivan trag, smatram da sam ispunio svoju misiju. To je privilegija koju nosim sa velikom zahvalnošću i odgovornošću.
Igor Obradović sa predsednikom TNF Nikolom Lončarem
Kako ste upoznali predsednika i osnivača Tesline naučne fondacije gospodina Nikolu Lončara?
Godine 2024. na predlog čuvene slikarke Gordane Nenadović, Teslina naučna fondacija mi je uručila “Tesla Spirit award” i od tada počinje moje upoznavanje sa radom fondacije. Iste godine organizujemo Teslinu konferenciju u Čikagu i tom prilikom i lično upoznajem Nikolu. Tako da najveću zahvalnost dugujem mojoj dragoj Gordani koja je jedna zaista divna duša.
Ko je Igor Obradović, kako bi ste se predstavili?
Igor Obradović je srpski imigrant koji živi i radi u Čikagu od 2001. godine. Radim kao autoprevoznik (vozač kamiona) u kompaniji čiji je vlasnik moja sestra. To je ono od čeka zarađujem za život.
Pored toga, ljubav prema pozorištu i umetnosti je još uvek samo hobi, recimo nešto malo više od 20 godina kako sam uključen u rad raznih dramskih sekcija ovde u Čikagu. Uključen sam u organizaciju događaja, vezanih za našu zajednicu, što kao voditelj raznih programa ali i kao organizator. Pozorišni sam glumac a od 2019. i filmski. Upravnik sam Srpskog dramskog pozorišta.
U Srbiji sam zavrsio Železničku školu (bio sam učenik generacije), nastavio sam višu školu i dolazak za Ameriku prekida moje školovanje. Uporedo sa studijama, radio sam i u zlatarskoj radionici gde sam učio zanat i radio punih 4 godine. To je ukratko.
Od kada ste glumac pozorišta “Mira Sremčević” u Čikagu? Kako je došlo do Vaše saradnje? Da li ste legendarnu Miru upoznali, jeste li igrali neku predstavu sa njom i koju?
Član pozorista “Mira Sremčević” iz Čikaga bio sam nekoliko godina i mislim da je osnivanjem tog pozorišta, srpska zajednica u Čikagu i Americi dobila puno. Ono je bilo na neki način rasadnik, jer kasnije nastaju i ostala, među kojima je i moje sadasnje maticno Srpsko dramsko pozorište.
Imao sam tu čast i privilegiju, nažalost veoma kratko da sarađujem i igram zajedno sa Mirom, ženom koja je najzaslužnija što pozorišta u Čikagu danas postoje. Inače pozorište “Mira Sremčević” je osnovano i svoje predstave smo igrali u Srpskom klubu Sveti Sava. Nažalost klub više ne postoji kao i zgrada koju su prodali. Mogu slobodno reći, da je to jedna od najvecih sramota srpake zajednice u Čikagu, mislim na prodaju te divne zgrade u centru Čikaga.
Koliko ste aktivni kao glumac? Da li trenutno igrate u nekoj predstavi?
Što se pozorišta tiče poslednjih par godina nisam toliko aktivan kao ranije. Razlog je angažovanje na drugim projetima. Trenutno spremam monodramu po tekstu poeme Matije Bećkovića “Bogojavljenje” koja baš govori o našem mentalitetu i odnosu kako jednih prema drugima tako i prema veri, religiji, Bogu…
Snimili ste flim “Sladoled” koji je doživeo veliki uspeh i više puta je nagrađivan. U njemu ste igrali glavnu ulogu. Upoznajte nas detaljnije sa njim i nagradama koje je osvojio?
Godine 2019/2020. snimio sam svoj prvi film (kratkometražni), u kojem glumim glavnu ulogu.
Film “Ice cream” (Sladoled) je priča o srpskom emigrantu koji živi u Čikagu. Posebno sam emotivno vezan za ovaj film jer u njemu glumim sa svojom ćerkom Anđelinom, koja u filmu glumi meni nepoznatu devojčicu.
Zahvaljujući ovom filmu imao sam prilike da učestvujem na svetski priznatim festivalima, kao što je Palm Springs (gde smo imali premijeru), pa sve do Moskovskog Internacionalnog festivala gde smo takođe bili deo takmičarskog programa. Film je selektovan na preko 30 festivala. Veoma mi je drago da je bilo prilike da se prikaže i na festivalima u Srbiji i Republici Srpakoj. Takođe, prikazani smo u Australiji na Canberra filmskom festival (proslediću vam Laureat tog festivala).
Film je nagrađen na nekoliko festivala.
Najbolji film po izboru žirija na Kiparskom festival.
Najbolji film po izboru publike na festivalu u Slovačkoj.
Najbolji čikaški kratki film na festivalu Reel Shor u Čikagu.
Najbolji kratki film na Srpsko filmsko festivalu u Čikagu.
Bilo mi je veliko zadovoljstvo da se prikazao na prvoj konferenciji posvećenoj jačanju veza dijaspore i matice u Vašingtonu.
Šta mislite da je presudno za uspeh jednog filma na svetskoj sceni (srpskoj sceni)?
Mislim da je za uspeh jednog filma na svetskoj sceni presudna autentičnost. To se odnosi i na srpske filmove takođe. Publika širom sveta prepoznaje iskrene i univerzalne priče, bez obzira na to iz koje zemlje dolaze. Kada film ima snažan scenario, uverljive likove i emocionalnu istinu, on može da prevaziđe jezičke i kulturne granice. Naravno, važni su i kvalitetna režija, gluma, produkcija, kao i dobra festivalska strategija. Ali na kraju, ono što ostaje i što povezuje ljude jeste dobra priča ispričana na autentičan način.
Svet se drastično menja. Može li ga film, pozorište, učiniti boljim mestom za život?
Svedoci smo da se svet zaista ubrzano menja, a umetnost možda ne može sama da ga promeni, ali može da menja ljude. Film i pozorište imaju moć da nas navedu da sagledamo svet iz tuđe perspektive. U vremenu kada smo često podeljeni i zatrpani površnim informacijama, umetnost nas podseća na ono što nam je zajedničko – na ljudskost, saosećanje i potrebu da se razumemo. Zato verujem da kultura ne može da promeni svet preko noći, ali definitivno može da ga učini boljim mestom za život.
Slavica MOMAKOVIĆ
Savršen momak koji zaslužuje zaista sve!
Bravo Igore! Samo naprijed, svaka cast! 🍀👏