Rade BERAK, glavni i odgovorni urednik
Čuveni Jovan Jovanović Zmaj je napisao kultnu pesmu, čiji početni stihovi idu ovako:
Veju, veju pahulje
mraz po staklu šara
stiže nova godina
a odlazi stara…
Baš tako, iako kod nas u Australiji nema snega, a budući da je “Svet Australia” Portal “World Wide” svi mi, kad poslednji decembarski dani budu na izdisaju, sa radošću dočekujemo novu sa nadom i verom da će bar malo biti bolja od prethodne.
Moja 2023. je bila šarolika. Mnogo toga se izdešavalo na profesionalnom ali i na privatnom planu. Srećom, više je bilo razloga za radost ali, nažalost, ima trenutaka i događaja koji vas nateraju na tugu. Kako reče, još u 19. Veku, danski filozof, teolog i pesnik Soren Kierkegaard, “Život nije problem koji treba rešiti, već stvarnost koju treba doživeti”.
Pa da krenemo od toga kakve je utiske godina koju za par dana šaljemo u istoriju, ostavila na mene lično, odnosno iz ugla urednika ovog showbiz Portala.
MASKE SU PALE
Pre svega odluka ovdašnjih vlasti da se u javnom životu ukine nošenje maski koje su nas dovodile do ludila zbog pandemoije Korone i to pune dve godine, bila je nešto što smo sa radošću dočekali.
Početkom godine, zbog priprema za put u Evropu, izostao je naš (familijarni) ustaljeni odmor na Sunshine Coast-u, oko 100 km severno od Brizbena, te smo bili “prinuđeni” da te dve-tri nedelje koliko smo imali na raspolaganju, učinimo kao “backyard holiday”.
Veliki čovek, kolega i prijatelj Milan Ninović
GUBITAK DRAGOG PRIJATELJA I KOLEGE
Prva tuga i to baš ona ljudska, prijateljska, doći će u februaru, kada se u Gospodu upokojio moj bliski prijatelj i dugogodišnji kolega u “Srpskom glasu”, Milan Ninović. Imao je 71 godinu ali mu je šećer koji je katkad stizao i do neverovatnih 27, došao glave. Samo par dana pre upokojenja, posetio sam ga u njegovoj kući i bez obzira što to nije bio onaj isti “murgo” iliti “Suljo” kako sam ga iz milošte zvao, ništa nije nagoveštavalo da je to naše poslednje viđenje u zemaljskom životu. Mnogo štošta su mu doktori branili ali je on imao izreku “neću da umrem gladan i žedan”. I nije, hvala Bogu, ali je mogao još živeti. Ipak, ostavio je iza sebe bogato ljudsko i sportsko nasleđe. Gotovo da nema čoveka u Australiji, a naročito onih sa prostora Balkana koji nisu poznavali i izuzetno poštovali sportskog urednika Milana. Na sahrani gde sam držao nekrolog, “obećao” sam mu da ćemo se kad-tad ponovo sresti u “Nebeskoj kafani”.
Veličina u svakom pogledu: Dragana Mirković
DRAGANA OSIM PROFESIONALNE POKAZALA I LJUDSKU VELIČINU
Slede meseci u takozvanom leru. Ali, išla je jaka kampanja oko gostovanja mega stara Dragane Mirković pa je tu bilo članaka, postera, intervjua… I onda dolazi maj mesec – velika tragedija i tuga pošto je u Srbiji došlo u kratkom razmaku do dva odvojena masakra od kojih je posebno bolan onaj gde su ubijena deca u “Vladimir Ribnikar” školi u Beogradu. Srce da ti pukne, nevina deca su gubila živote od svog školskog druga koji se odlučio na krvav pir.
Dragana Mirković koja je bila na polovini turneje po Australiji pokazala je da pored muzičke, poseduje i humanu stranu svoje ličnosti. Posle tih gnusnih događaja u Srbiji, momentalno je prekinula turneju i obećala da će se vratiti, što je i učinila krajem septembra i početkom oktobra. Zaista, neverovatna ličnost koja je pored visoke profesionalnosti pokazala i ogromu količinu empatije.
Na kafi sa Radojkovićima u Dohi (Qatar) dok čekamo let za Beograd
PUTOVANJE ZA EVROPU
Kraj juna, značio je i moj “rastanak” sa Australijom u narednih 67 dana. Na putu, odnosno letu za Beograd, upoznasmo predivne ljude, bračni par Vesanu i Miroslava Radojkovića, nekadašnju avio-inžinjerku, odnosno, čuvenog patologa sa VMA. Predivni ljudi kakvi se samo poželeti mogu. Let sa njima nam je bio mnogo lakši i kraći. Posle smo naše poznanstvo cementirali u čuvenom restoranu “Tri šešira” na Skadarliji.
Viđenja sa najbližom i širom familijom, te događaji u vezi toga je nešto što je takođe obeležilo 2023. Godinu. Lepo je bilo na osvećenju novog spomenika mom pokojnom ocu Nedi, kao i veličanstven “dernek” meni u čast koji je organizovao bračni par Mira i Žika Đekanović, ali nas je po povratku u Australiju sustigla vest o smrti brata mi od strica Živka. Srećom, imali smo priliku da ga vidimo mesec dana pre ukopojenja.
Odmor u starom kraju gde smo posetili mnogo zemalja, mogu slobodno reći, bio je mali raj. Sa rent-a-car automobilom koji smo iznajmili u Beogradu mogli smo potpuno nezavisno, svudge poći i stići. Da ne bih sada gubio vreme i zauzimao prostor, o svemu će biti reči u “Putopisima” koji su u toku.
PROMOCIJA ROMANA
Jedan od razloga mog boravka u Evropi, a koji spada u kategoriju radosnih momenata jeste promocija moje prve knjige (romana) “Na mestu voljno – Skopske priče”. Promocija je bila skromna što se brojnosti tiče ali posebna jer je održana u mom Kotor Varošu u Narodnoj biblioteci koja je bila prepuna prijatelja i znatiželjnika. Iskreno, nisam želeo gubiti vreme na promocijama kojih je moglo biti više jer je cilj boravka na starom kontinentu bio pre svega – odmor!
Putovanja u Crnu goru, Hercegovinu, kroz Srbiju, Makedoniju, Republiku Srpsku, pa čak i kraća poseta Korči, prelepom gradu u Albaniji, bila su nezaboravna. Opširnije o tome u mom započetom “Putopisu”…
Boravak u Etno selu Stanišić kod Bijeljine te učešće na krštenju unuka čuvenog biznismena i humanitarca Milenka Stevanovića (gazda Milenka), gde sam posle skoro dve decenije sreo i starog prijatelja Vasu Pitru, nešto je što se ne zaboravlja. I o tome je bilo i biće više u “Putopisu”.
Sa Biljanom Bibom Krnčeskom u restoranu “Makedonska kuća” u Prilepu
Na Baščaršiji sa Brankom Sovrlić
Na Beogradskom aerodromu sa poznatom pevačicom Biljanom Marković
Žika, Cveta i Mira na “derneku” u moju čast
Posle punih 50 godina: Sa Jelenkom Narićem školskim drugom iz osnovne škole
Sa školskim drugom iz Sarajeva hazimom Tahirovićem u hotelu “Central” na Vlašiću
Sa školskim drugom iz Sarajeva Dragoljubom Stevovićem u motelu “Paša” u Banja Luci
SUSRETI
Nepoznati autor je napisao: “Nema slučajnih susreta… Sudbina isprevrće ceo svet da do tog susreta dođe”. Ja sam imao i sreću i čast da sam sreo moje nekadašnje školske drugove iz Sarajeva – jednog posle devet, a drugu dvojicu posle verovali ili ne – 46 godina!!! Vaska Sipkoskog sam sreo u njegovom konzulskom gradu Bitolju, a Dragoljuba Stevovića i Hazima Tahirovića koji žive u Sloveniji, sreo sam u Banja Luci, odnosno Dobanovcu na Vlašiću. Takođe sam sreo i školskog druga iz osnovne škole i sugrađanina iz Grabovice Jelenka Narića posle pola veka, dakle 50 godina. U “Putopisima” je bilo ili će i o tome opširnije biti reči.
Naravno, nezaboravni su susreti i sa Vitomirom Velevskim sa kojim sam u Dušanovom gradu Skoplju krajem 70-tih i početkom 80-tih delio dobro i zlo. Takođe, sa Silvijom Nikolovom koja mi je u mladosati bila kao sestra. Pa Ilija Blažeski (Ilija bekrija). Potom, susret sa dragom Marijom Ivanković, poznatom modnom kreatorkom… Pa onda, sasvim neočekivano viđenje sa čuvenom Brankom Sovrlić na Baščaršiji. Teško je sve nabrojati…
“Ćaskanje” sa besmrtnim Ivom Andrićem u centru Travnika
Slikanje sa figurom velikana Ive Andrića u centru Travnika gde stičete utisak kao da sedite na klupi i sa njim razgovarate. Neverovatan događaj.
Susreti sa saradnicima, urednicima Portala bio je poseban. Bio je planiran susret sa svih četvoro, ali Slavica Momaković iz Čikaga je imala smrtni slučaj u porodici, a Slađa Bojović iz Malmea nije mogla doći… Kod Bibe Krnčeske urednice za Makedoniju smo prespavali u Markovom gradu Prilepu. Za kratko vreme smo se baš intenzivno družili.
9-godišnji Vuk Đurić dete natrprosečne inteligencije
Faca, profesionalac, džentlmen: Goran Đurić
Najintenzivnije druženje je bilo sa Goranom Đurićem neverovatnim i neumornim čovekom, kolegom, prijateljem, daljim rođakom… njegovu vikendicu smo imali na raspolaganju dve nedelje, ali smo zajedno letovali u par mesta (o tome posebno u “Putopisima”).
Slavica Momaković, urednica za Srbiju, SAD i Kanadu
Biljana Biba Krnčeska, urednica za Makedoniju
Slađana Bojović, urednica za Zapadnu Evropu, Skandinaviju i EX-YU
UREDNICE KAO DIJAMANTI
Moji urednici, odnosno urednice koje su najviše kreirale Portal u protekloj godini su nešto što se ne sreće svaki dan. Tolika odanost, predanost i profesionalnost se teško bilo gde može naći. Biba, Slavica, Slađa… su pravi dijamanti i žila kucavica Portala. Skoro 90 posto članaka su iz njihovih pera izašli. Teško je naći reči da im se zahvalim.
Sa žaljenjem moram reći da smo ostali bez jedne urednice Nataša koja je odabrala nešto drugo u životu na čemu joj od srca želim uspeha.
OSVEŽENJE U LIKU IVANE
U 2023. Godini desila nam se i Ivana Đorđević, novinarka, književnica, blogerka… koja je svojim vratolomnim odlomcima iz autorske knjige “Predsednica”, koju smo u vidu feljtona objavljivali u nastavcima, svima koji su čitali zaustavljala dah. Ova prelepa i prepametna žena se deklarisala kao prijatelj našeg Portala i prava saradnja sa njom tek sledi.
JUBILEJ
Naš Portal je ove godine obeležio i prvi mali jubilej – pet godina postojanja. Za kratko vreme postao je prepoznatljiv i popularan, te prihvaćen, kako kod poznatih ličnosti tako i kod običnih pratilaca i čitalaca. Samo ime “Svet Australia” je nominalno dok je Portal po svemu svetski i tako će i ostati. I u ovoj godini je urađeno toliko intervjua i članaka sa poznatima i manje poznatima, da bukvalno ne postoji medij koji bi se mogao pohvaliti takvim rezultatima. Doduše, propustili smo neke događaje i ličnosti ali nam nikada nije bila namera da trčimo i da vučemo nekoga za rukav da bi bio naš gost. Svi oni koji su želeli naša vrata su im bila širom otvorena. Jer, pre svega, mi nismo tabloidni medij već profesionalan i posvećen. To nam garantuju naši urednici koji su školovani, profesionalni, iskusni… puni empatije i razumevanja, te koji poseduju ogromno znanje iz termatike o kojoj pišu.
HAKERSKI NAPADI
Bilo je u protekloj godini par hakerskih napada na Portal ali su naši webmasteri to majstorski odbijali, a tek oni ljubomorni koji su nas na Facebook platformi prijavljivali da smo “Spam” što je van zdrave pameti. Nažalost, na to nismo niti možemo uticati. Na kraju-krajeva, nije Facebook život i smrt da bismo se zbog toga potresali.
…………..
Na kraju same 2023. odlučio sam da sam sebe “počastim” kraćim odmorom na Gold Coastu (dok ovo pišem, otvorena torba leži na krevetu). Da, što bi naši estradni umetnici rekli, napunim baterije, jer nas čeka Nova 2024. za koju se nadam da će bar malo biti bolja za vaskoliko čovečanstvo. Da živimo u slozi i miru, da širimo ljubav i razumevanje, da zaustavimo ratove i patnje…
Ono što niko ne voli sa dolaskom nove godine jeste činjenica da smo kalendarski stariji za jednu godinu. Kad smo bili mladi tome smo se radovali a u starosti bismo voleli da se zaustavi na prethodnoj…
Na kraju, svim našim čitaocima, pratiocima, prijateljima i onima koji to nisu, želimo da im Nova 2024. godina bude u svemu bolja i uspešnija od ove koju ispraćamo. Živeli!
