Piše: Rade BERAK
U svom poluvekovnom novinarskom zanatu, sretao sam razne ljude, raznih profesija i mentaliteta. Posedujem i određeni broj fotografija koje me nostalgično vraćaju na te susrete u kojima je bilo mnogo anegdota, ali i (ne)prijatnih momenata.
Pokušaću u ovom serijalu, kroz nekolikoi nastavaka, da se setim tih momenata i da ih podelim sa čitaocima. Redosled neće biti hronološki, već onako, đuture, kako me sećanje bude navodilo. Voleo bih da i vi u svojim komentarima napišete vaša iskustva sa određenim ljudima i događajima.
Žena je zmaj! Bukvalno u svakom smislu te reči. Jednostavna, prizemna, puna empatije i ljudskosti, a vrhunska lepotica i dama!
Reč je naravno o Snežani Sneki Babić, dugonogoj lepotici i pevačici koja je za svoj rad i bogatu karijeru dobila neka od najvećih priznanja.
Iako se pojavila, nakon što je Lepa Brena zaludela sve od Vardara do Triglava, mnogi su pomislili kako je njen pandan, ali za one koji revnosnije prate estradu, Sneki se pojavila kao “svoja”, sa svojim prepoznatljivom stilom i vrckavim scenskim performansom. To joj nije bilo teško ako se uzme u obzir da je u mladosti bila članica folklora, te baletskih grupa…
Sneki doživljavam kao ličnu i blisku prijateljicu. Sretao sam se njom mnogo puta i uvek su to susreti imali svoju posebnost i čar. Nešto što se ne zaboravlja nikada.
U Lygon Charcoal Grill and Stakehouse rerstoranu kada je Sneki prvi put gostovala u Australiji
Prvi put, sreo sam ovu vanserijsku lepoticu početkom 90-tih prošlog veka. Bio je to za nju prvi dolazak u Australiju i to sa povodom. Novoosnovani list “Sloga” je imao promociju i vlasnici su zamolili u to vreme popularnog menadžera Vašu Pitru da za tu priliku dovede neko poznato ime estrade. Sneki je bila u usponu i bio je to pun pogodak.
Imala je nastup u sali Crkvene opštine Sv Sava u melburnškom naselju Greensborough. Treba li uopšte reći da je bila puna kao šibica a u pitanju je jedna od naših najvećih sala u Australiji. Onako vitka i samopouzdana Sneki je baš obasjala binu; kako pojavom tako i umiljatim glasom.
U “Tamo daleko” restoranu u Dandenongu
Posle smo se par nedelja družili u Melburnu kad je boravila jer je njen dolazak podrazumevao nastupe širom Australije.
Sećam se jedne anegdote i restoranu Lygon Charcoal Grill & Stakehoise Restaurant-u. Večeramo mi i u jednom trenutku Sneki, koja je neverovatni šaljivdžija, obrati se mojoj supruzi i reče: “Cveto, ukrašću ti Radeta”! A Cveta, koja je takođe šaljivčna, bez imalo iznenađenja: “Vodi ga i ne vraćaj”!
Jedan od susreta u Melburnu
Posle toga Sneki je još par puta u tom veku boravila u Australiji i uvek je imala odličnu posetu.
Druga, ne baš anegdota, dogodila se pre petnaestak godina. Sneki je bila u grupi estradnih umetnika iz starog kraja a doveo ih je Danilo, bivši muž pevačice Anice Milenković koja danas živo u Americi. Namazan lik.
Veče pred povratak Sneki i kolega za Srbiju, odemo ona i ja na večeru u čuveni “Nocturno”, italijanski restoran na takođe čuvenoj Lygon ulici. I, kad je došlo vreme da se plati, pozovem ja konobara i zamolim da mi donese račun. Donese on račun a Sneki ustade i bukvalno ga zgrabi iz ruku konobara.
“Ne plaćaš ti ništa! Ja častim. Dosta si mi pomogao pišući i afirmacijom”.
Ja iznenađen jer nisam baš navikao da me dame časte ali Sneki je oduvek lik sa kojim se ne možete raspravljati.
Sutradan odem do motela u kojem su odseli i vidim pomenutog Danila snuždenog kako sedi u letnjoj bašti. Pozdravljam se sa njim i osećam da nešto nije u redu.
“Imam veli problem”, kaže on. “Možeš li da mi pozajmiš pare? Nisam dovoljno zaradio. A gazda motela ne da pevačima da isti napuste dok se ne plati akomodacija.”
Ja pomislio, možda je u pitanju par stotina dolara, kad on će: “Treba mi 6 hiljada!”
“Ja da imam te pare kandidovao bih se za premijera Viktorije”, rekoh bez ustezanja.
Budući da je sa nama u društvu bio moj prijatelj Drago, Danilo je nekako uspeo njega “navući na tanak led”. Naravno, te pare mu nikada nije vratio.
Apropo toga, Sneki, koju nikada pre toga nisam video u “besnom” izdanju ga je toliko spustila na zemlju da će mu ostati “uspomena” za čitav život.
U restoranu “Ima dana” na Skladarliji u Beogradu 2014.
I onda, koju godinu kasnije, bio sam na odmoru u starom kraju. Sedim sa bratom i pijuckamo jutarnju kafu, ja pride i omiljenu dunjevaču, u Čumićevom sokačetu, kad primetih poruku na Messengeru. Sneki Babić piše: “E, druže, vidim da si u Beogradu. Čekam te u 12:00 na Skadarliji u “Ima dana”. Naravno, napomenula je da nikakav izgovor ne dolazi u obzir. Znači, razoružala me majstorski! Ali, nije mi bilo krivo.
Odem sa burazerom u taj kultni restoran koji u sebi nosi niz uspomena i istorijskih momenata, a Sneki je već bila tamo. Lepa, doterana, diskretno našminkana, sa njenim širokim osmehom koji joj je oduvek bio zaštitni znak, pored dobro dokumentovanih dugih nogu za koje je svojevremeno platila osiguranje na basnoslovnih million maraka!?
Susret je, kao i uvek, srdačan i prijateljski. Ostadosmo u “pretresanju” male istorije čitava tri sata. Naravno, i ovoga puta je Sneki bila ta koja je platila, a meni je već bilo pomalo nelagodno. Ipak, nekoliko godina kasnije, moja Cveta će joj se revanširati u smislu nekih Swarowski drangulija…
Snežana je posle te 2014. gostovala u Australiji još nekoliko puta. Jednom je čak i pored jakog gripa koji ju je zakačio, besprekorno odradila koncert sa kolegom Milomirom Miljanićem.
Prošlogodišnji susret u “Q-Room” u Thomastown-u
Naš poslednji suret bio je prošle godine u Melburnu, u kultnom “Q-Room” noćnom klubu. Sneki, koja je sada već u nekim ozbiljnim godinama mada, ruku na srce, izgleda bar 20 godina mlađe, iako nije pristalica estetskih zahvata i za to zaslužuje naklon do poda. Treba li uopšte i spominjati njen vrckavi nastup na bini koji je prisutne doveo u delirijum. Istom onom energijom kojom je započela bogatu i uspešnu karijeru, Sneki i dan-danas osuševljava obožavaoce širom sveta.
Na moje “provokativno” pitanje, tokom kratke pauze u bekstajdžu, ima li nekog “mr right-a”, onim krupnim očima me značajno pogleda i odgovori: “Šta ti misliš, da ovakva ženska, može biti sama”! Shvatio sam suštinu i prešli smo na druge teme razgovora…
O mojim susretima sa ovom divnom osobom i damom u svakom pogledu, mogao bih mirne duše, roman napisati, ali ona svakako, spada u red mojih najboljih prijatelja na estradi i uopšte u životu.
Što bi naši stari rekli: “To majka više ne rađa”.
