Piše: Rade BERAK
U svom poluvekovnom novinarskom zanatu, sretao sam razne ljude, raznih profesija i mentaliteta. Posedujem i određeni broj fotografija koje me nostalgično vraćaju na te susrete u kojima je bilo mnogo anegdota, ali i (ne)prijatnih momenata.
Pokušaću u ovom serijalu, kroz nekolikoi nastavaka, da se setim tih momenata i da ih podelim sa čitaocima. Redosled neće biti hronološki, već onako, đuture, kako me sećanje bude navodilo. Voleo bih da i vi u svojim komentarima napišete vaša iskustva sa određenim ljudima i događajima.
Vesna Zmijanac je, bez imalo sumnje, jedan od najvećih vokala na Balkanu. Žena koja svaku pesmu donosi na poseban način, sa toliko emocije i glasovno i vizuelno, da su joj gotovo sve pesme koje je snimila tokom dugogodišnje karijere, veli hitovi ili kako stručnjaci vole reći – evergreens. Upravo tako jer, ja lično ne znam koja pesma od Vesne nije hit. Ono što je za mene bitno, imao sam čast lično upoznati tu muzičku graciju. Ali, sačuvati u sećanju par anegdota.
Vesna odnosno “kraljica tuge”, što je aluzija na njen istoimeni, vanvremenski hit, početkom devedesetih godina prošlog veka, po prvi put je gostovala u Australiji. Njen mebadžer bio je već uveliko profilisani Vaso Potra koji je ujedno bio i vlasnik kultnog restorana “Lygon Charcoal and Stakehouse Grill” restorana.
Bio je decembar – leto u Australiji, a zima u Evropi. Stigla Vesna u tada najlepšim godinama, bliža tridesetoj nego četrdesetoj, već slavna estradna umetnica. I prvo susret je bio kod Vase i restoranu. Atmosfera opuštena i prijateljska. Vesna je na sva pitanja odgovarala bez ustezanja i iskreno.
I dođe subota, dan njenog nastupa u Melbourne Town Hall-u. Neuobičajeno za to doba godine, naglo je zahladilo a Veki stigla sa letnjim krpicama. Sala puna, na bini Slavče Dinić i to vreme jedan od vodećih harmonikaša sa našeg podneblja, sa “skrpljenim“ orkestrom u kome se našao o Lazar Grozdanović, čovek rođen i odrastao u Australiji koji je celog života svirao klavijature sa Aboridžanima.
Ovde sam uspeo nagovoriti Vesnu da se vrati na binu
Izlazi Vesna na binu u nekoj crno-zelenoj midi haljini. Prolomi se gromogkasan aplauz ali ja upravo u toj haljini koja je bila lepa, primetim da nešto ne štima. To prosto nije bio njen stil oblačenja. Pomislih kako je tih par hiljada ljudi došlo da je sluša a ne da bude “modni žiri”.
Započne ona sa pevanjem ali ubrzo reče, nakon što je popreko pogledala Slavčeta, “šta je bre ovo?” – baci mikrofon na binu i iznervirana odjuri iza scene. U sali neverica. Orkestar, pre svih “nesrećni” Lazar, pobrkao note i umesto muzike umilne za uši, ispade prava kakafonija.
Vaso, sav usplahiren i u neverici reče: “Rade idi molim te, ubedi Vesnu da se vrati na binu”. Nije šala, ulaznice su bile paprene jer tadašnjih 100 dolara, odnosno 150 na balkonu, svakako su danas posle tri decenije ekvivalente deset puta većem iznosu.
Pomislih u sebi: “Kako ja da je ubedim? Šta ako me otera u tri materine?” Ipak, od ranije sam znao da je “alkohol lek za svaku boljku” a Vesna ga nije nikada mrzela, pa rekoh Vasi da mi na baru u foajeu kupi flašu viskija. Uđem u bekstejdž gde je Veki sedela na običnoj stolici, u isto vreme i ljuta i utučena.
Našem dve čaše opojnog eliksira i nazdravim sa njom. Iskoristim sve svoje “pregovaračke adute” i uspem nekako da je nagovorim da se vrati na binu zbog publike koja ju voli i nije žalila skupo platiti ulaznice, s tim što su neki doputovali iz Adelaida i Perta samo da bi je uživo videli i slušali.
U međuvremenu je Vaso održao “očenaš” Slavčetu, Lazaru su složili note i Vesna je vrhunski odradila tročasovni nastup. Ipak, Slavčetu nikada nije zaboravila a on san je tri decenije kasnije oričao kako je “Vesna bila pijana o drogirana”. Šta je istina, sa ove današnje vremenske distance nije ni bitno!
Bitno je to da je moja supruga kada je u “Srpskom glasu” videla slike sa koncerta odmah prepoznala haljinu od Ljubice, Vasine supruge u kojoj je Zmijančeva nastupila.
Bilo kako bilo – Vesnina australijska turneja prošla je izuzetno zapažena. Baš kako i dolikuje renomeu velike zvezde.
Ona je još par puta dolazila na peti kontinent ali nisam imao prilike zbog obaveza da je ponovo sretnem. Međutim, oduvek sam sa zadovoljstvom kao i dan-danas, slušao i slušam njene pesme putem raznih platformi o želim joj od srca da njena zvezda još dugo sija na estradnom nebu.
