Sa prijateljima sam juče bio na dalekom putu. U okviru „turneje“ po BiH, put nas je, na kraju, odveo u Sarajevo. A biti tamo i ne posetiti čuvenu Baščaršiju bilo bi kao da se ništa nije desilo.
U predvečernjim satima kada se dan i noć vrše primopredaju, prošetasmo tom poznatom kaldrmom prepunoj sveta sa raznih strana i meridijana. U jednom trenutku, poznata plava kosa prioleprša pored nas a neko od naše grupe reče „evo je Branka Sovrlić“! Ni trenutka se nisam dvoumio, nego potrčah za njom da je sustignem. Blago je dodirnuh na rame i rekoh „Branka Sovrlić“. Ona onako u polučudu ali sa dobro poznatim osmehom i očima koje su oduvek bile njen zaštitni znak reče „da“!
Predstavih se te napomenuh da smo o njoj pisali, da je naša urednica Slavica Momaković radila intervju i njoj bi drago. Prvo što reče da pozdravim Slavicu, te na moje insistiranje vrati se kod ostatka naše grupe da se slika i da porazgovaramo.
Branka reče da tu, u neposrednoj blizini ima njen restoran „Steak House“ – Bosanska kuća i pozva nas da svratimo. Takođe, na pitanje ima li šta novo sa muzičke strane, reče da je krenuo hit od kojeg mnogo očekuje „Neka je majci živ“.
Posle nekoliko minuta guranja kroz gužvu, svratismo u njen restoran da popijemo pravu kafu sa ratlukom i probasmo baklavu neverovatnog ukusa. Bi nam žao što ne probasmo i specijalitete iz kategorije glavnih jela ali smo već bili večerali.
Zaista, neverovatan dan i iskustvo koje ostaje kao uspomena.
R.B.
