Hasan Dudić je umetnik sa vanvremenskim hitovima kompozitor kantautor, bokser, borac za ljudska prava manjina. Čovek koga je publika uvek vraćala na scenu, umetnik koji je od svog života, umetnosti i lepim pesmama poklonio preko 40godina a i danas posle jedne pompezne karijere, osta veran i svojoj publici i pesmi, baš kao na početku svoje karijere.
Bez obzira na sve uspone i padove u njegovom duhu i dalje vlada optimizam i hrabrost i sva lepota koja krasi jednog umetnika. Iskren i britkog jezika, kaže ono što mnogi ne bi. Pokraj njegove karijere, suludo bi bilo zalaziti u privatnost i pisati o dugim temama. Hasan je sam po sebi inspiracija, njegove pesme i pesme koje je radio za velika imena naše estrade zauvek će ostati zapamćene, neponovljive i vredne svakog poštovanja i respekta.
Rođen je u patrijarhalnoj porodici, pokraj svojih roditelja imao je srećno detinjstvo, možda je nekad nečega falilo ali ljubavi je uvek bilo. Ta raspevana šabačka mahala, uvek je bila ispunjena pesmom, fudbalom i boksom u kojoj je Hasan odrastao u društvu svog brata od tetke pokojnog Šabana Šaulića. Kako kaže “krv nije voda“, davne 1974. godine kada je Šaban došao na odsustvo i susreo se sa bratom Hasanom, bila je presudna za njegovu karijeru pa i život. Šaban je insistirao da Hasan mora da se posveti karijeri i da je vreme da malo zapostavi fudbal i boks koje su oduvek bile Hasanove velike ljubavi.
To vreme i novi početak krenulo je u ovom smeru i po mnogo čemu promenilo život ovom velikom umetniku. Šaban je odmah počeo da radi na pisanju stihova za pesmu “Kad vreme učini svoje”. U stvari, hteo je za sebe da napiše tu pesmu i imao je u glavi neke stihove. Počeo je da se priseća, ali mu nije išlo. Kad god bi zapeo, ja sam nastavljao reči – priseća se Hasan prvih bratskih radova sa Šabanom. Tako je nastao taj čuveni, bratski autorski tandem, Šaban je komponovao za Hasana (“Kad vreme učini svoje”, “Pokloni mi ljubav, pokloni mi sebe”, “Prođe mladost i lepota”, “Iako si tuđa žena”, “Ja od sreće plačem”), kasnije je i Hasan komponovao za Šabana (“Samo mene volela si lažno”, “Hajdemo nekud iz ovog grada”, “Ej živote, umoran sam”, “Dođi za lepša jutra”).
Šabanovi i Hasanovi pevački počeci vezani su za raspevanu čuvenu šabačku mahalu, boks i fudbal su zauvek ostali u srcu Hasanovom. I danas je aktivan u Bokserskom Savezu za mlade i rado svoja iskustva prenosi na mlade generacije. Na muzičkom polju pokraj Šabana Šaulića, Buce Jovanovića i Radeta Vučkovića, Hasan je samo rastao i u svoju biografiju zabeležio mnoštvo lepih projekata, kako svojih tako i radova sa kolegama. Pisanje lepih i liričnih stihova su mu oduvek bili nešto što je sa ljubavlju radio. Svaka njegova pesma je kao film, u njoj doživite i početak i zaplet i kraj, a što je najbitnije poruke koje šalje kroz pesme su jake i srcu prijaju. U šali kaže: “E, koliko stihova ima u ovoj mojoj glavi da je bar pola poljubaca toliko, gde bi mi bio kraj“. Pokraj svih autorskih, pevačkih kvaliteta, Hasan je kao mladić svirao gitaru ali su bubnjevi preovladali, tako da je u tom vremenu bio jedan od najpoznatijih studijskih bubnjara. Od Šabana je naučio koliko je važno da bude svoj i da ima prepoznatljiv pečat pa je neke pesme doneo falsetom i šapatom, i to baš u vreme grlatih pevača. Šaban je voleo Hasanov impuls i taj njegov istančan osećaj za ritam. U društvu istaknutih umetnika sebe je uvek nadograđivao i učio od najboljih, onoga što je bila njegova interesna zona. Prisetio se i dana kada je sa Mlađom Nikolićem, vrhunskim tekstopiscem iz Beograda učio da pravi varijacije sa rečima i da oseti širinu stihova. Kako kaže, mnogo je naučio i od legendarnog Buce Jovanovića, shvatio je da je muzika kao matematika. Naravno, tu je bio i Rade Vučković da ga zarazi poezijom, Lorkom i Jesenjinom. Pa eto pomalo otkrivamo odakle i kako su do nas doprle te prelepe vanvremenske pesme i svi njegovi evergrini koji se i danas rado slušaju.
Poštovani Hasane, o Vašem životu, karijeri, ljubavima, najbolje bi bilo da se napravi jedan lep film koji bi bio pun lepih interesantnih i poučnih scena. Vaša energija je impresivna i hvala što ste odvojili vreme da podelite sa Vašom publikom i našim pratiocima. U uvodnom delu malo smo dotakli sve ono što je uobličilo Vas i Vašu životnu putanju. Ajde da se malo podsetimo Vašeg umetničkog stvaralaštva i podsetimo publiku koje je pesme stvorio Hasan Dudić a čija lepota i dan danas traje. Da krenemo od Vašeg kompozitorskog i autorskog rada.
Da, mnogo je toga iza mene i ponosan sam na svaki segment mog života, kada je muzika u pitanju. I taj moj put, od samog početka imao sam srecu da sam i u krvnom srodstvu i u muzičkom, odrastao pokraj mog brata Šabana Šaulića. Svoju prvu ploču sam snimio sa 17 godina. Na njoj su bile pesme „Zora rudi, dan osviće“ koju je napisao Milijan Rafailović i „Kad neverna draga ode“ čiji tekst je potpisao Dragi Avramović. Muziku je komponovao Ilija Spasojević, a sve je otpevano uz pratnju mog ansambla. Iste godine sam objavio numere „Kad ljubavi dođe kraj“ i „Pokloni mi ljubav, pokloni mi sebe“ koje je napisao Šaban Šaulić. Moj najveći uzor i idol je bio moj brat po krvi i pesmi pokojni Šaban Šaulić, njemu sam zahvalan za sve ovo o čemu danas pričamo i prisećamo se. Naučio me je kako da budem svoj i uvek me je podržavao u svim mojim projektima. Pokraj pevanja komponovao sam za moje kolege i velike i časne umetnike. Moja misija u ovom životu bila je da kao dečak krenem u svet sam i goloruk. Borio sam se, obišao ceo svet… Napisao sam dosta pravih pesama i nadam se da će se pevati i dalje. One se pevaju već skoro 50 godina i nadam se da će se još dugo pevati. Kada god su me svi otpisivali, ja sam im uvek odgovarao da sam živ. I Bogu hvala što je tako. Pisao sam pesme za Šabana Šaulića, Anu Bekutu, Ljubu Aličića, Zlatu Petrović. Pisao sam, takođe, za cenjenog Halida Bešlića koji je prvu veliku ploču sa mnom snimio. Verovao sam u njega, imao je nešto posebno u svom glasu. Retko dobar čovek. Imao sam hrabrosti, kada niko nije hteo, veliku ploču da mu uradi, ja sam. Doveo sam ga u Beograd. Za razliku od mnogih, on ima dušu, ja ga volim. On i Bekuta su moji miljenici. Pisao sam Veri Matović, Angelu Dimovu i Sinanu Sakiću koji je prvu ploču sa mnom snimio. Izvukao sam ga iz kafane, a njegov talenat je neponovljiv. Žao mi je što ga nema, što nije vodio računa o sebi, a mogao je.
Prvi studijski album ste objavili 1981. godine pod naslovom „Kad vreme učini svoje“. Na njemu su bile pesme „Ja sam čovek bez adrese“, „Nek’ prošlost nosi sreću“, „Potraži me, ne bilo ti teško“ i „Svako nekog voli“, te nekoliko numera koje ste prethodno izdali u vidu singlova. Da li je ovaj album učinio da se počnete ozbiljno baviti i raditi kao tekstopisac i kantautor?
Pa, donekle da. Kolegama se svideo moj pristup tekstu i pesmi. Verovao sam u sebe i svoje poverenje poklonio umetnicima koji su to odlično znali da osete i iznesu. Veliki uspeh je doživeo prvi album Halida Bešlića u koji sam od početka verovao.
Komponovali ste pesmu „Dođi da mi ruke greješ“ koja je 1983. godine proslavila njegovu tadašnju suprugu Zlatu Petrović i sve vaše pesme su i dan danas pri vrhu naše muzičke scene, što je i pokazatelj Vašeg ozbiljnog rada i truda koji je za svaku pohvalu. Evo na jednom mestu da podsetimo vašu publiku o vašim vanvremenskim hitovima i albumima. Singlovi 1974. Zora rudi dan osviće 1974. Kad ljubavi dođe kraj 1975. Lutam sam 1976. Koštana 1976. Iako si tuđa žena/Prođe mladost i lepota 1977. Oj, devojko mala/Budi jaka i kad gubiš 1979. Tužna je nedelja i datum ovaj/Pošao bih da te tražim 1980. Crna ženo sa očima plavim 1982. Sad je kasno za novi početak. Albumi 1981. Kad vreme učini svoje 1981. Crna ženo sa očima plavim 1982. Hasan Dudić 1983. Ne mogu biti tvoj 1984. Ti si mala Crvenkapa (Sa Orkestrom Branimira Đokića) 1985. Hej, noći lude 1987. Još uvek je sanjam 1989. Eto to mi je 1990. Što me rodi majko (Sa Orkestrom Miće Nikolića) 1992. Otišla je ona (Sa Orkestrom Miće Nikolića) 1993. Hej, moji drugovi 1997. Nije lako biti sam 2004. To je ljubav ta… Iza Vas je jedno ogromno iskustvo i u karijeri i u životu. Kako vi danas vidite našu muzičku scenu? Da li po imamo naslednike naših velikih muzičkih imena?
Pa znate kako, svako vreme nosi svoje breme. Po mom ukusu nije mnogo toga dobro, ne neguju se pesme i ne rade se više pesme koje nemaju vek trajanja. Omladina danas bi htela sve preko noći a to umetnost ne trpi. Ta elektronska muzika, bojim se da će da uništi ono naše blago, koje se stvaralo i negovalo. Ta komercijalna muzika nema dug vek trajanja. Ima svaka generacija dosta talentovane dece ali ja ne vidim naslednike ni blizu velikih naših imena, poput Šabana, Ane Bekute, Vide, Halida i mnogih čije pesme će trajati još dugo.
Ako se neko izdvaja ko je to? I šta je to što Vi vidite u tom mladom kolegi?
Ima dosta kvalitetnih izvođača, ne bih izdvajao nikoga posebno i moj savet je da ako si pevač, moraš se maksimalno posvetiti i ozbiljno raditi na sebi. Da im je karijera trajna i stabilna. Naravno mora se ulagati u svoju karijeru i samo da se bore da se iz mora svega izdvoje po dobroj i kvalitetnoj pesmi.
Pokraj muzike, boksa, fudbala, veliki ste borac i humanista za ljudska prava manjina, koji žive na našim prostorima. Koliko vam znači to učešće danas kada su vremena nekako svuda teška pa i kod nas i kako se nosite sa tim?
Ja od kad znam za sebe, voleo sam i bio srecan kad mogu ,drugima pomoći i uneti radost u nečiji zivot.Godinama se bavim humanitarnim radom i zaštitom za ljudska prava manjina. Često, uz pomoć saradnika i članova i iz ličnih sredstava odvajamo da bismo pomogli. Danas bi svi trebali biti isti, taj me rad neće nikada umoriti. Najviše sam fokusiran na edukaciji dece. To je dug i ne tako lak put. Naš rad je angažovan kako za individualnu tako i za kolektivnu slobodu življenja u javnom prostoru. Trudimo se da egzistencija bude bolja i da diskriminacija bude neutralisana i mnogo se fokusiramo na integraciju manjina u našem društvu.
I dalje ste aktivni kada je boks u pitanju. I pokraj svih zdravstvenih problema koji su Vas pratili imate snage i volje da i dalje gajite tu ljubav u savezu u kom ste aktivni. Šta je to što Vas i danas vuče ka boksu?
U vremenu mog odrastanja, sirotinjska deca mogla su da treniraju boks, a oni bogatiji fudbal. Ja sam krenuo na boks i sa deset godina sam igrao u Mačvi. Govorili su da sam talentovan i zanemarivali činjenicu da imam jedva 30 kilograma. Šabanov rođeni stric, koga sam i ja gledao kao strica, bio je čuveni bokser Alija Šaulić, bio je moj uzor. Među bokserima sam stekao najveće prijatelje u životu. Boks i danas volim, imam svoj klub i treniram klince. Nema tu para, ali to je velika ljubav. Iako se bavim pevanjem, komponovanjem, sport nisam batalio niti ću. Makar da našoj deci prenesem svoje znanje i usmerim ih ka sportu.
Kad sumirate sada sav taj period koji je dug i uspešan u vasoj karijeri, šta biste izdvojili kao nešto što je posebno i nešto na šta ste najviše ponosni?
Što se tiče muzičke karijere to je period 80tih i 90tih godina kada je moja karijera išla uzlaznom putanjom tu su se rodili mnogi hitovi koje sam i ja otpevao a i kolege za koje sam radio. Ali nisam ti ja bio nikada veliki karijerista, scenu sam poštovao od prvog mog nastupa i do dan danas. Na sceni sam bio Hasan Dudić a u privatnom životu bio sam otac, drug brat… Voleo sam da se družim sa svetom koji nije bio deo estrade i to je ono što me je ispunjavalo kao čoveka. Ponosan jesam na svoj celokupan rad, iza mene je više od 1500 pesama koje sam uradio i mnogima kojima sam pomogao da prosperiraju i istaknu se u svetu muzike.
Danas ste u malo mirnijim vodama, da li možemo očekivati nešto sa čim će te nas po ko zna koji put obradovati, nova pesma, ili možda neki drugi projekat?
U pregovorima sam sa RTS da uradim novi album sa nekim starim hitovima koje bih osvežio i sa novim pesmama. Kada dođe do realizacije obavestiću vas.
Koliko vam znači druženje sa publikom i kolegama sa kojima ste dugo godina sarađivali?
Druženje sa publikom je to što sve nas čini zadovoljnim i srećnim, moji nastupi su puni emocija i ljubavi i to publika i te kako oseti, a za uzvrat ja na sceni osetim tu njihovu iskrenost bez obzira na generacijske razlike i srećan sam ka vidim tu omladinu kako se veseli i uživa u onome što radim. To je ta motivacija koja te jednostavno diže da ideš uvek napred. Na žalost neki moji drugovi i pravi prijatelji nisu među živima ili su se povukli u mirovinu. Tako da taj socijalni život je malo siromašniji sada u odnosu na ranije.
Imate li želju da nas iznenadite jednim lepom koncertom, poklonite nam kroz pesme jedno druženje za pamćenje uz Vaše pesme koje su pune ljubavi i emocije?
Ja sam večiti optimista, dok živim stvaraću, radiću i pevati. Ako me zdravlje posluži, lepo bi bilo sa kolegama i prijateljima napraviti koncert i potrudiću se da vas iznenadim.
Vi i danas stvarate i radite kao kad ste bili u jeku najveće popularnosti. Da li su novi saradnici dobro došli da vam se obrate ukoliko žele dobru i kvalitetnu pesmu?
Naravno, svi koji žele ozbiljnu i dobru pesmu ja sam uvek raspoložen za saradnju. Moj FB profil je dostupan svima kojima je pesma potrebna, mladim umetnicima kao i mojim starim kolegama sa kojima sam sarađivao. Rad oplemenjuje čoveka.
Hvala vam za vreme koje ste odvojili za sve nas i naš Portal “Svet Australia“. Želimo vam dobro zdravlje i još dosta godina lepog i uspešnog života. Uvek ste dobrodošli, da sa nama podelite sve ono što je vezano za Vas i Vašu karijeru. I za kraj našeg druženja da li biste želeli nešto da poručite armiji obozavalaca i našim pratiocima?
Za sve one koji me znaju i one koji me ne znaju, od srca želim dobro zdravlje i da vam svaki dan života bude lep i što kvalitetniji. Život ide bzo i treba ga živeti. Moje poštovanje i pozdrav svima. Vas Hasan Dudić!
Slađana BOJOVIĆ
