Popularni glumac Nenad Heraković Hera ugledno je ime na našoj domaćoj filmskoj sceni takođe i svetskoj, jer u zadnje vreme igra za holivudske produkcije. Posle uloge “Vampir” u filmu “Montevideo Bog te video”, njegova karijera je zablistala, Nenad ubedljivo ređa filmove, serije i zadivljuje filmske kritičare i svoju publiku. Njega ekran “hoće”, njegovo glumačko umeće dominira, sjajan je u svim raznolikim ulogama, harizmatičan sa veoma lepom bojom glasa, dodatno pleni gledaoce.
Do sada je igrao u poznatim filmovima i serijama:
“Zona mrtvih” (2009), “Srpski film” (2010), “Montevideo Bog te video”, režisera Dragana Bjelogrlića (2010), “Doktor Rej i đavoli” (2012), “Ravna Gora” (2014), “Montevideo Bog te video” TV serija (2012-2014), “Montevideo vidimo se” (2014), “Jagodići” (2014-2015), “Poslednji panteri” (2015), Čizmaši (2015-2016), “Uprkos snegu koji pada” (2016), “Prvaci sveta” (2016), “Papilon” (2017), “Sumljiva lica” (2017), “Psi laju vetar nosi” (2017-2019), “Pet” (2018), “Škrge” (2018), “Šifra Despot” (2018), “Žigosani u raketu” (2018-2019), “Taksi bluz” (2019), “Realna priča” (2019), “Mama i tata se igraju rata” (2020), “Radio Mileva” (2021), “Aleksandar od Jugoslavije” (2021), “Trag divljači” (2022) itd…
Nenad iza sebe ima impresivnu karijeru, ali zbog njegovog briljantnog glumačkog kapaciteta, veruje se da njegovo vreme tek dolazi.
Iako smo ovaj intervju radili između dva snimanja, ljubazno je prihvatio razgovor.
Detinjstvo je mnogim umetnicima bilo skriveno mesto za maštanja, otkrivanje talenata, ljubavi i raznih igara. Kakvo je bilo u Vašem slučaju? U kom gradu ste rodjeni, čega se najviše sećate iz tog vremena?
Rođen sam u Pančevu. Rano detinjstvo proveo sam sa decom iz zgrade. Igrali smo se žmurke, trte, između dve vatre, indijanaca i kaubojaca, arjaciknje, barjackinje, devojčice, lastiš. Divili smo se Džordanu, Šumaheru, Škrbiću, Bodirogi, Tajsonu, Samprasu. Skupljali smo sličice FIFA 90, a devojčice Saru Kej i salvete. Nosili smo Simod patike i Loris trenerke. Žvakali smo Cunga Lunga žvake i prali zube Kaladontom.
U prvom atlasu sveta koji je moja generacija imala na početku školovanja postojala je država sa imenom Savezna Federativna Republika Jugoslavija. Te godine sam, poslednji put bio na moru sa najboljim roditeljima na svetu. Novi Vinodolski. Sada Hrvatska.
Onda je počeo haos. U drugom pologodištu. Bili smo prvi razred. Preživeli smo, neki nisu.
U tom uzratu mnogi dečaci su se bavili spotom, da li ste i Vi bili jedan od njih?
Pogodili ste. 90-ih, smo trčali za loptom. Trenirao sam košarku, plivanje i atletiku, ali moja ljubav je rukomet. 10 godina sam bio član RK Dinamo iz Pančeva. Tih 90-tih, bio sam jedan od retkih dečaka iz Srbije koji su bili u mogućnosti da izađu iz zemlje.
Osvajali smo turnire u Italiji, Mađarskoj, Nemačkoj, Rumuniji, Francuskoj, Moldaviji. Velika privilegija. To su bili moji prvi susreti sa decom iz svih krajeva sveta, njihovom kulturom i običajima. Imam preko 10 medalja. Od zlatne do bronzane. Gubili smo zlato u poslednjim sekundama i osvajali ga sa lakoćom. Svima isti uslov, svako ima zadatak. Individualnost u cilju kolektivizma. Što bi rekli, timska igra. U porodici, na poslu u javnosti. 99-te kada su se prve sirene čule, bili smo na treningu. Nastavili smo sa treninzima i tokom bombi.
Iste godine smo upisali srednju školu. Gimnazija “Uroš Predić” u Pančevu. Ratna 143. generacija. Loš i snalažljiv učenik sam bio. Ili su me puštali. Ne znam. Tako nekako. Imali smo super razred. Nas 36 u jednom trenutku.
Prva devojka, prvo pivo, prva kašnjenja kući, prvi izostanci sa treninga i škole, sve je tad počelo. Nekako sam se provukao.
Kako ste otkrili talenat za glumu i počeli sa njom da se bavite?
Pred kraj Gimnazije, mama je primetila da imitiram, pevušim i glumatam po kući. Znajući da me ništa ne interesuje, predložili su mi da odem u školicu glume, dramski studio. Nećkao sam se, ali sam otišao. Tih meseci bližio se prijemni za upis na fakultete. Nisam znao šta bih nakon Gimnazije pa sam na predlog roditelja upisao “Šumarski fakultet” u Beogradu. Morao sam da imam neki indeks u rukama, kako su mi govorili roditelji. Nisam upisao glumu. Postao sam student “Šumarskog fakulteta” u Beogradu. Prvi indeks plave boje. Tada sam počeo da sanjam autobus br. 95 koji vodi na EDU, a ja na istoj stanici čekam broj 23 za Banovo Brdo.
U naredne dve godine sam izašao na još 5 prijemnih ispita i na kraju 2005. upisao sam glumu na “Akademiji umetnosti” u Novom Sadu. Deo sna mi se ispunio ali sam putovao vozom. Indeks Šumarskog fakulteta, naravno, nisam bacio. Možda mi zatreba.
Kakve uspomene nosite iz perioda studiranja glume?
Neobično je školovati se za glumca. Profesor mi je bio Ljuboslav Majera. Bio sam sa još 9 dobrih ljudi na klasi. Pet devojaka i nas petorica. Podgorica, Niš, Vranje, Kozarska Dubica, Mionica, Čačak, Novi Sad, Beograd i Pančevo. I to sam školovanje doveo do kraja. Bilo je trzavica ali ništa traumatično. Svi smo ostali u dobrim odnosima daleko jedni od drugih.
U našem najpopularnijem i najgledanijem filmu “Montevideo Bog te video” uloga “Vampira” Vas je proslavila. Posle nje, vinuli ste se u zvezdano nebo i postali izuzetno traženi. Kako je došlo do toga da budete izabrani za taj film?
Tako je, ljudi me zovu “Vampir” kada me vide ili ako pričaju o meni ( smeh). Kasting za film “Montevideo Bog te video” kada je bio, nakon više užih krugova, uspeo sam. Uz veliku sreću, nas 10 mladih glumaca, činilo je čuveni sastav fudbalske reprezentacije Jugoslavije koja je osvojila treće mesto na prvom svetskom prvenstvu u fudbalu u Urugvaju 1930. Neverovatnu sreću smo imali da budemo deo tog projekta. Mnogo dečaka je bilo na kastingu. Uz veliki trud i nezaboravna putovanja u Španiju (Tenerife), Italiju (Trst), Crnu Goru, Srbiju, snimili smo najpopularniji film od kada postoji Republika Srbija. Ostala su kumstva, velika prijateljstva ali kvalitetno uložen trud iza svih nas.
Nakon tog projekta ređale su se uloge. Da nema Wikipedije i Imdb-a, ne bih znao tačno da nabrojim. Sarađivao sam sa stranim, holivudskim produkcijama. Upoznao sam i bio u kadru sa velikim brojem naših glumica i glumaca, svih generacija. Čast mi je zbog toga.
Koje su se još uloge izdvojile u Vašoj karijeri i koliko Vam znače ?
Neke uloge, nakon “Montevideo Bog te video” filma i serije, izdvojile su se više od ostalih. To su lik Steva u “Žigosani u reketu”, lik Tomče u seriji “Psi laju vetar nosi”, Nenad u seriji “Slatke muke”, uloga Macan u seriji “Aviondžije”. Naravno sve uloge su mi drage, ali ove su neke koje su mi malo draže.
U kojim filmovima ili serijama Vas možemo gledati u narednom periodu?
Uskoro imam premijeru filma “Trag divljači”. Prošle nedelje sam imao premijru filma “Ala je lep ovaj svet”. Sladeće godine me očekuju tri premijere i uveren sam još uloga.
Ovog leta sam završio snimanje filma “Heroji Halijarde” a trenutno snimam seriju “Pasjača”.
Slavica MOMAKOVIĆ
