Intervju: Saki Ćosović – ŽIVOT SA MUZIKOM

Jedan od veoma kvalitetnih pjevača sa naših prostora, neko ko glasom a i svojim ponašanjem bez skandala i mrlja zaslužuje poštovanje svoje publike je Saki Ćosović. Adresom u Njemačkoj, a srcem i dušom u zavičaju, Saki je čest i rado viđen gost festivala i nastupa širom regiona, posebno rodne Srbije. Zatekli smo ga u Njemačkoj gdje živi okružen svojima najmilijima, djecom Aidom i Senidom i suprugom Šejlom.

Poštovani Saki, poznato je koliko ste vezani za rodni kraj, to je karakteristično za sve ljude koji su otišli u tuđinu, ali posebno za umjetničke duše. Otkrijte čitaocima Sveta Australia pomalo od svog djetinjstva i te čarolije samih početaka.

Da, moje rodno mesto je Oštra Stijena nedaleko od Brodareva, opština Prijepolje koja inače pripada Srbiji – južni deo oblast zvana Sandžak ili Raška oblast, dakle rođen sam u bivšoj SFRJ.

Osnovnu školu završio sam u Brodarevu. Do četvrtog razreda kod najbolje učiteljice moje druge pedagoške majke, Stanojke Novković, koju sam tako i doživljavao, voleo i danas je volim… Ovim putem bih je pozdravio, nju i sve njene, zahvalio joj se za sve i poželeo joj zdravlja za još dosta decenija. ❤️

Bilo nas je šestoro dece, seoski život … bilo je svega, a najviše lepog… Otac Nuro zemljoradnik, a i građevinac, odličan majstor, majka Fata, djevojački Bukvić, domaćica. Radili smo svi sve. Kosili, plastili, žnjeli, vrli sa konjima, imali sve ljepote zavičaja i druženja sa komšijama, rodbinom i prijateljima… Vazda se bratski živelo i dan danas je tako. Ponosan sam na detinjstvo i odrastanje pored svojih a i predivnih i elitnih plemena… Šćepanovići, Joksimovići, Puletići, Halilovići, Bjelaci, Alomerovići, Kriještorci, Čabarkape, Špirtovići, Draškovići, Dulovići, Vuksanovići, Hasanbegovići, Lekovići, i mnogi drugi neka mi ne zamere, bio bi dug niz.

Iz osnovne odlazim kod svog dajdže Mustafe Bukvića i moje dajdžinice Muhre, upisavši srednju tadašnju usmerenu i boravim sa njima i mojom braćom od dajdže kao i bijačom Đulom rodjenom Zeković iz Dobrinja kod Bijelog Polja, i završavam usmereno obrazovanje 1980-te. Iste godine odlazim za Beograd i upisujem se u treću godinu gradjevinske škole kao rukovalac građevinskih mašina odsek kranista (dizaličar).

Usput me “vrbuju” kroz muzički talenat i nastupam po beogradskim KUD-ovima, odatle u kafane i kreće život u muzici. Po završetku treće godine malo radim u Mostogradnji – građevinska beogradska firma, koja me je stipendirala, odatle idem u armiju u Kumanovo kao artiljerac. Po dolasku iz armije upisujem višu gradjevinsku, radim i uvek muzika… kasnije napuštam Mostogradnju i bavim se samo muzikom kao vokalni solista – PEVAČ, narodski rečeno 😁.

Kada se profesionalno počinjete baviti muzikom?

Godine 1984. polažem audiciju u Udruženju estradnih umetnika narodne i zabavne muzike ČUBURA, i počinjem sa ozbiljnim angažmanima od strane udruženja kao njihov član… Polagao sam pred stručnim žirijem u kom je bio Cune, Kvaka, harmonikaš i još jedan kog se ne sećam, tu iz odbora… Pevam po Beogradu i tad me angažuju po tadašnjoj SFRJ, bilo je sjajno… Brzo sam ušao u srca onih koji su me pratili uživo i izrastao u najplaćenijeg kafanskog pevača grada Beograda, sa čime se i danas ponosim… Pevao sam sve, od sevdaha, Makedonije, Vranje, Šumadija, crnogoski melos, samo nisam nacinalne i vulgarne pesme koje su vređale bilo koga. Plaćali su me svim valutama čak i zlatnicima zvanim Napoleon.

Onda ide snimanje mojeg prvenca pod nazivom “Ne kuni me lepa ženo” za Jugodisk. Aranžman je radio Zoran Vlajić a pesme komponovao Peđa Negovanović. Tektopisaca je bilo različitih… Munib Alić, Milenko Jakšić, Radmila Mudrinić, Mića Bogosavljević, Mima Trišić Bukovčić i mnogi drugi… u novije vreme bih istakao Milana D. Šoškića, Dragicu Šuviru, Radmilu Radu Živanović…

Što se tiče žanra koji mi odgovara, komotno mogu reći da su mi svi pristupačni i dobro “plivam” i sa modernijim zvukom, baš mi je Novica Urošević kad sam sa njime sarađivao, jedne prilike rekao: “Bre Saki ti si piramida, tvoja multimuzikalnist je fascinantna…” Sviram gusle, frulu (za svoju dušu),… osim nekih instrumenata koji su totalna kontrast narodnjačkom stilu, a s tim i neću da petljam, neka to rade oni koji to vrhunski izvode.

Pesme mog života su:

STARI KAPUT, KRIJEM DA TE VOLIM, NE KUNI ME LEPA ŽENO, MOLIM TE REKO, LUTALICA, MISIR MALI, SANDŽAČKE DJEVOJKE, ĆERKA STAROG JOVE, TEBI MOJA VILO (duet) sa Snežanom Vlahović…

A pesme mojih kolega su uglavnom žestoki sevdah, narodnjaci “do bola”. Safet – Kad sretneš Hanku i ostale, Šaban – Dva Galeba bela i mnoge druge. Ferid Avdić – Tvoje oči plave, Jašar Ahmedovski – Čovek na uglu.

Pevači čije pesme volim zapevati su takođe i Ipče, Šeki, Toma Zdravković, Nedeljko Bilkić, Nedeljko Bajić, Sinan Sakić, Mile Kitić, Kemal Malovčić, Novica Negovanović, Hanka Paldum, Lepa Lukić, Branka Stanarčić, Milanče Radosavljević, Zdravko Čolić, Alen Islamović… sve što narod traži.

Nastupali ste i na brojnim festivalima, recite nam nešto i o tim iskustvima.

Što se tiče festivala narodne muzike mogu sve pohvalno reći o njima. To je velika afirmacija za karijeru jednog umetnika pa i poznatog i priznatog! Samo da se drži nivo tih manifestacija, mislim na organizatore. Bio sam u Šapcu kod Novice Trifunovića nekoliko puta, zatim Miholjsko leto, u Bihaću na bihaćkom festival kod Dade Felića, na Uteksovom festivalu kod Milana D. Šoškića u Beogradu… Svuda je bilo predivno uz druženje sa saradnicima, kolegama, stvaraocima i sa publikom kao najbitnijim u svemu.

Često ističete Vama dragu i uspješnu saradnju sa Uteksom.

Sa Uteksom sarađujem već nekoliko godina, tačnije sa direktorom Milanom D. Šoškićem. Od tekstopisaca, pisaca, i sa Gordanom Radom Živanović. Od Šoškića imam već snimljenih 4 pesme a ima ih još koje čekaju priliku. Od Živanovićke je saradnja u toku, a ima još divnih tekstopisaca i meni dragih osoba!

S kim od kolega volite da se družite i privatno?

Sa svim kolegama se družim kada se za to ima vremena.

Recite našim čitaocima još ponešto o sebi, sigurna sam da imate mnogo toga interesantnog.

Radim, komponujem, produciram kolege i koleginice – vokalne soliste… Radim i svadbe po Sandžaku, i EX YU… Najviše se družim sa saradnicima jer smo upućeni jedni na druge.

Porodično stanje, sin Senid i ćerka Aida, mogu komotno i otvoreno se zavaliti Bogu za svoja krila… divni ljudi, uspešni, plemeniti i odani kao u svemu..!  Supruga Šejla takođe jedna skromna ličnost sa finim manirima, vaspitanjem i kulturom. Trenutno smo sa boravkom u Frankfurtu – Nemačka, od 2000-e, pa još koji dan… 😁svi smo zdravi i zadovoljni sa onim što imamo, radujemo se svom i tuđem uspehu, sreći i rahatluku…

Nastupam po svim zabavama, pevam svadbe, punoletstva, gostovanja po EX YU, Sandžaku najviše i Evropi, uvek sam dostupan za dogovore i kontakt sa ljudima.

I Vaša poruka za čitaoce Sveta Australia?

VELIKU I DOŽIVOTNU ZAHVALNOST DUGUJEM VAMA POŠTOVANA NATAŠA, svaku sreću , zdravlje i dug život..!❤️

Srdačan pozdrav za sve vaše i sve moje pratioce, vaše čitaoce ovog Sveta Australia, i sve ljude sveta! Želim svakom svu sreću ovoga sveta kao sebi, i više!

Poštovani Saki, u ime redakcije i u svoje ime Vam želim još mnogo uspjeha u profesionalnom i ličnom životu, lijepih i kvalitetnih pjesama i nastupa, na radost svih Vaših poštovalaca i dragih vam ljudi.

Nataša Glamočanin