Piše: Rade BERAK
Tokom duge i bogate novinarske karijere imao sam prilike da se sretnem sa mnogim poznatim ličnostima iz raznih sfera života. Zato ću ovim „mini feljtonom“ pokušati da iz naftalina izvadim neke najzanimljivije susrete. Oni neće biti hronološki složeni već onako đuture, na koju fotku u tom trenutku naletim.
BORIS TADIĆ
Kada sam sam se sreo sa Borisom Tadićem on je tada bio ministar odbrane u Vladi dr Vojislava Koštunice. Upoznali smo se na čuvenom BITEF-u u Beogradu, u Sava Centru, septembra 2003. Zapravo, na koktelu po završetku prve večeri Festivala koji je otvorio sada pokojni Jovan Ćirilov.
Tadić je na koktelu bio sam, verovatno u pratnji telohranitelja koji su bili tu ali nezapaženi. Upoznala nas je glumica-režiserka Jelena Golubović.
Zadržali smo se u razgovoru sigurno jedno 20-tak minuta kojom prilikom sam i od njega uzeo izjavu u vezi BITEF-a za „Srpski glas“ čiji sam tada bio urednik.
Boris je ostavio utisak izuzetno prijatnog sagovornika, naglašene inteligencije i ljubaznosti. Stavio mi je do znanja da mu je drago što je u prilici da razgovara sa novinarom iz Australije. Interesovao se o životu naših iseljenika, o tome kakvu ulogu Srbi imaju u australijskom multikulturnom društvu, te kakve veze imaju sa otadžbinom, starim krajem, kako je on rekao.
Tadić je godinu dana kasnije, postao predsednik Srbije, a 2012. ga je nasledio Tomislav Nikolić koga sam takođe lično sreo ali u Melburnu, sredinom 90-tih prošlog veka.
