NEKROLOG ZA VOJU BOŠKOVIĆA, URBANU LEGENDU MELBURNA: MENADŽER SVETSKIH MANIRA DA NAM OTVORI “NEBESKU KAFANU”!

Kad bilo koga, sa prostora bivše Jugoslavije, koji žive u Australiji, upitate za najbolji restoran svih vremena na petom kontinentu, ogromna većina će reći “Toplica” u Melburnu. U njoj su, između ostalog pevali: Slavica Momaković, Dragana Tica, Radmila Misić, Angel Dimov, Kvaka, Bajo Roganović, Selim Sivić, Miloš Bojanić, Brena, Jasmin Muharemović, Zlata Petrović, Đina (koja je prva nastupala). Nažalost, nje danas nema, nema ni njenog menadžera koji se nedavno upokojio u Gospodu, a ostao je upamćen kao ugostitelj svetskih manira.

Vojo (prvi s leva) predstavlja osoblje gazdi restorana Boži Markoviću. Photo/Ziggy Private Archive

Pokojnog Voju, čije je parvo ime bilo Dušan, Boškovića, upoznao sam, ne slučajno, već bi se reklo namerno, pošto sam u taj kultni hram ugostiteljstva koji se nalazio takoreći u srcu Melburna, odmah iznad čuvenog Queen Victoria Marketa, otišao da napišem članak o Radmili Misić i Angelu Dimovu koji su tada tamo nastupali. Pisao sam za čuveni muzički magazine ”Sabor”, a zvanično sam bio akreditovani dopisnik iz Australije za sva izdanja kuće “TV Novosti”, čiji je on bio deo.

Vojo sa bračnim parom Đinom i Facom koji su prvi nastupali u “Toplici” sa bendom “Đuvegija”. Photo/Ziggy Private Archive

Na ulazu uz prilično strme stepenice, susrećem se sa obezbeđenjem u liku Ranka Đokića, lepotana zbog kojeg su žene nekada sekle vene. Nekadašnji bezbednjak SUP-a, nabildan ali lepih manira, ljubazno me pozdravi i reče da se u restoran ne može u farmerkama. Kažem mu da sam došao službeno te da za to pravilo nisam znao, a on mi reče da sačekam. Ubrzo se pojavi sa gospodinom sa širokim naočarima, elegantno obučenim sa leptir mašnom.

U retkim trenucima predaha, Vojo sa prijateljima. Photo/Ziggy Private Archive

“Ja sam Vojo, menadžer restorana! A, Vi ste?”

Objasnim mu da sam došao po novinarskom zadatku te da nisam znao za pravila oblačenja.

“Ovoga puta ću Vam progledati kroz prste a ubuduće – znate!”

Nakon toga se ljubazno rukovao sa mnom i odvede me pravo za sto muzičara u ćošku. Bilo je još rano za početak nastupa pa me Vojo, predstavi Radmili Misić, Angelu Dimovu i njihovoj muzičkoj pratnji. Sedoh za sto a Vojo odleprša da donese piće. Radmila Misić, vanserijska lepotica koja je zračila poput dijamanta, podiže ruke i pokaza prstenje na obe ruke. Valjda je htela da poruči: “Ja sam udata i nemoj da ti bilo šta pada na pamet”! Meni naravno ništa nije padalo na pamet. Pomislih u sebi: “Ako je mogla proći pored onakvog macana na ulazu (Ranka), ostali mogu da se slikaju”.

Stiže i Vojo sa okruglom tacnom koji je vrteo u ruci kao ringišpil. Neviđana veština i elegancija. Bilo ko da je pokušao isto, polupao bi sve.

Porodični čovek. Vojo u kuhinji restorana sa suprugom, ćerkom i unukom. Photo/Ziggy Private Archive

Od tada sam veoma često (bez farmerki), odlazio u taj hram ugostiteljstva. Prema Voji sam osim poštovanja i divljenja, stekao i prijateljstvo. Osetio sam da je i on mene gotivio, čim je svaki put kad sam posećivao Toplicu, jedna tura obavezno bila gratis, to jest od njega. Znao je da biti uspešan I sposoban kod naših ljudi ne prolazi. Sujeta ili šta li je, jednom mi je upravo u “Tplici” rekao: “Rade, druže, zna da imam i prijatelje i neprijatelje, samo nekad pojma nemam ko je ko”.

Radmila Misić sa Zoranom i Zigijem u Toplici. Photo/Ziggy Private Archive

Malo ljudi je znalo da je Vojino pravo ime Dušan. Pre Toplice on je bio vlasnik čuvenog hotela Rob Roy u Fitzroyu, a takođe je prvi otvorio Sirenu, 1986. u Northcotu.

Vojo je rođen na Kosovu, od roditelja crnogorskih Srba iz sela Vitina, 29.11.1944. U Australiju je došao iz Beča 1972. Ima suprugu Neđu, dve ćerke, Biljanu i Ljiljanu, zetove Žiku i Gorana, unuke Aleksandra, Nataliju, Luku i Marka.

Zet Ziggy je od njega učio zanat. Ovde na slici poslužuje Baju Roganovića koga na harmonici prati Slavče Dinić. Photo/Ziggy Private Archive

Kada je došlo do rata, odnosno raspada Jugoslavije, restorani odjednom nisu bili više ono što jesu pa je sve mirisalo na propast. Vojo, koji je svojom elegancijom i smislom za ugostiteljstvo to vrlo dobro osetio. Došlo je do sukoba sa vlasnikom restorana koji je bio izgubljen u vremenu, a po rečima zeta pokojnog Voje, Živka Mišovića Zigija, ostao je Vojin dužan oko sedam hiljada dolara što je u to vreme bila ogromna suma.

Osmeh sve govori. Sa suprugom Neđom. Photo/Ziggy Private Archive

Vojo je u 47-oj godini, dobio invalidsku penziju i 1992. se vratio za Beograd (to mu je bio drugi povratak posle 1981). Nakon devet godina se opet vratio u Australiju, radio je za trnsportnu kompaniju “Gregorys”, imao je svoj kamion i posle 7 meseci mu ustanove rak grla. Usledile su godine terapije i Boškovići se konačno vraćaju za Srbiju 2004. Od tada je u Srbiji vodio borbu sa opakom bolešću, da bi posale 16 godina preminuo. Ironije radi, dan posle ćerkinog rođendana –  7. Juna 2020.

Đina (levo), sa Vojinom porodicom, prva je pevala u čuvenoj Toplici. Photo/Ziggy Private Archive

Njegov zet Zigi, zahvaljujući kojem smo u prilici da vam prikažemo i ove fotografije iz njegovog albuma, kroz suze će reći: “E moj, Rade, juče sam preplakao ceo dan. Ostao sam mali bez oca i on mi je bio kao otac. Često grub i strog ali pošten. Napisao sam (čuvenoj pevačici) Dragani Tici da će sad Voja da otvori jednu “nebesku kafanu” i da nas dočekuje tamo, sve nas koji volimo kafanu, muziku i sve ono što ista nosi…”

Šta drugo na kraju reći, osim jedno veliko hvala čoveku koji je obeležio jedan poduži period svog ali i naših života u Australiji. Ponekad mi se čini, iako sam ga tih godina često viđao, da ga zapravo nisam poznavao. Što bi čuveni Meša Selimović rekao: “Do kraja života upoznavaću ljude, a nikada ih upoznati neću. Uvijek će me zbunjivati neobjašnjivošću postupaka.”

Počivaj u miru, dobri čoveče – Dušane Vojo Boškoviću!

Rade BERAK