Početkom 90-tih prošlog veka, ili tačnije 1994. u Australiji je gostovao princ Tomislav Karađorđević, svakako najomiljeniji lik te dinastije među srpskom emigracijom posle Drugog svetskog rata.
Radio sam intervju sa njim za Srpski glas u Radison holetlu gde je bio odeseo. Suvonjav ali odsečnog pogleda i iskrenog osmeha, gospodin od glave do pete, na prvi mah me je impresionirao. Izuzetno obrazovan i ponekad vam se čini da pred sobom imate nesavladivu prepreku. Međutim, mene to nije doticalo, nego sam hrabro ušao u konverzaciju, svestan da sam možda prvi etnički srpski novinar koji je radio otvoren intervju sa tako visokom ličnošću kao što je pripadnik takozvane „plave krvi“.
Prvo što sam ga upitao bilo je „kako treba da Vam se obraćam? Sa Vaša ekselencijo ili Vaše Visočanstvo“?
On me onako značajno odmeri i prasnu u smeh. – Zovite me kako hoćete samo me nemojte tući! – reče on i pripali cigaretu.
Od tog momenta atmosfera je bila mnogo prijatnija i opuštenija. Sledio je intervju koji je, nažalost, bio i poslednji sa princom Tomislavom koji se nekoliko meseci po povratku iz Australije, upokojio u Gospodu.
Ova slika je svedok tog prohujalog vremena.
Rade BERAK
