Pišući o estradnim umetnicima i umetnicima iz drugih oblasti, od čega sam sa nekima ostvario i prijateljske odnose, bilo je situacija koje su mi se zauvek urezale u pamćenje. Nije šala, u pitanju je više od 40 godina. Zato ću ovde, na otvorenoj sceni, pokušati da se setim nekih zanimljivih detalja iz tih druženja. U to vreme sam bio dopisnik izdavačke kuće „TV Novosti“ iz Beograda, a prvenstveno sam pisao za njihov muzički magazin „Sabor“ kojeg danas, na žalost, nema. A bio je, na neki način, muziči manifest. Osnovali su ga, nedavno tragično preminuli kralj narodnog melosa Šaban Šaulić i Lepa Brena. I gurao je dok je moglo, sve dok nisu počeli duvati neki „drugi vetrovi“. Redosled sećanja nije hronološki, već onako đuture, kako koje navire.
Аko na estradi postoji osoba za koju bih ruku u vatru stavio, to je svakako Snežana Babić, poznatija kao Sneki. Naše prijateljstvo datira od početka 90-tih prošlog veka i, hvala Bogu, traje i dan-danas.
Kad se Sneki pojavila na estradi, moje kolege su odmah požurile da je porede sa Lepom Brenom što je, po meni, bila velika greška i zabluda. Jeste Brena iskoristila to što se čuveni Minimaks sprdao sa njom i od kafanske pevačice postala balkanska zvezda, ali i pored toga, potpuno je suprotan tip od Sneki Babić koja je u muzičke vode uplovila sa pedigreom. Već je imala završenu plesnu školu, bila članica folklora, te joj je fizički izgled, dar majke prirode, bio samo dodatni kvalitet. Ako se tome doda i znanje nemačkog i engleskom jezika, onda se za Sneki može reći da je i istinska dama na estradi. Bila i ostala.
Svako ko iole prati muziku zna koliko su veliki hitovi njeni evegrinovi poput „Takni me takni“, „Davorike dajke“… a hronolozi će zapisati kako je ostvarila i dve filmske uloge u „Tesnoj koži“ i „Novogodišnjoj priči“.
Sneki sam upoznao 1993. kada je prvi put gostovala u Australiji, na promociji lista „Sloga“. Već tada sam uspostavio prijateljski odnos koji će se kasnije samo nadograđivati. Posle toga ona je u Australiji boravila nekoliko puta. Izdvojiću par susreta sa njom koji su mi se urezali u pamćenje a koji su na svoj način pokazali da je u pitanju jako humana i prijatna ličnost. A tek galancija. Tu joj kolege mogu samo zavideti.
Prilikom jednog gostovanja bili smo na večeri u restoranu Lygon Charcoal Grill and Stakehouse kod Vase Pitre i to na spratu. Pored Sneki i njenog menadžera, bila je i moja supruga, Vaso i njegova lepša polovina. U jednom momentu, kaže Sneki mojoj suprugi: „Cveto, ukrašću ti Radeta“. Cveta i sama šaljivčina odgovori: „Ma uzmi ga i ne vrećaj“. Svi smo se slatko nasmejali. Na ispraćaju na aerodromu poklonio sam Sneki knjigu „Exploring Australia“ kao uspomenu koju, kako je nedavno rekla i dan-danas čuva.
Drugi put pozovem Sneki na večeru u čuveni Natturno restoran i tu se lepoi ispričamo, uz dosta šale i viceva i onda kada sam pozvao konobara da platim, ona me uhvati za ruku i kaže: „Ne, ti ne plaćaš! Ja častim. Dosta si napisao o meni i reklamirao me pa bi bio red da ti se bar na ovakav način zahvalim.“ Meni zaista bilo krivo jer nisam navikao da me pripadnice lepšeg pola časte ali nije vredelo – ona je platila i sutradan otputovala za Beograd.
Sledeći susret dogodio se upravo u glavnom gradu Srbije. Sneki je videla na Facebook moje objave i znala je da se tamo nalazim. Jednog dana, negde oko podne, stiže mi poruka na Messenger: „Čekam te u 12 na Skadarliji, u „Ima dana“… Naravno, nisam ni mog ao niti hteo odbiti poziv jer sam zaista želeo da se vidim sa dragom prijateljicom. Nisam ni prepostavljao da je u Beogradu, misleći da je u Nemačkoj gde je tih godina živela. Susret je kao i uvek bio srdačan i tu smo uz iće i piće ostali više od dva sata. I onda ja pokušam da joj se „revanširam“ za Melburn ali nije bilo šanse. Ona je galantno rekla: „Sve je već plaćeno“.
Još jednom smo se sreli na zabavi kod društva „Vojvodina“ gde je Sneki bila bolesna. Jako se prehladila i što se ono kaže, jedva stojala na nogama. Ipak, kao profesionalac i neko ko je uvek poštovao publiku, odradila je svoj nastup besprekorno. Kad smo već kod nogu koje su joj tokom čitave karijere bile zaštitni znak, pričalo se i pisalo da ih je osigurala na milion evra. Ona mi to nikada nije zvanično potvrdila.
Zaista, retko pozitivna ličnost i prijatelj za sva vremena. Galantna, graciozna, lepa i elegantna a opet, kao devojka iz komšiluka sa kojom biste najrađe popili jutarnju kaficu.
RADE BERAK
FOTO GALERIJA:
