Profesor dr Jovan Kekenovski je po svemu briljantna osoba. Kako po svom muzičkom senzibilitetu, tako i na profesionalnom i privatnom planu. Čovek koji je u životu takoreći, postigao sve. Ali, temperament i neodoljivi šarm i harizma, protkani surovim profesionalizmo, naprosto mu ne daju mira. Koliko god se dokazao kao vrsan političar, univerzitetski profesor političkih nauka, Jove, kako ga iz milošte zovemo, nije zanemario i jednu od svojih najvećih ljubavi – harmoniku i muziku uopšte.
Izuzetno popularan i rado viđen širom balkanskog regiona, Jove će za vikend koji je pred nama, tačnije u nedelju, 18. oktobra, nastupiti na čuvenoj Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, gde će promovisati studijski album „Balkanski žubor“ koji je izdao PGP RTS.
Pored gospodina Kekenovskog koji će biti solista na harmonici, sa njim će biti i grupa odabranih makedonskih vrhunskih umetnika: Blagoja Grujovski, Lenče i Goran Kukić, te grupa „Fontana“ iz Bitolja.
Uz muziku koja spaja ljude, koncertna promocija u velikoj Sali spomenute Kolarčeve zadužbine, počinje u 20 časova.
Uz napomenu, da se ovaj spektakl ne sme propustiti, za kraj, donosimo i izjavu samog profesora Kekenovskog koji je za naš Portal, rekao sledeće:
– Moj solistički koncert, koji će biti održan 18. novembra 2026. godine u 20 časova, u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine u Beogradu, za mene predstavlja jedan od najznačajnijih i najemotivnijih trenutaka u dosadašnjoj muzičkoj karijeri.
Ovaj koncert ima posebno značenje jer dolazi nakon 27 godina pauze u aktivnom sviranju harmonike i čak 33 godine odsustva sa javne scene kao harmonikaša. Moj povratak, međutim, nije se dogodio preko noći. Od 2020. godine, kada sam ponovo ozbiljno počeo da vežbam, pa sve do danas, iza mene stoje godine upornog rada, svakodnevnog usavršavanja i ogromne ljubavi prema instrumentu koji je obeležio moju mladost i jedan veoma važan deo mog života.
U mladosti sam učestvovao na brojnim takmičenjima harmonikaša širom nekadašnje Jugoslavije, a posebno mesto u mojim sećanjima zauzima Sokobanja, gde sam na takmičenju „Prva harmonika Jugoslavije“ osvojio tri druga i tri treća mesta u seniorskoj konkurenciji. Posle toliko godina, moj povratak harmonici dobio je i međunarodnu potvrdu osvajanjem prvih nagrada na takmičenjima Trophée Mondial 2025 i International Open Trophy (CMA), u kategoriji 60+.
Posebno mi znači što će u Kolarcu biti promovisan moj studijski album „Balkanski žubor“, koji je objavio PGP RTS, diskografska kuća izuzetne tradicije i ugleda. To za mene predstavlja veliko priznanje, ali i odgovornost prema publici kojoj želim da predstavim muziku koja ima svoj identitet, autentičnost i umetničku vrednost.
Na koncertu ćemo izvesti gotovo sve kompozicije sa albuma, a program je osmišljen tako da pokaže različite izražajne mogućnosti harmonike i bogatstvo balkanskog muzičkog nasleđa.
Kompozicija Kekenius Macedonius donosi svečaniji, gotovo ceremonijalni muzički izraz, sa naglašenom simbolikom i postepenim građenjem atmosfere. Virtuozna 11/8 predstavlja svojevrstan izazov u savladavanju složenih balkanskih ritmova, u kojem se tehnička zahtevnost prepliće sa temperamentom i izvođačkom energijom.
Naslovna kompozicija Balkanski žubor ima izražen lirski karakter, sa melodijskim tokom koji donosi toplinu i posebnu emotivnost. Butelski čoček predstavlja snažnu vezu sa tradicijom, ali i njeno autorsko oblikovanje kroz savremeniji instrumentalni izraz.
Posebno mesto zauzimaju Varijacije na makedonsku narodnu pesmu „Se posvrši Serbez Donka“, u kojima se prepoznatljiva narodna melodija razvija kroz različite muzičke karaktere i tehnički zahtevne varijacije. Simfonijsko oro i Hromatsko oro donose širi, slojevitiji zvuk, izraženu muzičku gradaciju i visok stepen virtuoznosti, sa isprepletanim muzičkim frazama, složenim harmonskim strukturama i dinamičnim tonalnim prelazima, dok Martinovo oro ima intimniju, topliju i ličniju emotivnu dimenziju.
U programu će biti zastupljena i moja interpretacija čuvenog Mađarskog plesa br. 5 Johanesa Bramsa, kojom nastojim da bogatstvo klasične muzičke literature izrazim kroz specifične mogućnosti harmonike.
Posebno želim da istaknem da ću na ovom koncertu odati počast svom dragom prijatelju i nekadašnjem kolegi, velikom majstoru harmonike Milanu Zafkovu, koji nas je nedavno napustio. U njegovu čast izvešću jednu od njegovih kompozicija, kao izraz mog iskrenog poštovanja prema njegovom izuzetnom muzičkom umeću, stvaralaštvu i neizbrisivom tragu koji je ostavio u svetu harmonike. Biće to moj lični i emotivni omaž čoveku i umetniku koga ćemo dugo pamtiti.
Značajan doprinos ukupnom zvuku albuma dali su i aranžeri Damir Imeri i Ljupčo Sokolovski, koji su svojim aranžmanima dodatno obogatili kompozicije, poštujući njihov autorski karakter.
Na koncertu će me pratiti orkestar „Fontana“ iz Bitolja, sa kojim sam već ostvario uspešne nastupe u Bitolju i Sokobanji. Za koncert u Beogradu orkestar će biti dodatno pojačan vrhunskim muzičarima, kompozitorima i aranžerima – Nikolom Mitrovićem na bas-gitari i profesorom Vančom Jovčevim na klaviru i sintisajzeru, kao i mladim i talentovanim Davidom i Dimitrom Stojčevskim, sinovima profesora Kirila Stojčevskog, koji studiraju na Muzičkoj akademiji u Zagrebu.
Posebnu vrednost orkestru daju i iskusni instrumentalisti, istinski majstori svojih instrumenata – Blagojče Trajkovski na klarinetu, Toni Cvetanovski na gitari i Zoran Ristevski na udaraljkama.
Upravo u ovakvom sastavu vidim jednu od posebnih vrednosti ovog koncerta – spoj iskustva i mladosti, muzičke zrelosti, sveže energije i stvaralačkog entuzijazma. Verujem da će nam ta kombinacija omogućiti da publici pružimo dinamičan, energičan i umetnički kvalitetan nastup.
Posebnu čast i zadovoljstvo predstavlja mi i učešće mojih dragih prijatelja, izuzetnih vokalnih solista iz Srbije – Blagoja Grujovskog, Lenčeta i Gorana Kukića. Njihove interpretacije dodatno će obogatiti koncertno veče, a zajedno pripremamo i nekoliko muzičkih iznenađenja.
Do sada sam imao zadovoljstvo da svoj album promovišem u Bitolju, na festivalu „Harmonike“, kao i na festivalu „Prva harmonika“ u Sokobanji 2026. godine, gde sam nastupio u revijalnom delu programa i istovremeno imao čast da budem član stručnog žirija. Ovi nastupi imali su poseban značaj za mene, ne samo zbog lepog prijema publike, već i zbog činjenice da sam se ponovo našao među muzičarima i prijateljima sa kojima delim ljubav prema harmonici.
Nastup u Velikoj dvorani Kolarca doživljavam kao svojevrsnu krunu dosadašnjeg povratka na koncertnu scenu, ali svakako ne i kao završetak mog muzičkog puta.
Naprotiv, već se otvaraju novi međunarodni izazovi. Posebno me raduje što smo maestro Goran Alački i ja dobili zvaničan poziv da kao specijalni gosti učestvujemo na festivalu „Zlatne Uste Golden Festival“, 15. i 16. januara 2027. godine u Njujorku, u prostoru Marquee of Astoria, u Kvinsu.
Poziv nam je uputio Michael Ginsburg, direktor ansambla Zlatne Uste Balkan Brass Band i rukovodilac Programskog odbora festivala. Reč je o manifestaciji posvećenoj balkanskoj muzici i kulturi, koja ima i humanitarni karakter, jer se prihod od festivala usmerava dobrotvornim institucijama i organizacijama povezanim sa Balkanom.
Za mene ovaj poziv predstavlja posebno priznanje i mogućnost da, zajedno sa maestrom Alačkim, našu bogatu makedonsku muzičku tradiciju i savremeni instrumentalni izraz predstavimo i američkoj publici. Ukoliko realizujemo ovo gostovanje, biće to još jedna značajna stanica na mom obnovljenom muzičkom putu.
Prema dosadašnjim najavama, očekuje se i da koncert u Kolarcu bude snimljen za potrebe PGP RTS-a, što bi mi predstavljalo posebno zadovoljstvo i mogućnost da ovaj događaj ostane trajno zabeležen.
Svestan sam značaja i tradicije Velike dvorane Kolarca, na čijoj su sceni nastupali brojni velikani muzike. Upravo zato u Beograd dolazim maksimalno pripremljen, sa velikim poštovanjem prema publici, ali i sa ogromnom željom da, zajedno sa svojim kolegama i gostima, priredimo veče koje će se dugo pamtiti.
Moja želja je da ovaj koncert bude mnogo više od promocije jednog albuma – da bude susret muzike, prijateljstva, iskustva i mladosti, ali i potvrda da harmonika zaslužuje dostojno mesto na velikim koncertnim scenama.
Verujem da muzika ne poznaje granice, da povezuje ljude i narode i da predstavlja jedan od najlepših načina da sačuvamo svoju tradiciju, a istovremeno stvaramo nešto novo.
Zato sa velikim zadovoljstvom pozivam sve ljubitelje kvalitetne instrumentalne muzike, harmonike i balkanskog muzičkog nasleđa da nam se pridruže 18. novembra u Kolarcu.
Biće to veče muzike, prijateljstva i snažnih emocija – veče u kojem želim da pokažem da se istinska ljubav prema muzici ne meri godinama odsustva sa scene, već snagom i iskrenošću sa kojom joj se vraćamo.
********************************************************************
P. S. Ovu izjavu (Intervju) dajem 13. oktobra 2026. godine, na dan kada moja mala princeza, unuka Mihaela Kekenovska, slavi svoj šesti rođendan. Njoj, koja mom životu donosi posebnu radost, ljubav i sreću, posvećujem ovaj za mene veoma značajan koncert, u njenu čast i sa posebnom ljubavlju.
Rade BERAK
