Od građevinskog inzinjera, grafičkog dizajnera, markenting menadžera, do svestrane umetnice
Mirjana Kasapović, građevinski inžinjer, markenting menadžer, grafički dizajner, farmaceutski tehničar, računovođa, sjajna slikarka, ikonopisac i umetnik trajne šminke (u PMU industriji iscrtava hiperrealistične obrve), cenjena je svestrana umetnica.
Uprkos svim životnim izazovima koje je imala, Mirjana je bila zaljubljenik umetnosti još u ranoj mladosti i kao takva ostala sve do danas. Njena umetnička duša zarobljena brojnim talentima dođla je do izražaja zadnjih nekoliko Godina, kada je odlučila da se vrati sebi. Slikarstvo i ikonopisanje, njene velike ljubavi, postali su stvarnost, nadahnuće, inspiracija, kreacija i njen svet.
Koliko je moćna iskrena umetnost i kako kao takva nađe uvek pravi put, pokazaće životna priča Mirjane Kasapović.
Kako bi žena bila nezamenljiva, mora uvek biti pomalo drugačija, rekla je legendarna Koko Šanel. Vi, draga Mirjana, ne samo da ste nezamenljivi, Vi ste posebni. Dodala bih na sve ovo divna dama i majka, žena rođeni pobednik! Upoznajte nas ukratko sa Vašom životnom pričom, sa Vašim putem do uspeha.
Živela sam do 17. godine u Ključu, (BiH), zbog rata sam se preselila u Novi Sad gde sam završila gimnaziju “Jovan Jovanović Zmaj”, matematičko-programerski smer. Završila sam studije u Višoj građevinsko geodetskoj školi u Beogradu, građevinski smer za inžinjera gradjevinarstva i IT Akademiju smer Grafički dizajn i multimediji. Radila sam kao markenting menadžer u Srbiji, BiH i Crnoj Gori.
U Čikago sam se preselila sa porodicom 2017. godine. Radila sam kao farmaceutski tehničar u bolnici Advent health u Hinsdale, zatim u accounting (računovodstvu) u nekoliko kompanija.
Sada kada pogledam unazad čini mi se da sam ceo život pokušavala da ukradem vreme za umetnost, što je moja velika ljubav iz detinjstva, ali mi je zbog velikih obaveza to izmicalo. Ostavila sam iza sebe ikone, pejzaže, portrete, neke kompozicije mtrve prirode. Znala sam negde duboko u sebi, da će doći vreme kada ću moći ponovo da se bavim umetnošću svim svojim srcem (što se danas i dešava).
Zadnje tri godine radim kao umenik trajne šminke (Permanent Make Up Artist ) i bavim se slikanjem, ikonopisanjem što konačno moju umetničku dušu hrani i spunjava. Živim u srećnom braku sa Anđelkom Kasapovićem, majka sam troje dece Marka, Jelene i Miloša i baka dvoje unučadi Filipa i Ksenije, ako Bog da i uskoro trećeg.
Sve te godine verovali ste u budućnost svojih snova, šta Vas je pokrenulo da oni postanu stvarnost da počnete da slikate?
Godine 2008. sam počela osećati velike tegobe u predelu kičme, koje su bile sve intenzivnije i bolnije tako da sam 2011. morala na operaciju. Taj period sam morala da mirujem, nisam mogla ništa da radim. Zahvaljujući toj muci iznjedrila sam mnogo radova, a zahvaljujući umetnosti ja se tog perioda ni ne sećam kao neke traume ili poteškoće. Umetnost zaista toliko ispunjava čoveka da je moguće biti srećan i u bolovima.
Dok slikam nemam nikakve pomisli, to je prelepa mislena tišina u kojoj se čovek istinski odmori od planova, strahova, brige pa i trenutnih poteškoća i problema. Nije onda nimalo čudno da ljudi teže toj oazi mira.
Deca su otišla svojim putem, Marko se oženio, Jelena udala, Miloš je sad napunio 18, tako da vidim to kao otvaranje novog poglavlja u mom životu, pa sam odlučila da se više posvetim umetnosti i na platnu i na ljudima. Sada mogu da kažem da više ne radim, sve čime se sad bavim za mene nije posao već pravo uživanje.
Šta za Vas znači slikarstvo a šta ikonopisanje? Koje tehnike (stilove) primenjujete, šta najradije slikate? Gde nalazite inspiraciju?
Usrećujem i sebe i druge, bilo slikama bilo novim obrvama. Svaka slika ili ikona koju uradim nekako mi daje osećaj kao da sam porodila novo čedo i da sada dajem deo sebe u nečiji dom, onda su mi ti ljudi kao familija.
Uvek se pomolim Duhu Svetom, znam da Gospod tada deluje za mene. Onda je ceo taj proces kao molitva i ja istinski želim i verujem da kroz te slike a posebno ikone ljudima dolazi mir u kuću. Jedna žena mi je rekla: ”Kad god sam potresena ili nervozna, samo pogledam na Hrista, osetim toplinu i smirim se. Nekako osećam kao da me stvarno gleda.” Znajući kroz koliko teška iskušenja je prošla, bila sam veoma zahvalna Bogu za toliku milost i utehu.
Da li je tačno da sve više žena bez obzira na starosno doba dolaze kod Vas da urade I obrve? Kakvu tehniku primenjujete?
To je tačno, izrada trajnih obrva me obogaćuje novim poznanstvima, pa i prijateljstvima. Radim najnoviju i najmoderniju tehniku koja je bezbolna i što je najvažnije za žene deluje prirodno. Pogodna je za sve tipove kože. Nekako sa tim ljudima osećam veliku bliskost, verovatno što dopuštaju da radim na njihovom licu.
Radila sam pastel, temperu, akrilik i ulje i uvek uživala u tome!
Najviše od svega volim ulje na platnu, proces je malo duži, ali je rezultat najlepši. Tehnika ti daje mogućnost da nešto prikažeš veoma realistično ili intenzivno, ostarelo i sa patinom, glatko sa nežnim prelazima ili reljefno, sa raznim teksturama, prosto mogućnosti su beskonačne… Boje se prelepo mešaju, tako da je paleta tonova i boja ogromna.
Ovakve slike mogu da traju godinama, pa čak i vekovima sa istim intenzitetom boja, verovatno zbog toga spada u najcenjenije tehnike na svetu.
Pitali ste me, šta najviše volim da slikam. Volim sve zaista da slikam, obožavam portrete i ikone da radim možda i zbog toga što mi mušterije to najviše traže. Zaista sam ih mnogo uradila u Čikagu!
Vi ispred sebe imate prazno platno i zamišljeni rezultat koji želite da dobijete i avantura počinje. Tokom procesa otkrivate kako nešto da dobijete, pa kad otkrijete način kako to još lepše izgleda onda ponovo radite i ono što ste već završili. Sve mi je lepo i interesantno.
Inspiracija je svuda oko mene. Svet je prelep, ljudi su prelepi, priroda, životinje,događaji, osećanja, uspomene… Sva Božja tvorevina je najlepše i najveće umetničko delo, a ja pokušavam da iskopiram delić te lepote, da ljudima skrenem pogled i nateram ih da obrate pažnju na nesto lepo, da zastanu u toj životnoj trci, da se odmore, oplemene, motivišu, podsete, uzdignu, ohrabre, zavole, inspirišu…
Bilo šta od toga je uspeh i zajednička pobeda.
Možete li nam pokazati omiljenu ikonu koju ste uradili? Recite nešto o njoj, jeste li se posebno pripremali kada ste je radili?
Jedna od omiljenih ikona je Hristova ikona na dasci. Za tu ikonu sam sama uradila duborez, koji sam osmislila i isprojektovala na dasku, ručno izdubila, zatim oslikala i pozlatila. Za tu ikonu sam se spremala molitvom i bila u strogom postu za vreme izrade. Gospod mi se smilovao i dopustio da nastane prozor u drugi svet. Duhovni doživljaj ne umem da opišem rečima,mogu samo da kažem da je svaki trud mali koliko je satisfakcija velika.
Vaša cela porodica je veoma muzikalna na čelu sa Vama i suprugom Anđelkom; sin Miloš sjajno peva imala sam priliku da ga čujem, Jelena ćerka takođe i sin Marko. Hoće li se neko od Vas posebno posvetiti muzici, odnosno pevanju?
Bog zaista nije štedeo kada je darovao moju decu raznim talentima, srećna sam i zahvalna zbog toga. Meni je bilo važno da budu dobri ljudi i da su zajednici na korist, onda svi darovi imaju smisla. Kada vidim koliko ljudi cene i vole Marka i Jelenu, znam da je to bilo ispravno. Isto želim i za Miloša.
Miloš mi izgleda najzainteresovaniji za pevanje, ostaje da ga podržimo u razvijanju talenta i ljubavi prema tome. Kojim će putem da krene, ipak na njemu je da odluči. Ni jednom detetu nisam nametala svoje želje ili ambicije, pa neću ni njemu, ali sam im uvek bila podrška u njihovim izborima.
Hvala draga Mirjana na razgooru, za kraj šta bi ste poručili našim čitaocima portala “Svet Australia”?
“Budite dobri da vam dobro bude!” Čuvena rečenica oca Branka Ćurčina iz Novog Sada koji je bio moj duhovnik preko dvadeset godina. Čovek koji je mnoge preobrazio i duhovno uzdigao.
Zaista je tako, sve ima svoje vreme i mesto. Budite strpljivi i vredni, Bog zna vaše srce, sve će doći na vreme kad vam je najviše na korist ili kada ste vi drugima na korist.
Slavica MOMAKOVIĆ
