EKSKLUZIVNI INTERVJU: BISERKA BESI VUNTURIŠEVIĆ, ESTRADNA UMETNICA, USKORO IZDAJE DVE KNJIGE “SVRHA ŽIVOTA” I “OŽIVLJAVANJE LJUBAVI”

Biserka Besi Vunturišević je multitalentovana umetnica, koja sa svojim izuzetnim obrazovanjem, prelepim glasom, dominantnim scenskim nastupom, harizmom, ostavlja snažan utisak na publiku i sve one koji je upoznaju, profesionalno ili privatno. Završila je medicinsku školu “Dr Vojislav Dulić” u Požarevcu, zatim muzičku školu “Stevan Mokranjac” (odsek solo pevanje i flauta), dobivši Titovu stipendiju kao odlična učenica. U Beogradu je studirala biologiju. Svoju umetničku ličnost razvijala je još u školskim danima, pevala je, igrala u folkloru, recitovala, pisala poeziju, što će joj kasnije u karijeri pomoći da lakše pronađe sebe. Uvek lepa, doterana, nasmejana, ne krije svoju svestranost, ovaj intervju će nas u to i uveriti.

U mladosti si bila uspešna na više umetničkih polja, šta te je podstaklo da se opredeliš i posvetiš pevanju?

• Muzika je uvek bila moja velika ljubav ali i izazov. Razlog da ozbiljnije pristupim pevanju je usedio posle pobede 1982. godine kada sam osvojila “Prvi glas Jugoslavije” u Domu sindikata u Beogradu, na takmičenju mladih pevača. Glavna nagrada je bila snimanje ploče za PGP RTB. U finalnoj večeri nastupao je legendarni Safet Isović. On mi je prorekao sudbinu. Kada me je čuo kako pevam rekao je pred svima da ću pobediti, to se i desilo. Ubrzo sam snimila ploču “Samo jednom srce voli” za PGP RTB za koju sam napisala muziku i tekst. Moja muzička karijera tako je počela i ostvario se moj san. Od detinjstva sam želela da postanem pevačica.

Sa kim si tada najviše sarađivala?

• Za aranžmane i kompozicije, snimanja mojih pesama (tekstove sam uglavnom sama pisala), bili su zaduženi Milutin Popović Zahar, Mile Ilić iz “Južnog vetra”, ali najčešće sam snimala i imala nastupe sa Borom Višnjičkim i njegovim orkestrom. Moram reći da je Bora moj divan prijatelj, jedna ljudska veličina i brilijantan umetnik. Imali smo dugu i lepu saradnju. Bilo je naravno i drugih orkestara, jer sudbina pevačice je da ima saradnju sa mnogim muzičarima, što je bilo i u mom slučaju.

Koje su pesme obeležile tvoju karijeru?

• Moje najpopularnije pesme su: “Na mene se osloni” (kompozitor Danilo Živković), “Dugo sam dugo čekala” (Miša Marković), “Joj što volim komšiju” (Enver Šadinlija), “Hej lolo, razmrdaj se malo”, “Ti polako al’ sigurno” (Bora Višnjički), “O, ljubavi prva”, (Joca Adamov), “Podari mi srce” (Džavid Ljubovci). Takođe, moje kantautorske pesme su ostavile traga: “Samo jednom srce voli”, “Dve sestre”, ” Hej gde te nađoh”, “Ne diraj ženu što plače”, “Carica snova”, “Verna žena” i “Čuvaj se” za koju je aranžman napisao Bora Višnjički. Raduje me jako što sam napravila trajan snimak uz pratnju velikog narodnog orkestra RTB snimivši  staru narodnu pesmu “Anica ovce čuvala”.

Ako se ne varam najveću popularnost si postigla u čuvenoj seriji “Kamiondžije” sa pesmom “Sad ne lupkaj cipelama”. Malo je poznato da je tekst za tu pemu napisao Vuk Karadzić. Snimala si pored legendarnih glumaca Čkalje i Pavla Vujisića. Da li ima neka anegdota vezana za snimanje sa njima? 

• Tako je, ta pesma mi je mnogo popularnosti donela svakako i pojavljivanje u “Kamiondžijama”. Pevala sam pesmu “Sad ne lupkaj cipelama” u epizodi kada je Paji ukradena lađa. Epizoda se snimala na reci Savi u Beogradu. Gospodin koji je ukrao lađu trebao je na istoj da pije šampanjac dok sam pevala. Scena je zahtevala da otvori bocu tako da iz nje izleti pena i da mi je sipa u čašu. To njemu nikako nije uspevalo pa je potrošio celu gajbu šampanjca da bi zadovoljio zahtev režisera. Čkalja je onda na svoj smešan način rekao: “Pa pustite Biserku da ona otvori šampanjac kad ovaj to ne može”. Svi su popadali od smeha. Pa znate već, Čkalja je mogao samo da ćuti i svi su se smejali. Inače, na Savi je tada duvala jaka košava a ja sam pevala u tankoj haljini. Snimanje je trajalo prilično dugo, pa sam se prehladila i kašljala mesec dana.

Dugo vremena pišes pesme za sebe ali i za kolege. Kojim poznatim pevacima si uradila tekstove?

• Izlazim u susret kolegama kada mogu, izdvojiću hitove koje sam napisala za Halida Muslimovića, “Ljubavna afera” i za Selmu Bajrami “Za moju sliku tražićeš ram”, itd…

Šta za tebe predstavlja muzika?

• Za mene je muzika – ŽIVOT! Bez nje ne bih bila živa. Ali prava muzika… volim da slušam zvuk pravih instrumenata. Nemam ništa protiv elektronske muzike, to je jednostavno stvar ukusa. Meni lično je žao što se na primer bubnjari, duvači, itd… sve manje angažuju, nego ih zamenjuje elektronika. To nije isto, i nije fer. Ja bih to da mogu zabranila. Ništa nije kao živa svirka, sa pravim instrumentima i virtouzima koji na njima sviraju. Ali takvo je vreme došlo, organizatorima se više isplati, troškovi su im manji. Najčešće ne mogu da plate ceo orkestar, već jednog elektroničara, i sve zvuči kompjuterizovano.

Dugo živiš u Americi, imaš veoma bogatu poslovnu karijeru, čime si se osim pevanja bavila?

• U New Jersey sam završila sam Dover Bussines Colege Paramus, za CIS, 1999. godine. Bila sam vlasnica “Emma Co. Export -import”, zatim bila sam vlasnica Constraction Co., Property manager Eldorado Village, building complex (1988-1995. God.), i Fashion specialist stylist/multy brand specialist for Bloomingdales, Hackensack, NJ (2005-2010. God.). Radila sam i kao medicinska sestra u Vally Hospital Ridgewood NJ…

Poznato je da si bila Miss New Jersey u USA. Na kojoj je to bilo manifestaciji, kako si se osećala kad si pobedila?

• Tako je, to je bio izbor za Mrs najlepše udate žene 1990. godine. Ocenjivao se izgled, talenat, intelegencija, obrazovanje, trebalo je odgovoriti na pitanja žirija iz raznih oblasti itd. Žiri je bio frapiran kad sam pevala na 10 jezika. Rekli su da to nisu nikada doživeli. Hodale smo pred auditorijumom i žirijem u kupaćim kostimima i u dugim haljinama. Ocenjivali su i način na koji hodamo. Ta mi je pobeda svakako prijala i zaista mnogo značila, utoliko više što nisam rođena Amerikanka.

Duže vremena si nastanjena u Las Vegasu, kako je živeti u njemu? Da li gledaš show programe koji su stalo u ponudi? 

• Živeti u Las Vegasu je zanimljivo. Nikad nije dosadno, pogotovu za mene koja voli zabavu. Ovo je jedna najveća pozornica na svetu, za show bussines. Nisu to samo kasina, nije samo kockanje, tu je bezbroj hotela za svačiji ukus i džep, mnogo elitnih restorana i butika, raznih bazena, jezera, borovih šumica, palmi, a da ne pričamo o raskoši, (ja volim raskoš bez lažne skromnosti). S druge strane, postoji miran život u naseljima dalje od kasina i hotela, gde se ljudi bave raznim drugim aktivnostima nevezanim za metropolitan life. Ko jednom dođe u Vegas, uvek mu se vraća! Potpisujem to! Ja zaista uživam u ovom gradu! Od najpoznatijih show programa u Vegasu, najviše sam volela show Celin Dion, ali se ona 8. juna 2019. oprostila sa nama finalnim koncertom u Caesars Palace, gde je nastupala 16 godina. Tu je živela i lično sam je poznavala. Volim da pogledam i Cirque du Soleil u kasinu Bellagio. A u septembru ću svakako da gledam Davida Copperfielda u MGM Grandu.

Koliko je pandemija Korone virusa uticala na tvoje stvaralaštvo, koje sada imaš aktivnosti?

• Ako izuzmemo nastupe koje sam morala da ispomeram za iduću godinu, turneju koju sam planirala da održim u Kaliforniji, (biće i to), nije uticala mnogo na mene. Okrenula sam se pisanju. I dalje putujem, pišem dok putujem (smeh). Pripremam samostalno izdanje poezije “Svrha života” na više svetskih jezika, i svoj prvi roman “Oživljavanje ljubavi”. Istakla bih da je prilagođavanje novonastalim situacijama voma važno u životu, jer je sada takvo vreme, da se nikad ne zna do kakvih promena može doći. Ništa me ne može iznenaditi. Moja svestranost, radoznao duh, energija, uvek su me terali da postavljam visoke ciljeve i zadatke.

Kada si slobodna u čemu najviše uživaš?

• U slobodno vreme odlazim da hodam u obližnju planinu Mountain, Charston, kao i na plaže u Kaliforniji. Volim da plivam, čitam, pišem, putujem…

Da li u muzici pripremaš nešto novo? 

• Volela bih da snimim nekoliko svojih novih pesama i par videa. Dogovaram se sa novim saradnicima. Samo da prođe ova pandemija.

Koliko je potrebno jednoj umetnici snage i istrajnosti, da se sačuva karijeru, ali i svoju privatnost?

• U današnje vreme nije lako biti žena – umetnik, ali nikada nije ni bilo! Meni to nije neki veliki problem, jer sve što radim, radim iz ljubavi, posedujem znanje i iskustvo. Svaka javna ličnost izložena je oceni, sudu širokih masa. Meni ne manjka samopouzdanja pa me zli jezici ne dotiču.

Hvala Biserka na razgovoru da li imaš poruku za naše čitaoce?

• Naravno, budite zdravi, veseli, živite u slozi i ljubavi, i ako možete radite ono što volite. Hvala na strpljenju. Volim vas i ljubim, ma gde god da ste.

Slavica MOMAKOVIĆ