“U OVOM SADAŠNJEM VREMENU U VIZUELNOM HAOSU KOME SMO SVAKODNEVNO IZLOŽENI, VERUJEM DA SVETE IKONE IMAJU MOĆ DA OSETIMO BOŽIJE PRISUSTVO I DA NAŠ UZDRMANI DUHOVNI SVET OBNOVE I IZLEČE”!
Naša čuvena slikarka Jasmina Jovanović -Maca je istoričar umetnosti i vlasnica poznatog ateljeja MACArt – Studio Artists koji radi u okviru Art Muzeja u Rakfordu. Ona stvara svoje jedinstvene slike i prekrasne ikone, uzdižući svoje misli i molitve ka Nebu, težeći ka bezvremenom savršenstvu i Bogu.
Njena brilijantnost se ogleda u autentičnom slikarskom izrazu, bogatim koloritom punim svetlosti i života koji prosto izviru sa njenih slika i ikona i obasipaju posmatrača uzvišenom duhovnošću.
Jasmina se ikonopisanjem počela da bavi u vreme svojih studenskih dana, kada su posete manastirima bile sastavni deo nastavnog programa.
Susreti sa vekovima, starim freskama i ikonama, ostavili su veliki utisak na nju i bili nadahnuće za njen rad.
Ova vrhunska umetnica Ikonopisanje radi po kanonu srpske pravoslavne crkve, uz molitvu i post. Svakoj ikoni pristupa sa posebnom pažnjom i ljubavlju. Radi u tradicionalnoj vizantijskoj tehnici, na lipovoj dasci sa specijalnom višeslojnom podlogom, jedinstvenim ručno rađenim reljefom, sa pozlatom od 24-karatnog zlata ili 16-karatnog belog zlata, jajčanom emulzijom i prirodnim mineralnim pigmentima.
Sama tehnika je veoma delikatna, zahteva vreme, preciznost, smirenost, veliku skoncentrisanost i majstorstvo koje se stiče višegodišnjim učenjem i iskustvom.
Povod za naš razgovor su bili Vaskršnji praznici i želja naše velike umetnice da našim čitaocima u ove svete dane pokloni divan intervju bogat prelepim ikonama!
U gradu Rakfordu u Vašem ateljeju mogu se videti pojedine ikone koje ste uradili, da li su još negde izložene?
Srećna sam da imam veliku podršku naše rakfordske parohije i parohijana, čije domove krase slavske ikone, koje sam ikonopisala, neke u više primeraka napr: Sv. Luke, Sv. Đorđa, Sv. Jovana Krstitelja, Sv. arhanđela Mihajla, Presvete Bogorodice. Pojedine su otišle vam granica Ilinoisa. Sa blagoslovom oca Branislava Končarevića i podrškom našeg vladike Longina i sveštenstva, prestone, celivane ikone Presvete Bogorodice Odigitrije, Gospoda Isusa Hrista Pantokratora kao i ikone Vaznesenja, nalaze se u naosu i oltaru naše crkve Sv. Vaznesenja Gospodnjeg u Rakfordu.
U kojoj meri Vaša porodica doprinosi duhovnoj energiji koja iz Vas prosto zrači?
Moja porodica se već godinama trudi da živi u duhu pravoslavlja, tako da smo između ostalog i deo našeg crkvenog hora u Rakfordu. Često obilazimo naše svetinje i manastire. Pojedina manastirska brastva i sestrinstva su nam veoma bliska. Oni su naš blagoslov i naša šira duhovna porodica gde se napajamo duhovnom energijom i gde iz prve ruke dobijam podršku, kritiku i savet u vezi ikonopisanja.
Imala sam priliku da čujem od sveštenika da neke ikone prate posebna znamenja, da pre nego što ikonopisac izabere da ikonopiše ikonu, dogodi se da mu se nekim znakom javi, u mislima, u snu, jednostavno se pokaže, što umetniku pojača duhovnu i stvaralačku inspiraciju, da li se to Vama nekad desilo?
Dešava se da pojedine ikone prate neka neobična znamenja, koja verujem, nisu slučajna. Izdvojila bih jedan, ne unapred planirani događaj osvećenje dveju ikona Presvete Bogorodice Teodorovske u crkvi u Rakfordu, koji se desio za vreme ovogodišnjeg veskršnjeg posta 20-og marta.
Ove sam ikone radila na molbu jedne veoma pobožne i ugledne porodice. Sam izbor predstave Presvete Bogorodice na ikoni bio je prepušten meni i veoma neobičan.
Naime, neko izvesno vreme pre porudžbine, imala sam viziju i osećaj da još jednom izobrazim Bogorodičin lik. U mislima sam mogla da vidim njen pogled. Među mnogim varijantama ove ikone, tražila sam prestavu Presvete Bogorodice sa tim pogledom. Tako da, kada se tražeći je, preda mnom pojavila slika čudotvorne ruske ikone Teodorovske u trenutku sam znala da je to Ona i da sam je konačno pronašla. Igrom slučaja kasnije sam saznala da ova porodica u svom domu ima upravo jednu od varijanti ove ikone Umilenija, prepoznatljivu po Hristovoj ručici kojom grli svoju majku. Istovremeno je neobična i sama podudarnost i presto, čudo Presvete Bogorodice da su ove svete ikone ušle prvi put u hram baš u vreme neubičajene, vanredne posete Vladike sa sveštenstvom.
Ikone su naime tog dana u crkvi zvanično predate naručiocu i odmah postavljene na Časnom Prestolu, sa obadve strane Plaštenice. Tu su stajale u toku cele liturgije koju je predvodio Njegovo visoko preosveštenstvo vladika Longin. Samo prisustvo Vladike i brojnog sveštenstva dalo je svečanost i svetlost celoj liturgiji. Činilo se kao da je celu unutrašnjost crkve osvetlila božanska životvorna svetlost!
Pri kraju službe ikone su svečano iznešene i osvećene.
Nije tako često, kako smo kasnije saznali, da sam Vladika osvećuje ikone, jer ih obično osvećuje sveštenik i to posle 40 dana provedenih u oltaru.
Ovo su samo neki od mnogih znakova koji su pratili izradu ovih Bogorodičinih ikona i verujem da će ih biti još mnogo.
Na čemu sada radite, da li trenutno ikonopišete neku ikonu?
Upravo počinjem sa radom na svetoj ikoni Bogorodice Mlekopitateljnice, koja se postavlja 25. januara i koja je jedna od najlepših ikona vizantijske umetnosti. Ikona se nalazi na ikonostasu u Hilandaru, gde je doneo Sveti Sava iz manastira Sv. Save Osvećenog u Jerusalimu. Veoma je interesantna istorija ove ikone. Velike je umetničke i još veće duhovne vrednosti. Posebno joj se obraćaju u molitvi majke i žene.
Gde se nalazi Vaš atelje, koliko imate studenata i kojim tehnikama ih učite?
Atelje MACArt-Studio Artists se nalazi u lepom opremljenom, reprezentativnom delu Rokfordskog umetničkog muzeja. U ateljeju radim sa deset studenata po jednoj grupi. Zastupljene su različite tehnike od crtanja, kolaža, do slikanja akrilikom, uljem, pastelom, vodenim bojama. Moji studenti koriste sve tehnike i svako je na različitom nivou znanja i iskustva, od početnika do profesionalca. Rad je individualan sa svakim studentom i cilj je poboljšanje i usavršavanje tehnike kao završetak projekta.
Organizujemo slikarske i crtačke radionice, predavanja iz teorije umetnosti, grupne izložbe i posete poznatim muzejima kao što je “Art Institut” u Čikagu.
Da li u skorije vreme planirate samostalnu izložbu?
Što se izlaganja tiče, ova situacija sa koronom je poremetila moje planove ali se polako vraćam na umetničku scenu. Trenutno sam u toku priprema za grupne izložbe sa mojim studentima koje planiramo za kraj semestra. Iako su moji planovi i izlaganja više skoncentrisani i povezani sa ateljeom i umetnicima, takođe sam u pripremi samostalne izložbe koja bi trebalo da bude na jesen, tačnije u oktobru ovde u Rakfordu. Trenutno nemam u planu da putujem u neki drugi grad, ali kako obično volim da pratim “znakove pored puta” verujem da će se znak pojaviti.
Imate li za kraj poruku za naše čitaoce?
Svim čitaocima cenjenog portala “Svet Australia” koji slave Vaskresenje Gospoda Isusa Hrista, želim mir, ljubav, dobro zdravlje i srećne i blagoslovene praznične dane uz radosni Vaskršnji pozdrav,
Hristos Vaskrese! Vaistinu Vaskrese!
Slavica MOMAKOVIĆ
