Sećate se kad smo bili mali, pa treba da dođe Deda Mraz, a ono od uzbuđenja čekamo čekamo, pa na kraju padnemo u krevet i ujutru nas dočekaju pokloni?

To jedvačekanje se vezuje uvek za nešto mnogo lepo, nešto od čega treperiš. S vremenom shvatimo da od Deda Mraza nema ništa, a to slatko iščekivanje prenelo se na polje ljubavi ili nekog velikog događaja koji treba da usledi.

Danas se ovaj termin vezuje uglavnom za seks. U ovom trenutku znam barem pet žena koje nešto dogovaraju, pregovaraju sa svojim muškarcima i da do, jelte, susreta dođe. Jer godine su pokazale da je najteže ispregovarati.

Jer kad si klinac, lako dogovoriš da se nađete ispred škole, pored klupe, na keju, to nekako ide, ali kada porasteš pa u dnevni raspored ispadne – da je najteže naći vreme ZA LJUBAV.

Zato kažem – pregovori. I ništa manje ovi pregovori nisu drugačiji od onih političkih, ja da vam kažem. Svako stavlja kao ulog ono što ima, što želi i što očekuje. Jedino što se diplomatija i strpljenje ovde gubi onog trenutka kada neko – NE MOŽE, pa se stekne utisak da NE ŽELI.

Iskusniji u ljubavi znaju da se ne može od ljubavi pobeći, koliko god da se ljudi ogrću plaštom nedodirljivosti. Jer svaki put kada sklopiš oči – ljubav legne do tebe. Dođe ti u snovima. Tačnije, možeš da bežiš, prolongiraš i odlažeš, ali džabe, jer će te sačekati kad se najmanje nadaš onaj dosadni

Amor na ćošku i tako raspaliti onom strelom, da ima da se vrtiš tri dana.

Kad smo kod iščekivanja ljubavnih sastanaka, prolongiranje nije nimalo prijatna stvar i traži poveće razumevanje i toleranciju. Realno, ljudi su i ljubav navikli da imaju onda kada je jako požele, bez da mnogo čekaju.

Isto tako kad si mali, niko ti ne kaže da ćeš kad porasteš biti često neispavan i da ćeš svoje želje morati da realizuješ srazmerno koliko se budeš trudio. A često ni to neće pomagati. Nekada ćeš želeti snažno. Nekada uludo. A nekad iz potpuno neobjašnjivih pobuda, ali nećeš odustajati.

Ne znam da li ste primetili, ali najteže je zakazati bilo kakav sastanak. Naša današnja junakinja je prezaposlena i vrlo sposobna žena, ali pitanje koje sam čula posle prolongiranja jednog viđanja jeste:

– Da li je realno da ne može da nađe vremena? I kako ja mogu da se organizujem povrh svih obaveza uvek kad on može? Jel realno da ga čekam ovoliko i šta više radi onoliko u toj teretani?!

– Pa vežba… Za Olimpijadu! – rekoh tiho, i obe počesmo da se smejemo.

Nekako iskreno mislim, da smo dva sveta različita. Da muškarcima drugačije vreme teče, a da žene ne mogu baš mnogo da čekaju. Po sistemu – vino i žena ne smeju previše da čekaju, vino se greje, žena se hladi. Šta se onda desi? Osim što se ohladi, žena se i malčice naljuti. Ako je pusti da se dugo ljuti, tu neće biti ništa, ni od seksa, ni od ljubavi. Jasno ko dan.

Slušajući tako najrazličitija iskustva saznadoh i za onaj čuveni u slengu nazvan – Kasandrin sindrom. Sećate se one prve serije o devojci iz cirkusa. E, tu devojku su svi hteli da žene, odmah po viđenju, da budu sa njom i da je zaštite. Ali ona seks nije imala. Ma ni za lek! Ne čudi što je plakala kuka- vica, barem pola sata po epizodi. S druge strane, to i jeste za plakanje, kad bolje čovek razmisli.

I to je zapravo sindrom svih današnjih devojaka, svi ih žele, a niko ništa ne radi. I onda one nađu utehu u selfijima, krpicama, drugaricama. U tom paralelnom svetu bez muškaraca, gde im se barem nešto dešava. Ovako na cm planu, od silne diplomatije nikakve realizacije.

I kada neko hoće da uvredi ženu, često prokomentariše – nervozna je jer nije imala seks! Pazite, sto posto nije imala. Ali, ne zato što nije htela. Nego zato što nije imala s kim!

KAKO IZGLEDA LJUBAV S NEKIM KOGA STVARNO VOLIŠ?

Ljubavi je danas toliko malo, skoro pa samo u kafanama, između kariranih stolnjaka i pesama Tome Zdravkovića. I traje do prvog trežnjenja. Inače, u realnom vremenu je na nivou statističke greške

Zato kada je osetite – treba je ščepati, ne puštati, bez mnogo podpitanja. Ako imate vlastito ime za ljubav, i to treba čuvati, kao najveću dragocenost koju imate.

Imam sreću pa sam se kroz karijeru sretala sa mnogo ljudi koji ljubav žive i ljubav pružaju, ali i sa onima koji ljubav umeju da objasne. A i sama znam ponešto. Neću da se hvalim, ali recimo da nisam puki teoretičar.

Skoro sam objašnjavala kako izgleda ljubav. I kako se ljubav ogleda u očima onog koga voliš. Najpre, svi smo mi pod svojim maskama koje čine nesigurnost, gordost, koještarije koje radimo kad želimo da nekog impresioniramo. A poenta je da ljude možete oduševiti najlakše – iskrenim osmehom. Kada se sa nekim zasmejete onako od srca – obratite pažnju šta se dešava. Onog trenutka kada osmeh zavlada, on neutrališe sve ostalo.

Realno, ako je neko baksuz treba ti mnogo energije da razbiješ to. Ali s takvima odmah osetiš da interakcije nema i da možete da se gledate do sutra za džabe. Gde nema osmeha, neće biti ni ljubavi.

Ali kako izgleda LJUBAV sa nekim koga stvarno voliš? I zašto je važno gledati se u oči?

Imate više vrsta ljudi. I najbrojniji su oni kojima je svejedno s kim su, jer u ljubavi vole sebe same. Da budu maženi, paženi, da ih neko tetoši i zato je njima svejedno da li vas vide dok se volite. Uglavnom, najvoljeniji imaju najviše primedbi na život. Jer stalno traže i ništa ne daju i koliko god da im date – malo je.

Nesvesno, nekada očima kažemo i više nego što smo hteli. Jer oči ne mogu da slažu. Kad vas neko istinski zavoli, to najpre vidite po načinu na koji vas gleda. Tek kasnije osetite kroz dodir, a onda i kroz način na koji vas ljubi. Da biste nekoga osetili najpre mora da vas ogreje sunce iz tih očiju koje posmatrate. Zato nekome oči gore, neko se očima voli, a nekome se tuga jednostavno providi.

Žene umeju da kažu da su osetile trenutak kad su kliknule s nekim. E, pa taj klik, to vam je taj deo od osmeha preko tog pogleda u oči kad nekome uđete kroz srce direktno do duše i kad se prosto povežete. Jeste da zvuči ko da nisam normalna, ali pokušajte da se setite redosleda kliktanja sa nekim pa ćete se setiti i ovog redosleda radnji.

Uglavnom da se vratimo na fizičku ljubav. Ako je isključivo seks, posle toga osetite samo onu relaksaciju kao posle masaže, ali ako je ljubav, osetite nešto dublje i drugačije. Obratite pažnju. Jer ne odaje se ljubav tako lako. Ona se samo ušunja i zaspi do vas. I nemate pojma kako vam se desila.

I zato obratite pažnju kako se gledate s nekim. Ako se duže zagledate i slučajno dodirnete, nemojte da vas buni ako počnete da gorite pri pomisli na nekog. Ta se vatra gasi na jedan jedini način.

Pogledom u oči.

Probajte.

NIT’ JE HOĆE, NIT’ JE DRUGOM DAJE!

Sigurno ste barem jednom bili svedoci ove narodne umotvorine. Kad neko drži nekog kao kuče kosku. Ali iskreno ne zna šta će s njom. Pa nit je hoće, nit je drugom daje!

Ima nečeg licemernog u opšte prihvaćenim društvenim standardima u kojima je najbolja žena – ona koja hoće da sluša. I koliko god mi bili danas napredno društvo, nismo daleko odmakli ja da vam kažem, sve dokle muškarac očekuje da je njegova zadnja. I to ne što je pametniji u datoj situaciji, nego jer je – muško.

A kad smo kod poslušnih žena, ima ovih teških foliranata, što sve odobravaju, na sve pristaju, sve trpe, a onda mu sve naplate u vidu neke bundice od desetak hiljada evra. On ponosan što je ona bundu „zaslužila“, a ona presrećna jer ga je tako majstorski prešla!

To što će mu dvaput oćutati i triput pristati na seks kada joj do seksa nije, isfolirati se, uglavnom za pozadinu ima to što ima neki cilj. Jer svi znamo „ćud je ženska smješna rabota“.

Nego ima i onih žena na pravdi boga poslušnih, koje drugačije ne bi ni umele da žive sem kako im čovek kaže. Još nisam zauzela stav da li su one za žaljenje, kad im je već vrana popila mozak ili pripadaju ovoj drugoj sorti – koju i treba tretirati upravo tako – kad za bolje i ne zna.

Ipak kad smo kod poslušnih sorti, najgore su ove kurčevite žene, koje hoće da mu pokažu kako im se može, pa onda u neko doba saznaju da ih on vara. Jer je on našao neku maznu i mirnu, koja je presrećna što je ljubi za dobro jutro. Obično se ova sorta, kurčevitih, grdno preračuna u životu, jer ceo svoj ulog stave na – jednog čoveka. Koji kad ode, odnese sve. I pare i krpice, i stanove i kućice…

Naposletku imamo ove koje su izdresirano poslušne, a dresura traje u početku tri do pet godina, kada žena i zvanično

• postane Ali ne ona uštirkana što stoji na šporetu, nego ona za patos. Izdresirano poslušne trpe sve iz nekoliko razloga – jer im je vreme za udaju, jer im se porodice poznaju, jer je vreme da se rađaju deca, a eto takoreći sve vodi ka tome da sa dreserom treba vrlo brzo da stupe u brak. Dreser naravno ima dva lica – jedno za nju, jedno za sve ostale. S njom već posle druge godišnjice realno shvata da se negde žešće za*ebao, ali konta isto što i ona – porodice im se znaju, u vazduhu lebdi taj STRAŠNI brak. Ko strašni sud. Jer uglavnom osudiš sebe svaki put kad ideš protivno ličnom osećaju. A ljubav je ko kisela voda, kad izlapi, možemo da se pravimo da i dalje uživamo što je gazirana, jer mislimo da se ne vidi da nije.

Uglavnom kada veza dresera i izdresirano poslušne, zapne, on uglavnom ne zna šta će s njom. Em vidi da je krpa, em realno ne bi više ni da je pipne. I dođe se u onu fazu – nit je ‘oće, nit je drugom daje. Obično su to oni beskrajno dosadni parovi, koji su dojadili i sami sebi a kamoli društvu u kom se kreću. Jer ljubav nije obaveza. I odmah se vidi kada dosada postane njen oficijelni sponzor.

A gde se dosada useli, tu seks beži glavom bez obzira, a strast se sakrije pod krevet.

Tako da volite se dok vas radi. Kad nestane hemije, ne postoji način da se vrati onima od kojih je otišla.

LOVE IS IN THE AIR…

Da bi pitao ono što želiš, budi spreman da čuješ i ono što ti se možda ne sviđa. Koliko god da je to istina. Sa muških usana…

Po čemu se razlikuje kad imaš seks sa nekom koja ti je baš onako po meri i sa nekom da ti prođe noć?

Nasmejao mi se. Onako kao kao da sam dete debil. Al šta ću kad me to tada baš zanimalo.

• Velika je razlika – poče onako – Posle seksa sa nekom do koje ti je stalo, u koju si „daleko bilo“, zaljubljen ili ti se baš sviđa, nekako si kao nov, pun energije, lepo ti i realno može duže da traje.
• A ono kao poljupci, gledanje u oči i te stvari, to ništa? – imam trip da pitam stvari koje niko normalan ne bi pitao nekoga i da pritom delujem kao pala s Marsa.
• Pa i poljupci su drugačiji, sad kad već pitaš. Dodiri, Realno, muškarac može da se dohvati sa nekom samo zato što ima dobro du*e. I da mu u glavi samo te tesne farmerke budu. I to mu onda dođe kao da opere ruke. Puj-pike ne važi. Svako na svoju stranu.
• Dobro što sam shvatila. Ali šta je sa onima do kojih vam je stalo? I kako znaš da ti je stalo, aman zaman, to te pitam!

– Vidi, ta koja te privlači i seksualno i ovako ti je nekako draga, ne mora uopšte da bude lepa. Čak može da bude naj- grdnija dobro, najmanje lepa od svih koje se muvaju oko tebe. A tebi s njom nekako toplo kad si, osećaš se nekako lepo. Ono što biste vi devojke rekle „love is in the air“, taj rad.

– I kako onda ove ful ribe koje se muvaju oko tebe postanu za jedno, a ova što ti se baš baš sviđa – je nešto drugo? – pravim se ja malo blesava, ali istraživačko novinarstvo je majka svakog zaključka.

– Ma te koje su wow kad ih pogledaš, to uglavnom nije wow kad ih dohvatiš. Retki su slučajevi da bude sve u jedan. Ima tu nedovršenih, neke ne umeju da se ponašaju, neke su prosto nevaspitane, deluju tupavo i kad se nasmeju, vidiš da su jednostavno – nedovršene. Ok, povremena jednokratna upotreba, ali za duže nešto, ozbiljnije, mora da ima držanje, da bude drugačija, retka vrsta. Nešto kao – dama.

• Ma nemoj! Još ću pomisliti da vi muškarci padate na te sa finim manirima i držanjem, a da zapravo samo dahćete za ovima što izgledaju kao milion dolara.
• Pa nije zlato sve što sija. Ove što su napucane ostaviš klincima da se lože, a za sebe nađeš pravu ženu. Znači mora da ume sutra da se ponaša u svakom društvu, da se ponosiš njome i ona tobom. Dok takva ne naiđe, voziš ovo što je u ponudi.
• Dobro, ponuda, potražnja, trice i kučine. Nego što se vi uopšte i ženite, smirite se par godina, a onda varate opet sa istim tim poluproizvodima, te iste žene koje ste odabrali da budu dame i da vam pasuju uz odelo i kravatu?

– Ženimo se kada se umorimo od provoda, žurki i kada shvatimo da smo probali sve što smo hteli. Žene obično traže da imamo decu, mi poželimo da probamo, onda dobiješ nekog malog slatkog mladunca i shvatiš da ne postoji ništa na ovom svetu draže od tog malog stvorenja koje ti preko noći postane – najdragocenije što imaš.

• Ma lako ćemo za mladunca, taj deo mi je jasan. Ali zašto varate žene koje vam rađaju decu?
• Varamo iz par razloga. Jedan je da dokažemo sebi da smo i dalje poželjni, da postoje neke druge koje uzdišu za nama, varamo kada se žena sa kojom živimo pretvori u kevu, kada počne da liči na svoju majku, kada prestane da bude interesantna i kada u kući nemamo adekvatan seks. Imaš naravno i ove budale, što se žene jer im tražio tata unuče ili majka očekuje snaju, to su realno budale kako okreneš.
• Znači žena mora da bude zanimljiva u svakom životnom dobu, spremna i spretna da odgovori na sve vrste želja, da je muškarac ne bi varao?

• Sad i ti! Pa želje, fantazije su individualna stvar, ali činjenica da je žena koja je u krevetu spremna, ume i hoće, nešto što muškarac teško zaboravlja. I što kad jednom u taj krevet uđe, iz tog kreveta više ne izlazi. I sad, kad me staviš u kolumnu, molim te da me staviš pod imenom i prezimenom…
• To zaboravi odmah. Ti ovo pričaš u svrhu nauke, ne u svoje lično ime. Nego na šta si ti pao kod ove tvoje?

– Pa na to što je luda! Kad mi je našla imenik sa potencijalnim telefonima za prvu pomoć, na moje oči ga iscepala, čitajući jedno po jedno ime i cepajući stranu po stranu.

• Carica!
• Ma i na to kad je legla do mene i kad sam je uzeo u krilo. Tu je došlo do prekida filma, ne sećam se tačno kako me je spotakla, samo posle nekog vremena vidim da imamo uramljene porodične fotografije sa letovanja, da sam se negde usput i oženio, iako nisam imao u planu… i tako. Svako od nas ima svoju zatru. Mene je ova saplela i više nisam ustao!

Nazdravili smo uz belo vino, puno smeha i moju usmenu zahvalnicu što je učestvovao u demistifikovanju pojava koje prate muško-ženske odnose. Nisam se nadala ovolikoj iskrenosti, ali ispade da za muško gledište na stvari moraš da imaš i neki pravi primerak koji hoće o tome da ti priča. I da budeš spremna da čuješ. Prosto ko pasulj.

DALA BABA DINAR DA UĐE…

Taj momenat odluke kada je za nešto pravo vreme je mnogo zeznuta stvar. To što je neko negde rekao da se nešto mora ili treba do određenih godina, ne važi za sve ljude. Čak i na ono što vam roditelji pričaju i od vas očekuju, često treba staviti znak pitanja. Čisto da sami sa sobom vidite da li je vaš život do kraja onakav kakav ste oduvek želeli. Pogotovo onaj ljubavni. Jer ako promašite posao može da se promeni, ali ako promašite partnera… malo se duže ta odluka ispravlja

Zanimljivo je što se velike istine saznaju usput. I što nema uputstva kada s nekim počnete da živite. Nego tek kad uđeš u priču, razmišljaš da li si se možda negde preračunao. Po sistemu, dala baba dinar da uđe, a dala bi deset da izađe iz kola. Neko uđe i za džabe, ali posle vidi da je bilo jeftinije da parama plati. Neću vam ovde pričati najčuveniju verziju ljubavno – korisne veze, gde je ona bogata naslednica, a on šarlatan koji je voli do poslednje pare. To i vrapci na grani znaju. Ili gde ona sirotica upoznaje nekog buržuja, pa je vila pretvori u Pepeljugu, i onda mora da sluša i služi tog muža dok je živa. Ma ne.

Akteri naše današnje ljubavne priče su se stvarno uzeli iz ljubavi. Oboje dolaze iz istih socijalnih sredina i drugu interesnu vezu sem ljubavi nisu imali. Dobro, ona je njega volela MALKO više. Njemu je ona bila simpatična tako spremna na sve zbog njega i ubrzo su se zavoleli, uzeli, zasnovali porodicu. U međuvremenu, ona malo svesnija istorijskog trenutka u kom su oboje, shvati da će morati da zapne opet MALKO više, jer njega osim da ide na posao, spava i jede, neki veći životni progres kao da nije zanimao. A žena ko žena, opasno je ako je željna svega. Malo po malo, dok nije njemu postalo previše, ona je napredovala i bila sve uspešnija i bolje plaćena. To je značilo da žonglira kao u cirkusu između poslovne žene, supruge, majke i ljubavnice. Njemu je postalo previše što ona toliko radi, ali nije imao ništa protiv kada donosi novac kući. Počelo je da mu smeta što je nema kod kuće, ne zato što mu nedostaje, nego zato što je kuću neko trebalo da pospremi.

Njoj je već lagano pucao film, ali ga je krpila svaki put, dok joj jednom nije stručno objasnio:

• Znaš, nisam ja naš brak ovako zamislio.
• A kako si ga zamislio, mislim kad si ga zamišljao?
• Moraš više da budeš kući, jednostavno ja ne mogu da dođem kući i da vidim da ništa nije sređeno, da je prašina posvuda i da ručka nema …
• To šta ja moram, eto ja bih da odlučim sama, znaš. A ne sećam se da je naša pobuda za ulazak u brak bila kojom brzinom brišem prašinu, čisto da to razjasnimo.

Kad se ljudi udalje postane bitna i prašina. I to je onaj momenat kad shvatite negde posle nekoliko godina koga ste odabrali. Onaj momenat kada se nekom misterioznom metodom poslovi u kući podele na muške i ženske i kada ljubav počne da se meri količinom opranih sudova, znaš da je Amor istupio strelu.

Ali nije to kraj. Naša današnja junakinja požalila se jednoj srećno udatoj ali dovoljno dugo u braku da ima i rutine, i iskustva. I ova joj je rekla ne trepnuvši, savet koji leči sve.

– Nađi ljubavnika.

• Kako da nađem, šta će mi onda ovaj, ako nađem drugog, prvi može da ode u penziju po sili zakona, istog sekunda.
• To ćeš videti i vrlo brzo će ti se kazati samo, ali moraš da probaš da ne misliš više o prašini.

I zanimljiva stvar, tako je i uradila. Kolega s posla pao je za slobodu žene koju je muž mučio prašinom i jurio sa neopranim sudovima. Našla je nekoga s kim se za sada smeje i kome hita u zagrljaj i kome prašina trenutno ne pada na pamet. Šta će dalje biti ne znamo, ali sudeći po ozbiljnosti naše današnje junakinje može se desiti da plati onih deset dinara da konačno izađe iz kola.

Onako od meraka, ako treba i da časti harmonikaša!

NASTAVLJA SE