Čvrsto verujem da imamo vrhunske umetnike koji žare i pale na svetskim scenama, što nije bez razloga, jer sam imala priliku da se uverim u to… Jedna od njih je brlijantna pijanistkinja, Beograđanka Marta Milošević Branković, koja duže vremena živi i radi na Floridi i koja svaku scenu pokori maestralnim, strastvenim muziciranjem, neverovatnom tehnikom, emocijma, dobrom energijom i onom finom magijom koja prekrije publiku i ne napušta ih lako. Marta se upravo vratila u Ameriku sa evropske turneje puna utisaka i ushićenja, jer su njeni koncerti kako kaže – u Sloveniji, Srbiji i Turskoj bili nezaboravni, zbog čega veruje, da će krasiti njenu karijeru posebnošću i kvalitetom.
Draga Marta, poznato je da zbog prirode posla često putujete. U kakvoj Vam je uspomeni ostala turneja o kojoj govorimo, da li je ispunila Vaša očekivanja?
Putujem često, to je istina, svaka turneja za sebe je lepa i posebna i puno mi znači. Ali ova turneja i me je oduševila po svemu, sve je proteklo po planu i više od očekivanog . Bilo je uzbudljivo, emotivno i dirljivo sresti se sa novom publikom, pogotovu sa familijom i prijateljima. Osećam se jako zadovoljno, duša mi je puna utisaka. Turneja je trajala tri nedelje, sa tri koncerta u Sloveniji, Srbiji i Turskoj. Dala sam niz intervjua za različite novine i televizije uključujući i intervjue po socijalnim medijima i blogovima.
Prvi koncert u Puštal zamku je bio u Škofja Loki i zaista je bilo magično. Od klavira na kojem je jedan od mojih omiljenih pijanista nekad izvodio muziku Artura Rubinštajna, do izvođenja Mocarta na dan njegovog rođendana. Nakon koncerta organizovan je prijem gde se pio čokoladni liker Mocarta i gde sam se družila sa poznatim slovenačkim kompozitorom Peterom Kopačem, čija sam dela izvodila te večeri. Posebna čast mi je bila, da je moja srednjoškolska profesorka klavira Tatjana Krpan bila ta koja je sve organizovala i koja se zaista oduševila mojim izvođenjima što mi zaista mnogo znači. Zamak je prelep i celo veče je obeležilo moju turneju dalje. Slovenija je kao druga kuća kad putujem u Evropu i ovo je moj drugi koncert od kad živim u Americi.
Koliki je izazov nastupati pred svojom publikom u Beogradu? Da li je bilo uzbuđenja i suza radosnica?
Koncert u Srbiji odnosno u Beogradu, bio je veliki izazov za mene, bio je moj centar turneje, jedno predivno i posebno veče u prepunoj sali. Prijatelja je bilo iz cele Srbije koji su došli da me čuju i osete moju muziku. Pored klasičnih autora, svirala sam i srpske kompozitore.
Bila je energija za pamćenje, a Legat, Savez kompozitora Srbije, nova sala, za mene ima posebno značenje, jer sam i ja kompozitor i planiram da postanem član SOKOJ-a. Mnogo emocija zagrljaja i poljubaca se desilo te noći okupano cvećem, poklonima, suzama radosnicama i iskrenim emocijama svih koji su došli. Takođe, moji roditelji su bili prisutni i to je imalo još veći značaj.
Kakav ste nastup imali u Turskoj?
Koncert u Turskoj u Istanbulu, bio je privatan za direktore i sponzore Turkish Airlines i Ambrela fondaciju. Svirala sam dela Šopena i Satija. Za mene je Istanbul uvek doživljaj i već četvrti put sam bila gost. Turska je prelepa zemlja meni bliska i puna lepota gde god se čovek okrene.
Za kraj, recite nam koji je Vaš opšti utisak sa turneje koju ste imali?
Opšti utisak je da sam svuda dočekana kao rok zvezda, što je za mene bilo iznenađenje. Zanimljivo je da su koncerti u Beogradu bili obustavljeni zbog protesta, ali je Legat nastavio da ih organizuje, što je za mene bila čast i divno osećanje…
U slobodnim danima sam uživala sa prijateljima, od noći u Skadarliji, do fenomenalne mamine kuhinje, i u poseti Golubačkoj tvrđavi koju sam oduvek htela da vidim.
Sve slike sa ljudima oko mene možete da objavite. Pošto sam član UMUS-a udruženja umetnika Srbije, sledeća turneja će se desiti u sledećih dve godine ponovo.
Slavica MOMAKOVIĆ
