Ako se za nekog može reći da je harmonikaška zvezda, onda je to sigurno Siniša Tufegdžić. Ovog izuzetnog umetnika krase visoke profesionalne odlike, odgovornost, vrhunska muzikalnost, virtouzna tehnika, bravoruzne i energične interpretacije pesama i kola, kao neverovatna tačnost u sviranju što se možemo uveriti gledajući muzičku emisiju “Pesmom za Dušu” na Grand televiziji, svake srede od 20-22 časa, gde svira sa svojim orkestrom uživo zadnjih 6 godina.
Siniša je omiljen u narodu, takođe i kod kolega i prijatelja jer pored svih uspeha koje je ostvario, ostao je dobar čovek, veran drug i prijatelj. Rođen je u Radenkoviću blizu Sremske Mitrovice.
Svira harmoniku od sedme godine. Na svojim počecima bio je učenik je čuvenog Aleksandra Todorovića Krnjevca, kod kojeg je uzimao časove 8 godina.
Plaketa KULTURNO PROSVETNE ZAJEDNICE SRBIJE – sa direktorom Žikom Ajdačićem i novinarom Miomirom Filipovićem Fićom
U 14. godini pobedio je na takmičenju harmonikaša iz cele nekadašnje Jugoslavije u Obrenovcu koje je organizovao list “Kekec”. Od tada pa do danas osvojio je mnoge nagrade i priznanja:
1988. godine dobio je “Plaketu diskografske kuće Jugodisk,
1989. postao je “Prva harmonika Jugoslavije”,
1998. Plaketa “Jugoslovenski dani estrade”,
2003. “Instrumentalista godine za “Mercedes kolo” – nagrada od “Zlatnog Melosa”, nagrada BN RTV za “Najslušaniji instrumental “Mercedes kolo”,
2019. plaketa za “Doprinos u osnivanju i razvoju BN MUSIC produkcije”,
2019. plaketa “Kulturno prosvetne zajednice Srbije za veliki umetnički doprinos u izvođenju sa svojim orkestrom “Sabora pesme i lepote Srbije”,
2019. godine “Estradno muzička nagrada Srbije “itd…
Do sada je snimio 7 albuma, 4 singla i 1 video kasetu, kao retrospektivu dosadašnjih izdanja sa gostima; legendarnim Aleksandrom Acom Krnjevcem i čuvenom novinarkom Zoricom Konić koji su govorili o njegovim počecima, takmičenjima, uspesima…
Iz srećnog braka sa Suzanom, ima dina Lazara i ćerke bliznakinje Milicu i Danicu.
Jako je ponosan na svoje unuke Despota i mlađeg Konsantina.
U svojim bogatoj karijeri snimio je veoma atraktivna kola koja su ga vinula u zvezdano nebo. Naš razgovor započeli smo sa ovom temom.
Godine 2000-te, objavili ste kolo “Mercedes” koje je za kratko vreme postalo mega hit, donelo vam veliku poularnost, širom sveta vas prepoznaju po njemu. Nije baš česta pojava u muzici da neko napravi kolo koje će ostati zapisano u vremenu. Kako je zapravo nastalo kolo “Mercedes”? Ko su bili vaši saradnici, koja ga je produkcijska kuća izdala?
Ideju za “Mercedes” kolo dobio sam u Nemačkoj, posmatrajući Taxi automobile koji su bili svi iste boje i marke “Mercedes”. Pitao sam se: Kako da komponujem i snimim dobro i moćno kolo kao što je moćan Mercedes? Odmah sam pozvao pevača Božu Nikolića kome sam tada radio album sa pesmama i rekao mu da mi spremi tekst ali na romskom jeziku koji će biti u fazonu “E, Bože, daj mi jedan Mercedes, da se vozim da se provodim. Bože nemam para da kupim Mercedes ali zato mogu da zaigram kolo Mercedes”.
Nakon tog vikenda, kada sam se vratio u Beograd, prionuo sam komponovanju i radu aranžmana za kolo. Snimio sam ceo taj album u studiju Miće Nikolića. Tu je došao i Boža Nikolić sa tekstom koji sam tražio, ušao je u “gluvu sobu” i snimio je taj tekst (ispričao) na početku kola “Mercedses”, koji je s obzirom da je kolo vrlo originalno, dosta doprineo da u startu skrene slušaocima pažnju, da sačekaju početak samog kola, koje je neverovatnom svojom pozitivnom energijom, melodijom i drajfom, što bismo rekli mi muzičari – na prvo slušanje, ušlo u dušu i srce svakog ko ga je čuo. “JV Komerc” je objavio moj CD i “Mercedes” kolo je postalo apsolutni hit na svim Radio i TV stanicama za samo 2 meseca kao da je pesma a ne kolo. Neverovatno i neponovljivo!
Osim Mercedesa koja su vaša najpoznatija i najuspešnija kola?
Prvo moje uspešno i zapaženo kolo pre “Mercedesa” je bilo kolo “Čokoladni voz” snimljeno 1993. godine. Sledeća moja najuspešnija kola rekao bih su ona kola koja mi publika traži na nastupima. Priđu ljudi i traže da im sviram “Čokoladni voz”, “Carske kočije”, “Tramvaj kolo” i, naravno – “Mercedes”.
Od novijih kola koje sam snimio za “Grand Produkciju”, traže se na nastupima i u televizijskim emisijama ako ima uključenja gledalaca, “MatriXX”, “Tuf Tuf”, “Folk Blues” instrumental (numera koja nije kolo ali moj orkestar i ja to sviramo u specijalnim prilikama na veseljima kada se naprimer iznosi torta i kolo “Dispotikos Dance”.
Kolo “Dispotikos Dance” aranžirali ste u “dance” ritmu mnogima se dopada. U video spotu koji ste uradili za njega i koje se nalazi na YouTube (kao i sva vaša kola) imate gosta, jednog slatog mališana. Ko je on? Jeste li vi osmislili kompletnu ideju za ovo moderno i šarmantno kolo?
“Despotikos Dance” kolo, nastalo je u želji da zabavim mog malog unuka Despota, sina moje ćerke Danice. On je bukvalno od svog rođenja uz nas i muzika mu je u genima. Uz igru sa njim u mom muzičkom ateljeju programirao sam bubanj dok je on skakutao uz osmeh i sa pune 3 godine čisto izgovarao reči “Tooo, bravo, idemo, ajmo svi, opaa, jedan,dva, tri, četri!”
Onda sam ga naučio da broji na nemačkom, pa na engleskom, na španskom, na rumunskom jeziku, isto tako do četiri. On kao da ima urodjeni metronom u glavi ritmički je nepogršiv, vrlo brzo smo nas dvojica to usnimili.
Godinu dana kasnije, kolo smo krunisali video spotom, kojeg smo snimili na bazenu kod njegovih roditelja “Plava Zvezda” na predlog Gorana Šljivića. Da se dete ne uplaši velike ekipe snimatelja, te kadrove je snimila Despotova mama Danica. Sve ostalo u tom spotu je delo reditelja Gorana Šljivića i njegove ekipe.
Sve u svemu tu numeru sam posvetio mome prvom unuku Despotu koji danas sa 5 i po godina ide na časove klavira i uporedo ga učim da svira harmoniku dugmetaru.
Da li će i mlađi unuk Konstantin jednog dana učestvovati u nekom od vaših projekata, ima li dara za muziku?
Kostantin je čigra (smeh), totalno drugačijeg temperamenta i interesovanja. Oko njega su bageri, autići itd. Nestašan je i vragolast. Naravno da ću i za njega komponovati neku numeru samo čekam trenutak inspiracije. Koliko je nemiran moraću da komponujem nešto mnogo otkačeno (Smeh).
Miloš Bojanić u PZD
Ćana u PZD
Cakana u PZD
Sa Aleksandrom Mladenoivić i Nešom Manojlovićem u PZD. Foto: Z.K. Munja
Orkestar Sinise Tufegdžića PESMOM ZA DUŠU 3. Foto: Z.K. Munja
Zadnjih 6 godina uveseljavate ljude širom planete svirajući uživo sa vašim orkestrom u emisiji “Pesmom za Dušu” na “Grand televiziji”, svake srede od 20-22 časa. Prate vas milioni gledalaca. Kako ste došli na “Grand televiziju” i dobili tako odgovornu ulogu? Da li je bilo teško da se uklopite u tako zahtevan program?
Emisija “Pesmom za Dušu” je ideja direktora “Grand “televizije Gorana Šljivica koji je od skora i direktor “Grand produkcije”. Goran i ja smo prijatelji godinama, veliki je poznavalac moga rada, režirao je gotovo sve moje spotove izuzev nekih koje je režirao Dragan Guzijan.
Direktor Šljivic mi je ispričao scenario za novu emisiju “Pesmom za Dušu” 2015. godine i ponudio mi da sa svojim orkestrom uživo sviramo. Pazite, uživo, nema snimanja pa vraćanja ponovo, ako se desi da nešto nije dobro; ide sve direktno u program. Emisija se emituje svake srede u 20 h. To je veoma zahtevan posao i odgovoran ali je istovremeno za mene veliki izazov. Prihvatio sam jer sam bio siguran u sebe i svoj orkestar. Drago mi je što je direktor Šljivic verovao u nas i što smo svojim radom to opravdali, sjajno smo se uklopili. Moji drugari iz orkestra su svi jako mladi, odlični su i vredni muzičari. Dobio sam “zeleno svetlo” i evo 6 godina sviramo emisiju “Pesmom za Dušu”.
Kroz našu emisiju su prošli pevači svih žanrova, velike zvezde ali i pevači koji su na početku svoje karijere. Mi imamo isti princip rada za svakoga ko dođe od kolega, maksimalno ga ispoštujemo odsviramo u originalu svaku pesmu. Dešavaju se ponekad i greškice jer je živa svirka ali Bože moj i Ronaldo nekad promaši penal.
Sa vašim orkestrom nastupali ste po celom Balkanu i širom Evrope. Kada ste ga osnovali i ko su članovi, da li vlada velika discipina tokom saradnje?
Podmladio sam orkestar da tako kazem 2014. godine. Odabrao sam momke koji pored velikih muzičkih potencijala imaju i druge bitne ljudske karaterne osobine.
Bilo je jako teško. Mnogi su pokušavali svim silama da diskredituju moj orkestar rečima poput “kindergarten” u prevodu dečije obdanište. Ali uzalud! Mi kada idemo na svirku, bilo to da je Balkan ili Evropa, narod na licu mesta čuje i vidi sve. Kvalitetna svirka, kvalitetan stajling je naša lična karta, show business to zahteva, publika takođe.
Dsciplina je prisutna kada se vežba i kada se nastupa ali na putovanjima smo svi opušteni, lepo se družimo, tako nam vreme brže prolazi.
Sa Verom Matović i Mikijem Gajićem u PZD 2021
Šerif Konjević
Rade Lacković. Foto: Z.K. Munja
Sa koilegama muzičarima i kompozitorima. Foto: Z.K. Munja
Sa Enesom Begovićem u PZD. Foto: Z.K. Munja
Pored toga što ste brilijantan solista na harmonici poznati se javnosti i kao izuzetan kompozitor. Znate li približan broj kompozicija koje ste uradili, kojim pevačima ste komponovali pesme i kojima ste svirali harmoniku ?
Komponovao sam do sada u svojoj karijeri oko 300 kompozicija, kola, pesama i odsvirao harmoniku za preko 700 pesama mnogim pevačima. To su okvirne cifre jer ima mnogo kola i pesama koje sam komponovao a nisu objavljene i nisu prijavljene u SOKOJ-u.
Kada se pojavila organizacija PI (Prava interpretatora) moja supruga je 6 meseci skupljala podatke kome sam svirao koju pesmu, koje godine, kod koga u studiju itd… Iskreno ja nisam imao nerve za to. Godinama sam svirao i snimao u studiju pesme mnogim našim pevačima a nisam vodio evidenciju. Imao sam kod sebe samo CD od pevača kojima sam radio kompletne pesme i aranžmane poput Miloša Bojanića, Baneta Bojanića, Mikice Bojanića, Zorice Marković, Mitra Mirića, Zlate Petrović, Goce Božinovske, Slaviše Vujića, Bože Nikolića, Sabrije Vulića, moga druga Slaviše Račanovića itd…
Od svih mojih pesama izdvojio bih meni najdražu kompoziciju koju sam komponovao i koju je snimio Miloš Bojanić “Ćeri moja mila”.
Uporedo sa mojim autorskim radom svirao sam harmoniku na mnogim pesmama koje je radio Mića Nikolić u studiju “Jugodisk-a”, za Šabana Šaulića, Vidu Pavlović, Ljubu Aličica, Enesa Begovića, Vericu Šerifović, Kukija, Šerifa Konjevića, Anu Bekutu i druge. Pa kasnije u ekipi sa Goranom Ratković Raletom, sve što je snimano za “Grand produkciju” od 1988. pa naredne 4 godine. Pesme za Stoju, Janu, Šabana, Šekija Turkovića, Natašu Đordjević, Šaku Polumentu, Sanju Đordjević, Đanija, Martu Savić, Vesnu Zmijanac itd…
Slika govori:Siniša i Stoja
Veselje u Beču: Sa Sneđanoim Đurišić
U pratnji Šabana Šaulića u Beču 2019
Sa koncerta Indire Radić
Sa veselja u Berilinu
Koliko dugo ste bili muzički urednik u “BN Music” produkciji, na čiji zahtev ste preuzeli tu odgovornost, istovremeno vodili orkestar, komponovali, aranžirali muzičke špice? Da li na neki način vaša saradnja još uvek traje s obzirom da od 2015. godine radite za “Grand produkciju”?
Od osnivanja “BN Music produkcije” 2009. godine, bio sam muzički urednik nekoliko godina aktivno, a sada sam u pasivnom statusu. Vodio sam orkestar “BN Music-a” godinu i po dana. Komponovao sam i aranžirao muzičke špice za “BN Music” koje se i danas čuju na svakom početku muzičkih emisija. Iako sam od 2015. godine zvanično u “Grandu” to nije poremetilo moje odnose sa “BN televizijom” i “BN produkcijom”. Uvek se trudim da ostanem u korektnim odnosima nakon intezivne poslovne saradnje. Kada me pozovu u neku emisiju “BN TV” rado se odazovem ako sam u skladu sa vremenom i obavezama.
Sa Šabanom Šaulićem na dodeli nagrada Jugodisk. Foto: Z.K. Munja
Uvež2bavanje pred koncert sa Branimirom Đokićem
Sa Lepom Brenom na američkoj turneji
U studiju sa Pericom Kaluđerovićem. Foto: Z.K. Munja
Siniša sa Goranom Šljivićem i Munjom sa snimanja spota MatriXX kolo
Pevači govore sve najlepše o vama; profesionalan, tačan, divan kolega, odgovoran, šta mislite o tome, da li vam prija što vas uvažavaju i cene?
Mislim da me na neki način poštuju, jer znaju da kada na sceni imaju mene i moj orkestar iza leđa, mogu da budu sigurni, takođe znaju da je naš profesionalni odnos isti prema svakom vokalnom solisti koji stane na scenu ispred nas. Znaju da ću uvek da im olakšam nastup i da ću uvek dati krila njihovom izvođenju tako što ću ja njega pratiti a ne on mene, tako što će moj orkestar svirati njegovu pesmu originalno i to iz tonaliteta iz kog pevač želi tog momenta da peva, a ne iz tonaliteta koji meni više odgovara. Svejedno mi je da li je a-mol ili as-mol, ali pevaču nije, zavisi koliko je pri glasu. Tu sam u svakom pogledu da pomogem a ne da odmognem.
Sa Nedeljkom Bajićem Bajom u Sidneju – Australijska turneja 2010
Kakav je osećaj kad se posle svih dugih putovanja vratite u Srbiju – kući?
Volim svoju Srbiju, živim za svoju porodicu i svaki put kada odlazim plačem na rastanku, a isto tako suza krene kada se vratim i zagrlim svoje najmilije. Ostaje večiti žal što su moja deca gotovo odrasla bez mene, propustio sam najvažnije događaje u njihovom detinjstvu. Prvi korak – tata na putu, prvi zub nikao – tata opet na putu. Prvi razred – tata u Americi ili Nemačkoj ili… Rođendane da i ne spominjem. Moja supruga Suzana je podnela najveći teret sama, sa troje male dece, hvala joj beskrajno! Sad su naša deca velika i odrasli ljudi.
Proleće je pri kraju a pandemija Korone virus joś traje. Koliko vam je promenila planove, da li ste uspeli da se prilagodite nastaloj situaciji?
Mnogi moji planovi su se izmenili, muzika je utihnula, smanjena su snimanja novih pesama. Takođe su nam veselja koja sviramo odložena i prebačena iz 2020. na 2021. godinu pa i na 2022. godinu. Pored obaveza koje imam u “Grandu” koristim vreme za rad sa svojim učenicima u svom muzičkom ateljeju, pripremam nove instrumentale i pesme. Takođe, imam više vremena za porodicu i sa njima uživam.
Na mladima svet ostaje: Vežbanje sa unukom Despotom
Posedujete veliko umeće na harmonici, šta bi ste posavetovali mladim talentima – u kojem pravcu bi trebali da krenu da savladaju instrument?
U pravcu svakodnevnog višesatnog druženja sa instrumentom. Više vežbanja a manje društvenih mreža. A kasnije kada steknu određeni nivo znanja i poznavanja instrumenta svako treba da osluškuje svoju dušu i da svira po svom osećaju.
Sa Šljivićem – konsultacije 2009
Profesionalno se bavite muzikom 32 godine. Ko je imao najveći uticaj na vas u vašoj karijeri? Da li bi ste želeli ovom prilikom da se nekom posebno zahvalite?
Zahvalio bih se prvo mojim roditeljima, mom ocu koji je svirao harmoniku i koji mi je usadio ljubav ka instrumentu. Zatim, veliku zahvalost imam prema mom pokojnom profeseoru harmonike Aleksandru Todoroviću Krnjevcu. Veliku zahvalnost dugujem estradnoj novinarki Zorici Konić koja je pratila moj rad i moja takmičenja, pa je svojim pisanjem u listu “Sabor”, “TV Reviji” i “Novostima”, čitaocima predočavala dela i svirku tamo nekog mladog i široj javnosti tada nepoznatoh harmonikaša, tj. mene. Zahvalio bih se Zoranu Kuzmanoviću Munji, fotografu i fotoreporteru, koji je moj višedecenijski prijatelj, mentor i najveći kritičar i dan-danas i kome verujem bezuslovno. Munja me je slikao za svaki moj album i svaki poster. Sada i u Grandu radi svoj posao vrhunski ali stalno me krutikuje da se ne okrećem, jer mi profil nije baš za eksponiranje (Smeh). Zahvalio bih se mom saradniku Perici Kaluđeroviću, muzičkom geniju, koji već 20 godina radi na krajnoj zvučnoj slici moga rada; miksuje moja kola, pesme i aranžmane, radi postprodukciju i mastering.
Na kraju dugujem odromnu zahvalnost direktoru “Granda” Goranu Šljiviću koji je moja velika podrška i moj prijatelj punih 28 godina. Čovek koji mi je režirao brdo prelepih spotova i dao trajni neizbrisiv pečat mojoj muzičkoj karijeri. Hvala svima!
Virtuoz Siniša Tufegdžić. Foto: Z.K. Munja
Za kraj šta bi ste poručili našim čitaocima?
Pozdravljam sve Vaše čitaoce i želim im mnogo zdavlja i sreće sa porukom: “Volite se ljudi! Ljubav je pokretač svega!”
Slavica MOMAKOVIĆ
