Danas vam donosimo priču koja nas podseća na snagu humanosti i drugu šansu u životu. Razgovaramo sa čovekom koji je zahvaljujući transplantaciji srca dobio novi život, a srce koje sada kuca u njegovim grudima pripadalo je mladiću dvadeset godina mlađem. Ovo je priča o hrabrosti, gubitku i nezamislivoj velikodušnosti porodice donora, koja je u svom bolu odlučila da nekome pruži nadu.
Ovaj intervju je i podsetnik koliko je važno govoriti o donaciji organa, kako bismo svi zajedno mogli pružiti šansu za život onima kojima je to najpotrebnije.
Goran Filić Gogac je rođen u Smederevu, gde i danas živi i radi. Otac je dva divna sina, suprug koji neizmerno voli i poštuje svoju suprugu, dobar svekar, bivši radnik železare, sportista, frizer, vlasnik štamparije, muzičar i frontmen rock grupe sa kojom nastupa i danas, tekstopisac, autor svih pesama koje izvodi sa svojom grupom, bivši učesnik takmičarskog programa” Nikad nije kasno“, a javnost i milionski auditorijum upoznao je Goranovu neverovatnu priču kroz jednu tešku životnu borbu i trasplataciju srca koja je tada bila jedini način da preživi.
Suočiti se s činjenicom da vam srce radi sa svega 13% kapaciteta i da je transplantacija jedina šansa za preživljavanje, trenutak je koji promeni sve. Njegova nada bila je gotovo ugašena jer donatora nije bilo, a vreme je neumitno prolazilo. No, u najtežim trenucima, kada je život visio o koncu, dogodilo se čudo. Telefonski poziv iz kliničkog centra promenio je sudbinu: rekli su mu da je pronađeno srce koje savršeno odgovara – i to jedino njemu, među četrdesetak pacijenata koji su tada čekali transplantaciju. Kao da je Božja volja bila da ga zadrži ovde, da mu pruži još jednu šansu za život.
U trenutku kada je stigao poziv koji mu je mogao spasiti život, nije bilo vremena za premišljanja ili duboke misli. Sve se odvijalo neverovatno brzo. Sa neizmernom hrabrošću i verom, iz automobila je direktno krenuo ka operacionoj sali. Kaže da nije osećao strah, već samo zahvalnost i mir, svesno prepuštajući svoj život u ruke lekara i sudbine. To je bio trenutak kada je, vođen nadom i odlučnošću, zakoračio ka drugoj šansi za život.
Dobro nam dosli Gorane i nezmerno hvala za velikodušnost i humanost koja iz Vašeg novog srca dolazi kroz Vašu životnu priču sa kojom nas vodite kroz misiju o podizanju svesti o doniranju organa koja u našim zemljama na Balkanu a i šire i nije na nekom zavidnom nivou. Prvo želim da Vas da vas pitam kako ste?
Hvala na pozivu i Vama i Portalu “Svet Australia” što i kroz vaš Portal želim da ukažem koliko je važno potpisati donatorsku karticu. Zahvaljujući mojim donerima, stručnim lekarima, ja sam danas sa vama i osećam se skoro nikad bolje.
Moram Vam na početku reći da je Vaša životna priča na mene ostavila jako emotivan trag ali ako ste se Vi izborili sa tako teškim periodom i ja ću pokušati da kroz naše druženje, naši i Vaši pratioci dobiju što jasniju sliku Vašeg prijašnjeg stanja te sam proces donacije i važnost donatora. Kada ste saznali da Vam srce radi sa samo 13% kapaciteta? Kako ste se nosili s tom spoznajom?
Posle svih pregleda koji su obavljeni saopšteno mi je da sam u jako kritičnom stanju i da je transplatacija jedino što me može spasiti. Bio sam pomalo zbunjen i pokušavao sam da utičem na članove porodice da oni što lakše sve to podnesu, to je sve bilo tako brzo da se pola stvari sećam kao kroz maglu Po prirodi sam optimista ali iskreno nisam ni pomišljao da će moj doner doći tako brzo jer sam bio na kraju liste za čekanje na donaciju. Moja krvna grupa je bila odlučujuća i jedino to srce je meni odgovaralo i nekako unutrašnji osećaj pred sam čin operacije me je ohrabrivao optimistično. Imao sam veliku veru i poverenje u osoblje koje me je vodilo ka operacionalnoj sali.
Kako su izgledali Vaši dani dok ste čekali donora?
Iskreno nisam se nadao nešto puno ali i nisam se predavao. Čak sam u to vreme pripremao i svadbu za sina. Kada je došao taj poziv ja sam bio u blagom šoku i razmišljao sam da odustanem ali moja porodica je bila tu i nije bilo govora da tako nešto napravim.
Sve se odigralo veoma brzo – šta Vam je prolazilo kroz glavu dok ste išli ka operacionoj sali?
Verovali ili ne ja sam sa sestrom koja me je vodila pričao o muzici o pesmama i dan danas taj zagrljaj sestre, osećam kao nešto što mi je davalo snagu, na tren bih pomislio samo na svoje najbliže članove i na svoje pudlice koje su me isptatile tužnih očiju i pokreta koje su samo tada uradile i nikada više.
Da li ste osećali strah ili Vas je vodila vera i hrabrost?
Ne nisam imao strah možda ta brzina i iznenadni poziv me je blokirao ali emocije jesu radile.
Kakav je bio osećaj nakon operacije, kada ste prvi put shvatili da novo srce kuca u Vama?
Bio sam sasvim miran i prvo sto sam pomislio je preživeo sam, nisam u velikim prostranstvima i Nebeskoj Bašti, medicinska sestra me dočekala sa osmehom, nekako sve mi je bilo naklonjeno i vreme i doner i najbolji lekari koji su u roku od 4 sata koliko je trajala operacija produžili moj život a deo tog predivnog momka anđela i danas živi i da koliko toliko bude uteha za njegove najbliže.
Upoznali ste porodicu donora. Kako je izgledao taj susret?
Da, čim sam se oporavio od operacije imao sam veliku želju da upoznam njegovu porodicu. Na svakom gostovanju kroz emisije ja sam izrazava želju da ih sretnem. To se dogodilo pre tri godine kada sam bio učesnik u takmičenju “Nikad nije kasno”, taj moj intervju koji sam dao došao je do njegovih najbližih, sve se podudaralo i dan njegove smrti i dan i vreme moje operacije. Susret je bio veoma emotivan pun tuge, suza i želje da ovo moje novo srce kuca što duže. Njegova sestra i ja smo se tako snažno zagrlili da i dan danas taj osećaj nosim i osećam.
Pričali smo o pokojnom bratu, sinu o meni, mnogo podudarnosti je bilo ja i moj donator smo voleli iste stvari neki porodični datumi se poklapaju. E to se zove Božija volja. Danas se čujemo, obilazimo i tako će biti dok god postojim. Novo srce mi je dalo i predivnu sestru. Njihova tuga je i moja tuga. To su predivni ljudi, da u takvim teškim trenutcima daju dozvolu i doniraju ne samo srce već i druge organe koji su ko zna još koliko života spasili.
Kako biste opisali značaj donatorske liste i podizanja svesti o ovoj temi?
Pomoći i donirati organe je nešto što nema cenu. Postoje ljudi koji umesto da doniraju i dan danas gaje neke predrasude ne činite to, produžite život nekome i neka deo vas živi sa tom osobom. Doniranje organa ili poklon je znak čovekoljublja i i humanosti. Darivanje organa je jedan poseban oblik ljubavi. Ja ću dok postojim čuvati ovo srce i boriću se da ga nikada ne povredim.
Postoji li neki trenutak nakon transplantacije koji Vam je ostao posebno urezan u sećanje?
Taj trenutak je već pomenut a to je susret sa donatorovom porodicom, sve je bilo kao na nekom filmu, tuga, suze, dobrodošlica za mene koji ponovo unosim njegovo srce u dom odakle je otišao na večni počinak. Taj zagrljaj sa sestrom koja me je i dočekala kada smo se malo smirili pitala me tako tužnim glasom, da stavi ruku na moje grudi i pozdravi svog brata, to je trenutak koji i dan danas i dok postojim živeće sa mnom.
Poruka koju biste želeli da pošaljete svima koji su deo ovakvih priča – donatorima, lekarima i porodicama?
Prvo da se donacija podigne na veći nivo svesti koliko je važno donirati svoje organe za celo čovečanstvo. Ljudi koji žive u Srbiji imajte ogromno poverenje u naše lekare koji su nepogrešivi i veoma veliki i cenjeni stručnjaci, ulivaju snagu kad je pacijentu najpotrebnije i veliki pozdrav za sve lekare i medicinsko osoblje.
Porodice jesu stub svima nama i kad su teški momenti i oni najgori budite jedni uz druge, cenite svačiju pomoć i podršku, brinite jedni o drugima jer jedino uz ljubav čovek može da postigne sve pa i da oživi. Ja sam vam živi primer.
Koliko je Vaš slučaj jedinstven i inspirativan gospođa koja živi u Francuskoj dr Tanja Milosavljević, doktor lingvistike je napisala knjigu o Vama, Vašem životu pre i posle transplantacije i tu knjigu Vam je poklonila.
Vi ste knjigu “ANĐEO NA ZEMLJI“ posle promocije odlučili da date u humanitarne svrhe i da sve prihode od prodatih knjiga usmerite ka Jeleni Stojković koja čeka transplataciju bubrega. Evo lepog povoda i prilike da uz ovu emotivnu ispovest o Vama, Vašem donatoru i svim humanim ljudima, pošaljete i poruku zašto bi trebali kupiti knjigu ANĐEO NA ZEMLJI!
Kroz kupovinu knjige ne samo da ćete pročitati priču koja budi veru u humanost i snagu sudbine, već ćete direktno doprineti tome da neko drugi dobije priliku za novi početak. Pridružite se ovom humanitarnom poduhvatu i budite deo promene! Knjigu možete naručiti putem [kontak putem moje FB ]. Hvala vam što širite ljubav i podršku tamo gde je najpotrebnija. Tople pozdrave šaljem ka svima vam i neka za kraj našeg druzenja umesto reči bude pesma koju sam posvetio srcu koje mi je darovano “Anđelu na zemlji”. Spot je rađen uz autentične snimke iz operacione sale i poslednje otkucaje.
Gorane, hvala Vam što ste danas podelili svoju priču s nama. Vaša hrabrost, vera i humanost duboko nas inspirišu, a Vaš gest da prihod od knjige “Anđeo na zemlji” usmerite u humanitarne svrhe pokazuje koliko veliko srce imate, doslovno i metaforično. Želimo vam zdravlje, sreću i da nastavite da budete svetionik nade za sve one koji se suočavaju s teškim životnim izazovima. Hvala vam od srca!
Slađana BOJOVIĆ
