Na tri nedeli pred 31-voto izdanie na „Ohrid fest“, umetničkit direktor na Folk večer otkriva ekskluziviteti vrzani za učesnicite, muzikata što ḱe preovladuva i poračuva deka i godinava ḱe svedočime na kvalitena narodna pesna.
Broite „sitno“ do festivalot, ḱe ni okriete li koj se ḱe učestvuva i kakva muzika ḱe bide del od Folk večerta na „Ohrid fest 2024“?
-Kako i minatata taka i godinava, kako umetnički direktor na Folk večer na Ohrid fest, celta mi e da imame kvalitetni pesni što ḱe bidat na visoko nivo, bidejḱi spored mnogu kompetentni kritičari i novinari od muzičkata fela dobivme pozitivni kritiki za lanskoto izdanie. „Ohrid fest“ beše eden od najdobrite festivali za 2023 godina. Pesnite što ḱe se razleat od Dolni Saraj na 30 avgust se vo duhot na ohridskiot melos, možebi so pomoderni aranžmani no sepak ḱe bide zapazen zvukot na mandolinata, tamburata, klarinetot i violinata. Da potsetam deka lani imaše dosta naši muzički zvezdi koi se pretstavija so navistina kvalitetni kompozicii. Go sledime toj model: ḱe bidat izvedeni 20 pesni od različni avtori, što znači deka pesnite stilski ḱe se razlikuvaat, ḱe imame različni melodii. Inaku, godinava sum ušte poinspiriran: ḱe nastapat eminentni iminja od folk scenata, i sekako, im davame šansa na mladi nadežni muzički iminja. Ḱe nabrojam samo del od učesnicite: Blagica Pavlovska, Katerina Taneva, Goran Kukiḱ, Lenče Kukiḱ, Nino Veličkovski, Vlatko Miladinoski, grupata “Bioritam”, Dragan Nikolovski, Blagoja Grujovski, Aneta Arsovska, Petar Nečovski, Katerina Ristova… Na site učesnici im posakuvam uspešen nastap.
Na kakvi predizvici naiduvate, kolku lesno (teško)popularnite pejači prifaḱaat da nastapuvaat na festival? Ili, kolku festivalite se popularni?
– Da bidam iskren, poteško e da se obezbedi kvalitetno pejačko ime, od pričina što tie se predhodno veḱe angažirani, stanuva zbor za vikendi koga najmnogu se aktivni i nastapuvaat. Kako umetnički direktor na Folk večer možam da se pofalam deka godinava beše polesno da se dojde do zvučni iminja , bidejḱi dve godini nanazad vovedov dosta promeni vo umetničkiot del, što e rezultat na moeto zalaganje i idea kako treba da se tretira eden renomiran festival kako što e “Ohrid fest”. I sekako da ne zaboravam na sorabotkata so prekrasniot tim što stoi zad ovoj festival, a istoto go prepoznaa novinarite, mediumite, portalite, so što pravi eden festival da blesne…. Ḱe povtoram, godinava imame dosta golemi muzički iminja, festivalot ḱe bide vistinski praznik na muzikata. Inaku, festivalite sekako i den denes se popularni bidejḱi imame novi pesni, a toa e kako novo zasadeno drvo, taka što sekoja pesna ḱe si ostavi svoj beleg vo svoe vreme, a i vo makedonskata muzička riznica. Isto taka e mnogu važno što na sekoe izdanie se ragjaat novi mladi kvalitetni muzički iminja, koi imaat prostor da se pokažat pred publikata i da se promoviraat, a toa e nešto što e mnogu potrebno vo ova vreme.
Ljupčo Sokolovski i Blagoja Grujovski
Dali seušte ste so stav deka festival e branik za začuvuvanje na našata folk pesna?
– Da, definitvno festivalite doprinesuvaat za začuvuvanje na našata folk pesna, kaj našite izveduvači ima ušte nadež deka preku festivalite narodot ḱe ima prostor da čue i vidi nešto dobro. Našiot melos e mnogu ubav, kolku poveḱe novi pesni se ragjaat- tolku poveḱe ḱe se namali prostorot za tugja muzika.
Biba KRNČESKA
