IVANA ĐORĐEVIĆ: “PREDSEDNICA” – KNJIGA KOJA ĆE VAS NATERATI DA JE ČITATE PONOVO. PRED VAMA SU NASTAVCI 17, 18 I 19.

17

ŽENSKA REDAKCIJA – AUDICIJA DODATI JOŠ

Kasting za novu redakciju na državnoj televiziji je izazvao toliki odjek da je Srđan morao da uđe na sporedan ulaz zgrade da ga ne bi opkolili prijavljeni.

Nije voleo audicije, kastinge, bilo šta što je tražilo da on ocenjuje a sa druge strane, ako ga je već Cicin tajkun Radojica velikodušno izabrao, nije imao kud.

• Jeste mi naznačili na prijavama koji dolaze sa ovog fakulteta…

Srđan Tomić dobio je na Državnoj televiziji šansu da konačno izabere ekipu iz snova. Deset devojaka sa čuvenog fensi fakulteta za medije, od kojih je trebalo   izabrati od njih 50 koje su ušle u uži izbor. Sreća pa se barem ženske lepote nagledao kroz život. Nije je ostao željan, te je i mogao da vidi hoće li od devojaka koje su došle moći nešto da se preoblikuje u televizijsku mustru, i koje su došle da bi se dobro udale i pobegle da rađaju  decu nekom uglednom gradskom biznismenu.

Dolazeći na sporedni ulaz u kancelariju, zateče ekipu koja će prisustvovati audiciji za nova TV lica. Momci od svojih 25-35 jedva su čekali da počne, jer su devojke bile sve lepša od lepše, a poznato je da lepota razna vrata otvara.

• Hoćemo ljudi. Što pre počnemo pre ćemo da završimo. Podelite im vesti i počnite da prozivate. Kandidatkinja Ljudmila Smolović, ajde neka uđe – počeo je Srđan, shvatajući da dok urade potrebne audio vizuelne testove ima da ostavi pola života na televiziji – Izvoli Ljudmila, predstavi se…

Devojka duge smeđe kose nije imala više od 21 godinu, visoka i vitka sa istaknutim jagodicama, pripadala je kinder generaciji, kojoj je san bio da se što pre pojavi na TV.

• Zovem se Ljudmila Smolović, imam 20 godina i završila sam fakultet za medije i komunikaciju. Televizijski posao me zanima oduvek i mogu da kažem da je ovo ostvarenje svih mojih snova..
• Dobro, a jesi li radila negde do sada?
• U porodičnoj firmi za izvoz auto delova, moj otac drži firmu.

Srđanu je već sve bilo jasno, ali dobro. Mora da da šansu i tatinim princezama i svima koji imaju san. Samo ako umeju da pročitaju tekst i da u kameru ne gledaju kao tele u šarena vrata.

• Dobro, hajde da čujemo kako čitaš vesti. Uzmi drugi pasus i gledaj u kameru, snimaćemo te.

Devojka je uzela beli papir i počela da čita:

• Danas se u Beogradu proslavlja Dan oslobođenja grada. U Skupštini grada predsednik vladajuće partije Radomir Krsmanac primio je kao specijalnu delegaciju ….
• Dobro je Ljudmila, javićemo vam se. Sledeći kandidat.

Kako su se nizali kandidati, tako su se pred Srđanovim očima nizale i ambicije. Skoro da je mogao u prvih dva minuta razgovora da vidi koga ima pred sobom. Nekada su to bile devojke željne slave, mladići željni priznanja, pokatkad nekad bračna ambicija tako vešto spakovana u celofan poslovne ambicije. Drugim rečima, umeo je nepogrešivo da vidi ko je došao da radi, a ko da se bolje ispromoviše i to naposletku unovči – kroz adekvatnog bračnog partnera. Po mogućstvu, dobrostojećeg.

Audicija je potrajala i ispostavilo se da ima top 10 za dnevni program. Da budu dovoljno autentični, ali da s druge strane budu i dovoljno prilagodljivi za timski rad. Četiri momka i šest devojaka.

Negde pred kraj napornog dana, zazvoni mu telefon. Stevana.

• Da nećeš i ti da se prijaviš na audiciju? Jeste da ste ministarka vi više fenomenološki prizor sa sve onim čizmama, ali prosto da pitam, možda rešiš da pređeš kod mene u zabavni program? – cerekao se na sav glas Srđan dok mu je Stevana puštala na volju.
• Vidi, samo zato što me znaš koliko me znaš, ovu opasku ti neću uzeti za zlo. Da je neko drugi…
• Kaži mi samo da su te zvali iz onog tabloida da sada konstatuju kako konstruišeš novi trend – šanel i gumene čizme?
• (smeh) vidi nije daleko od istine, zvalo me je barem njih šestoro iz dnevnih novina i dala sam da puste printskrin. Ma vidi nemam ja šta tamo da se pravim dama, ja sam otišla brate pored seoske reke, najbolje da odem u cipelama na štiklu. Ma idi bre! Kad se vidjamo?
• Mogu tek kad završim audiciju krajem ove nedelje. Imam silne neke devojke da iztestiram i da vidim šta ću i kako ću.
• Vidi, ako su devojke u pitanju pazi samo da ta test vožnja ne traje predugo. Znaš da se sve zaljube u tebe još kod prvog kruga!
• Hahahahahahahahah, pa ovo su bre klinke!
• Tim gore. Čuvaj se. Vidimo se onda krajem nedelje. Imam svašta da ti pričam.

18

NISAM JA DOM ZA NEZBRINUTE DIPLOMATE

Krsmanac je Stevku čekao u svom kabinetu čitajući novine uz prvu jutarnju kafu. Kada se pojavila na vratima, usta je razvukao u osmeh. Prišla je pozdravila ga poljupcem u obraz, a njegova sekretarica je nečujno izašla iz kabineta. Radomir Krsmanac je bio predsednik vladajuće partije i spremao se za predsedničke izbore za koji mesec koji bi mu omogućili još jedan predsednički mandat. Glasači su ga voleli, ali valjalo je osvojiti i novu Youtube generaciju. Stevka mu je bila desna ruka jer je umela sa medijima, sa običnim svetom i vešto je izbegavala zamke tabloida. A usput, bila je žena, majka, kraljica kao u onoj pesmi. Žena bez mane. Kratka epizoda u tabloidu se zaboravila i sprečena je pre nego što je eskalirala u dalje razvlačenje. Krsmanac je isto tako bio san svake nove članice partije, jer je njegov kredibilitet činodejstvovao mnogo jače nego njegova lepota. Njegova prodornost, stav i funkcija pravili su od njega idola. On je na sve to odmahivao rukom i znao je da te ljudi vole kada si na vrhu. Dok se penješ nema ih nigde, isto kao i kada siđeš. Bitan mu je bio obraz. I vrlo vešto je vozio između patriotizma, ličnog dostojanstva i onoga što se mora pa makar nikome ne bilo pravo. Jer je savladao najosnovniju političku lekciju – kada se nešto mora, to se mora.

Stevka sede i mahinalno pogleda u pod. Krsmanac vide da nešto nije u redu, ali mudro i iskusno prećuta konstataciju jer je znao da ženu treba pustiti da sama počne ako o nečemu želi.

• Kako je prošlo u Blacu? Video sam na vestima da si bila u čizmama i prijatno sam iznenađen tvojom inventivnošću. Da nisi političarka, bila bi sjajna glumica. Umeš da odabereš i trenutak i kostim i da ti se veruje. Zadovoljan sam kako je to ispalo na kraju.
• A krenulo je šefe, od pampersa. Žena koja mi je pisala, žalila se na to da nema gde da baci upotrebljeni pampers.
• E, Srbijo među šljivama! – uzdahnu Krsmanac – Sve velike ideje doalze slučajno. Sviđa mi se kako si to izvela. Šta je rekao Radojković, ministar ekologije, čujem da se nešto bunio što ti ideš a ne on?
• Vidi ovako, šefe, on se mnogo drži ovih nevladinih organizacija što planetu zemlju štite od ubijanja životinja i sličnih nejasnoća, kada sam ga pozvala bilo mu je ispod časti da izađe iz kruga dvojke u neko blato na jugu Srbije, tako da neka ostane što se mene tiče u svom salonskom političkom angažovanju sa sve belim rukavicama. Zaista ne mogu. Znaš da je on čovek …neshvaćen.
• On beše još u vezi sa stranačkim kolegom Panajotovićem?
• Ma ej, neka ih nek se vole, nemam ja ništa protiv toga – seksualne manjine i ostale trice i kučine. Sve dokle dobro i savesno radi svoj posao ja nemam ništa protiv da se sa šarenim balonima ponosno šeta gradom. Nisam tako vaspitan, ali ako je nekome jedini način da živi uz partnera istog pola, pa…ko sam ja da sudim.
• Slažem se, šefe. Meni je jedan od drugova iz detinjstva gej, ima nekog tipa i stvarno se vole. I delim tvoje mišljenje. Ne mogu više da se akam oko toga. Seti se kako smo prvih godina imali problema sa tom Paradom Ponosa. Nek idu i nek se ponose, aman više. Čovek bre otišao na Mars, mi se ovde još bavimo drugačijom seksualnom orjentacijom i ne možemo da naučimo ljude – da svako u svojoj sobi ima pravo da radi šta mu je volja. Imamo i prečih državničkih poslova od toga ko s kim spava i da li voli svoj ili suprotni pol. A da ti kažem, sve je to isto. I kod nas i kod njih. Potpuno. Isto se tu i voli i pati.
• Kako stojimo sa jugom Srbije? Kakva je atmosfera? – najednom Krsmanac promeni temu, tako svojstveno za njega.
• Stojimo odlično, ali valjalo bi još neku školu, bolnicu, neki vrtić da otvorimo. Ljudi jako teško žive. Lojalni su ali moramo da se bacimo na mikro plan malo jače. Veruj mi, ovo moje čizmašenje po blatu jače je odjeknulo nego da smo im dali donaciju za prečišćavanje vode, jer smo pokazali da smo uz njih, da smo isti i da razumemo probleme sa kojima se sreću.
• Kako stojimo sa partijskim kadrom?
• Imamo nekoliko sitno korumpiranih, ali su pod kontrolom. Sitno je sve to, ali možemo da im damo manje ingerencije i zabranimo tu vrstu partijašenja.
• Znaš kako…– poče zamišljeno Krsmanac – Korupcija je jako jako loša stvar. Toga ne sme da bude. Koga uhvatim, biće momentalno sklonjen. Pusti takvu buvu u partiji. A kada se oglase oni koji imaju najviše razloga da se kriju, tako ćemo i otkriti koga najviše žulja moja direktiva.
• Dogovoreno, šefe. Jel ostaje Brisel za idući ponedeljak? Da znam da se organizujem.
• Ostaje, Stevka, naravno da ostaje. Proveri sa Janom, sekretaricom sad kad izađeš od mene kada nam je let i gde smo smešteni. Moram tamo da te čuvam. Onaj Holanđanin iz Evropske Unije je ozbiljno bacio oko na tebe prošli put – šeretski se nasmeja Krsmanac i Stevka ponovo vide one vesele oči koje su se smejale na određeni tonalitet tako slatko.
• E, šefe…da se istorija tako rešavala, verujte mi, pao bi i Holanđanin za slobodu, nego ne mogu.
• Što ne možeš šta ti fali – začikavao je Krsmanac – Čovek plav, plave oči, sav se ozari kad te vidi.Čist patriotizam!
• Hvala lepo, pozdravi ga pozdravi…ali ja nisam Crveni krst niti dom za nezbrinute diplomate. Ja to samo iz velike strasti, ništa ovako na patriotizam. Ne mogu, evo nek mi oprosti Srbija. Vidimo se u ponedeljak.

19

VAŽNO JE ZVATI SE – JELENA

Prvi dani sa novom programskom šemom za Srđana Tomića nisu bili ništa novo niti neubičajeno, jer je znao da se prve godine kada počnu da rade na TV svi podjednako vole, jer su svi isti. Problemi počinju kasnije. Kad se izdvoje pojedinci, pa im ovi ostali prosto – zavide. Još na audiciji spazio je jednu buduću ozbiljnu voditeljku, koju je znao sa gradskih žurki i koja je uveliko radila za dnevni list „Alo“ poznatu po britkim kolumnama i još snažnijoj pojavi. Lepota Jelene Cvetković  zapravo njena lepota nije bila u njenom fizičkom izgledu, već u snazi njene harizme. Koliko se radovao što će raditi kod njega na TV u novom formatu, toliko je već u najavi znao da će ona vrlo brzo odskočiti od ostalih i to je realno mogao da bude problem u najavi. Ipak, nije bilo sumnje u njenu lojalnost. Ona je možda bila žena, ali je pre svega bila – čovek. Suštinski, najmanje je od svih govorila i najbolje je od svih radila. Privatno niko nije znao s kim je tako dobra riba, a Srđana je život naučio da ne pita previše tamo gde možda ne želi da zna odgovor.

**********************************************
SPECIAL “SVET AUSTRALIA”: IVANA ĐORĐEVIĆ “PREDSEDNICA” – IMA LI SLOBODE ZA ONE KOJI JEDNOM UĐU U SVET ESTRADE, KRIMINALA I POLITIKE

*********************************************

Novi format na državnoj televiziji dobio je ime „Dnevni kolaž“ i išao je svakog radnog dana. Srđan je bio tu za sve što je trebalo, Cicin tajkun zvani „Indijski okean“ je bio prezadovoljan, marketing je cvetao, lagano su se gradila nova TV lica, od kojih su neki izrastali u ozbiljne TV ličnosti. Vrlo brzo se isfiltriralo koja od voditeljki sanja biznismena, koja sanja karijeru, koja želi da radi reklame, a kako je vreme odmicalo – sve je to postalo ostvarivo. Jer decenija i po televizijskog iskustva davala je Srđanu za pravo da proceni u kom pravcu treba da ide jedan ovakav format. Naravno, rejtingu emisije dodatno su doprinosili kontakti koje je on kao urednik dovodio. Kada je red došao da se ministarka informisanja Stevka pojavi u emisiji ostalo je da je dodeli Jeleni, jer nije želeo neprijatna iznenađenja.

NASTAVLJA SE