“MOJ JE CEO SVET A NE SAMO JEDNO ĆOŠE”!
Višestrukom svetskom šampionu harmonike, maestru Lelu Nika, kompozitoru, producentu, poznavaocu raznih muzičkih žanrova, umetniku sa velikom dušom i magičnom tehnikom vrhunskog izraza, dobitniku mnogih internacionalnih prestižnih nagrada i priznanja, uručena je Plaketa za Najbolji aranžman na 15. jubilarnom festivalu sevdalinke u Tuzli “Sevdalinko u srcu te nosim” za kompoziciju “Neću lažnu ljubav” koju je pevao Mehmedalija Migić i kome je tom prilikom uručena zahvalnica za učešće.
Znamo da je Lelo Nika muzički genije, ali složićete se, on je u isto vreme čarobnjak, nadahnuti stvaralac muzike ispred vremena!
Na pitanje da li je to njegovo prvo takmičenje kod nas, čuveni Lelo Nika je odgovorio:
“Jeste, u početku ja nisam znao da festival u Tuzli ima takmičarski karakter. Hteo sam da pomognem mom prijatelju Mehmedaliji (zovemo ga Migi) da se pojavi sa lepom pesmom na velikom prestižnom festivalu. Pesma “Neću lažnu ljubav” me je inspirisala, uradio sam je stilski u narodnjačkom duhu, ta pesma ne dozvoljava da se eksperimentiše. Raspisao sam note za gudače, 4 violine, čelo, gitaru, bas gitaru, klarinet, bubnjeve i dve harmonike… Drago mi je što Migi ima takvu pesmu”.
Na radost mnogih Vaših poštovalaca i verne publike, preselili ste se iz Beča u kojm ste živeli jedno vreme u Beograd. Znači li to da ćemo Vas ubuduće više viđati na domaćoj sceni u novim muzičkim projektima? Kako se osećate u Beogradu, imate li posla? Da li dajete privatne časove harmonike, jer je poznato gde god dođete da Vas pitaju za časove?
Tačnije sa suprugom Dragicom Jovanović (poznatom pevačicom) doselio sam se u Beograd 5. jula. Volim Beograd, lepo nam je ovde. Ja sam rođen u selu Nikolinci u Banatu, imao sam samo jednu godinu kada smo se preselili u Skandinaviju u Dansku, pa onda u Švedsku. Iako sam tamo proveo gotovo ceo svoj život, ja volim Srbiju, osećam celom svojom dušom našu pravu narodnu muziku. Što se posla tiče uvek ga ima, ako ne idem na koncerte, radim u studiju snimam, stvaram novu muziku itd. Časove harmonike dajem umereno, koliko stignem. Naravno da ću više biti prisutan na domaćoj sceni, ali i raznim scenama u svetu.
Kako današnja muzika u Srbiji i regionu deluje na Vas? Postoje li kriterijumi kada je vrednost u pitanju?
Narodna muzika u Srbiji nije ono što je nekad bila. Mislio sam kada sam došao da nešto znam, a sad vidim da ne znam, da se mnogo toga kod nas promenilo,ljudi su se jako promenili ,čini mi se posle korone još više. U muzici ne zna se, ni ko je otac a ni ko je majka? Kriterijum kao da je nestao! Pala je vrednost, muzika je postala loša kopija, bez ukusa i mirisa. Sve je zastarelo mnogo godina. Posle Ljubiše Pavkovića i te generacije ništa se nije desilo. Zatvorila su se vrata narodne muzike, sva svetla su nestala! Tužno je, što to prelazi na mladu generaciju, sviraju 300 na sat, samo udaraju po harmonici, niko ne zna od njih da odsvira tačno jednu lepu narodnu pesmu… Onaj koji ne poznaje sviranje Radojke Živković, Budimira Jovanovića, Jovice Petkovića… ništa ne zna da svira kada je u pitanju narodna muzika, jer to je AZBUKA!
Neko bi se plašio ovako nešto javno da kaže, da se ne zameri drugima! Vi se ne plašite?
Verujte provereno znam, mnogi misle na sličan način, ali se plaše, jer misle možda će mi taj i taj, nekad trebati u žvotu! Ja se nikoga ne plašim, od nikog ne zavisim, jer verujem u sebe i svoj rad, govorim što mislim, a to je istina! Poštujem rad i prave vrednosti, iskrenu umetnost i kvalitet, poštujem dobre ljude, istinske umetnike i za to ću uvek da se zalažem.
Šta mislite, zašto neki pevači, po svaku cenu žele da pevaju modernu muziku i ne vode računa o tome da li je to moderno, zaista i dobro? Pesme im ne traju, ne donose im uspeh…
To je jedan svet u kojem ti pevači ne znaju da hodaju! Niko od njih ne traži dobru pesmu, svi traže hit! Pa niko ne može da garantuje u početku da je komponovao hit! To se odma ne zna, to je smešno! Obično se hit desi slučajno ili to bude neki splet okolnosti. Branša je postala jedna velika obična pijaca, gde se kupuju svakakve pesme… A kako? Kupiće se u većini slučajeva nešto što “neko” ume dobro da proda i to za velike pare, a ne zato što je to garantovano hit! Desi se da je neko imao sreće i doživeo uspeh ili ga je “fabrikovao”, ali koliko ima pevača koji su se silno naplaćali takvih “hitova” i nisu ništa nikad uradili… Ali ja ne znam gde je ta pijaca i ne znam kako da se ponašam na toj pijaci i što je najvažnije ja i ne želim da budem deo nje!
Održao sam dva uspešna koncerta u Beču u Konzerthaus Creat Hall koja su bila prepuna. U želji da pokažem publici odakle dolazim, komponovao sam muziku u skadinavskom stilu (ceo život sam živeo u Skandinaviji). To je nova muzika, kao nikada do sada. Napravio sam da bude melodična, bogata harmonijski i ritmički, koja se lako povezuje sa drugim stilovima muzike kao što je džez itd. Način sviranja je nešto novo. Pisao sam muziku za Standard harmoniku ne sa bariton basovima. Povuklo me je to što se u Srbiji ta harmonika najviše svira. Ako neko hoće da svira moju muziku, moći će da je svira na Standard harmonici. Moj nekadašnji profesor muzike Mogens Ellegaard je bio prvi u svetu za moderan stil harmonike i savremenu muziku.
Moja muzika u ovom slučaju je nastavak te škole, odnosno taj način razmišljanja. Čuje se da je to savremena škola ali sa balkanskom dušom… Čuje se, da je tu ceo svet, a ne samo jedno ćoše…
5BCCB83A-1B67-46C3-A30D-B91CB1A4968B
Slavica MOMAKOVIĆ
