Često puta pišući o poznatim estradnim umetnicima, nismo mi svesni da tu, pored njih, u njihovoj blizini, postoje ljudi koji ništa manje nisu vredni na tom polju, ali koji su ostali van svetala pozornica zbog niza raznih okolnosti ili jednostavno nisu bili u prilici da se nađu na pravom mestu u pravom trenutku. Najbolji primer možemo videti u sada već kultnoj emisiji “Nikad nije kasno”, gde ljudi ubijaju pesmom a da nikada u javnosti nismo čuli za njih.
Jedna od njih je junakinja priče koja sledi, Dragana Kostić. Ostala je svoja i pored snimljenog albuma nije obijala pragove produkcijskih kuća i uprkos svemu, ostvarila se i kao umetnica i kao majka.
Rođena u Sremskoj Mitrovici, a odrasla u jednom malom, kako ona kaže, sremskom gradiću – Šid u kojem je čitavih pet godina svirala tamburicu u KUD “Šid”.
Pre svega, Dragana, hvala na odzivu da budeš deo našeg Portala. Da li ti je muzika bila oduvek životno opredeljenje, odnosno da li imaš i neku drugu profesiju?
Hvala i vama mnogo što ste mi pružili šansu da se predstavim širem auditorijumu. Što se tiče muzike, od malena kako znam za sebe, uvek sam volela i želela, maštala kao dete da se bavim tim i sebe sam videla na sceni i u masi naroda kojem ću pevati i širiti svu tu moju veliku ljubav prema muzici i pozitivnu energiju, nebitno na kojoj strani sveta, nebitno kojem narodu, koje rase, boje, nacionalnosti i nacije, jer jednostavno volim ljude i mislim da svaka umetnost, a posebno muzika treba da spaja narode!
Takođe sam se bavila i drugim branšama, počev od trgovine, jednog dela medicine do kreativnog samostalnog rada kojim sada počinjem da se bavim, ali muzika je uvek imala prvo mesto!
Koji je specifičan razlog da se počneš baviti muzikom? Sećaš li se gde je to i kada bilo?
Kao dete bila sam jako stidljiva i vrlo strogo ili bolje rečeno patrijahalno vaspitana ali ni to nije moglo da me zaustavi u ogromnoj zelji da se bavim tim poslom iako svi znamo koliko je, nažalost, ta profesija bila tretirana ili bolje rečeno imala neki “mrljav pečat”, pa je i moj otac (kojeg sam nažalost skoro izgubila), branio da se bavim tim ali toliko sam bila uporna i krenuvši na amaterska takmičenja ipak sam uspela uz veliku podršku majke, da ga “smekšam” i na kraju, bila njegov veliki ponos baš što se tiče muzičke profesije!
Moj prvo nastup bio je na ostrvu Brač – Milna, kada sam imala 9 godina i onako stidljiva dok sam šetala sa sestrama i familijom, čula sam muziku iz jedne bašte gde je pevao naš čuveni, nažalost danas pokojni, pevač Luis i izrazila želju da ja tu zapevam tadašnji hit “Hajde da ludujemo ove noci” od Tajči!
Svi su bili u čudu jer su znali koliko sam stidljiva (ali tada se već moglo reći i nepredvidljiva), nikada nisam ni pred majkom i ocem zapevala sama, a kamoli pred masom ljudi! Toliko sam insistirala da su morali otići pitati i zamoliti da ja otpevam jednu pesmu!
Izašla sam pred masu naroda i bez trunke treme i one moje povučenosti otpevala tadašnji hit po kojem me je narod i te kako upamtio i posle pozdravljao i zaustavljao sa rečima hvale. Bila sam jako ponosna na sebe i već tada sam znala da će to biti moja profesija i ljubav za ceo život!
Ko ti je bio uzor i koliko je to bilo presudno da se latiš mikrofona?
U periodu detinjstva Lepa Brena mi je bila uzor i svi njeni nastupi pa čak i film su za mene bili veoma oduševljavajući jer je bila uvek jedinstvena u tome i nekako svoja, u svom stilu po svemu pa čak i odevanju, a secam se i prva barbika koju sam dugo želela bila je Brena!
Posle sa godinama kada sam stekla iskustvo u tom poslu tj. muzici, a i o ljudima mnogo više uzor mi je postala Nada Obrić! Sada će se možda mnogi zapitati zašto baš ona jer su većini uzori bili Ceca, Snežana Đurišić ili neka od popularnijih pevačica nego što je u to vreme bila Nada. Samo ću reći da u životu sve treba da ima neki smisao i svoju specifičnost, prepoznatljivost itd., a pogotovo pesma! Svaka pesma, tekst, boja glasa, stil pevanja Nadinog za mene je bilo veoma posebno, a i ona kao osoba me je oduševljavala jer je jedna veoma stabilna i jaka žena, pravi borac sa rezonima vrlo sličnim mojima i vrlo često sam pratila i njene emisije i intervijue gde me je svaki put oduševljavala svojom pričom, ne samo pesmama!
Kada si počela pevati, ko su ti bili najbliži saradnici?
Što se tiče mog početka i saradnika prvo su bili Neđo Kostić kada sam izdala prvi album za novosadsku izdavačku kuću Leptirton, a potom Ivan Todorović, direktor tadasnje izdavacke kuce VIP tj. suprug poznate koleginice Jane Todorović! Saradnja sa Čedom Čvorkom nije se završila ni lepo ni sjajno ali to je posebna priča i posebna tema o kojoj i te kako ima da se priča i piše!
U kojim si sve gradovima i državama nastupala?
Nastupe sam imala najviše po Srbiji, Hrvatskoj, nekadašnjoj Bosni i Hercegovini, Švajcarskoj, pa i u divnoj Australiji!
Kaži nešto o iskustvima i gostovanjima u dijaspori. Da li tamošnja publika razlikuje od one u Srbiji? Šta najviše traže da im pevaš?
Nastupi u dijaspori nisu mnogo drugačiji nego u Srbiji, kao ni repertoar koji se traži! Inače i ja od 2011. ne živim više u Srbiji nego u dijaspori, tačnije u Austriji tako da mogu slobodno da kazem da nena drastične razlike!
Kako si pregurala vreme pandemije kada se zna da je vaša muzička branša bila među najteže pogođenim?
Za vreme pandemije nije bilo sjajno, kao i u celom svetu ali se ipak pravila neka iznimka da se zapeva malo, heheheheee…
Imaš li kolega i prijatelja sa estrade kojima se intenzivno družiš?
Sa kolegama sa estrade se ne družim jer nismo toliko bliski, s tim što se uvek rado srećem i komuniciram jer živimo u istom mestu, sa Selmom Bajrami. Za nju mogu samo reči hvale da uputim jer je vrlo prijatna i totalno opuštena i jednostavna. Nažalost ovde je tempo života veoma brz tako da se do sada nismo još posećivale i družile, što ne znacči da nećemo!
Šta bi poručila mlađim pevačima koji planiraju tvojim putem u muzici, odnosno osobama iz nekog drugog sveta?
Ono što bih poručila svim mladim osobama u bilo kojoj branši a i muzici je “BUDITE SVOJI I POSVETITE SE ONOM ŠTO ZAISTA VOLITE I ŠTO ISPUNJAVA VAŠU DUŠU, JER SAMO TAKO ĆETE BITI SREĆNI SA SLAVOM ILI BEZ NJE!RADITE PRE SVEGA NA SEBI DA BUDETE VELIKI LJUDI, PA TEK ONDA SVE OSTALO! U SAZVEŽĐU NISU ZVEZDE SAMO ONE ŠTO STALNO SIJAJU U NOĆI I JEDNA DRUGOJ SLIČE, NEGO I ONE KOJE ZASIJAJU KADA SE SVE OSTALE NE MOGU VIDETI, A ONE SE TADA POJAVE KAO RETKE ALI BAŠ ZATO JASNO VIDNE I POSEBNE SVAKA ZA SEBE!
Koja su ti druga interesovanja osim muzike?
Interesovanja osim muzike su vezane za kreativnost tipa dekoracija, moda i sl. i psihologija koja je i te kako potrebna i u muzici, jer rad sa ljudima raznih vrsta i profila svi znamo da nije jednostavan, a psihologija mi je veoma interesantna tako da sve više ulazim u njenu srž i nikada mi nije dosadna i monotona!
Dokle planiraš pevati?
Pevati planiram dokle god me to ispunjava i istovremeno i rasterećuje ma koliko nekada i naporan rad bio!
Ti si atraktivna žena u najboljim godinama. Nastupi su ti takođe veoma atraktivni a primetno ue da pažljivo biraš i garderobu i šminku. Imaš li neki tvoj omiljeni brend, ko ti je uzor u odevanju – zapravo koji je tvoj modni stil?
Hvala na komplimentu! Što se tiče odevanja to su samo moji lični izbori, neki određen brend nemam, a stil je pretezno moja neka vizija kombinacije po mom ukusu a i raspoloženju!
Odakle potiče tvoje prezime budući da Kostića ima gotovo u svim krajevima nekadašnje zajedničke države?
Prezime i moje poreklo je iz Dalmacije!
Kakva si privatno?
Privatno sam sasvim obična licnost ili bolje rečeno veoma jednostavna, normalna osoba bez kompleksa i prepotentnosti, a smatram da sam takva i na poslu!
Čine popunjavaš slobodno vreme?
Slobodno vreme je posvećeno deci maksimalno i raznim putovanjima, zabavama, druzenjima, avanturama, učenju itd. Uzgred jedan period sam imala želju za rad sa decom i doškolovala se ovde da bih to mogla da radim, jer zaista mnogo volim decu ali sam ipak odlučila da to malo pričeka dok moja deca još koju godinu porastu!
Imaš rodbinu u Australiji; kaži nam nešto o njima. Da li planiraš na peti kontinent profesionalno ili privatno?
Da, imam sestru rođenu i njenu porodicu u Australiji i već sam bila i u poseti i radno tu tj. spojila lepo i korisno i planiram opet, ali još uvek ne znam tačan datum jer uskoro oni dolaze u Srbiju i Austriju i već se veoma radujem!
Šta poručuješ našim čitaocima, odnosno zemljacima širom sveta?
Vašim čitaocima bih poručila: POŠTUJTE SE I VOLITE SE LJUDI DA BISTE STO KVALITETNIJE I LEPŠE OVAJ JEDAN ŽIVOT PROŽIVELI I RADUJTE SE SVAKOM NOVOM DANU PA ČAK I ONOM LOŠEM, JER I ON BAR DOBRE POUKE I LEKCIJE OSTAVLJA!
Rade BERAK