Micky Juković, glumac koji je osvajio Hollywood i hrabro gazi ka svetskoj slavi, naše gore list i ponos svih nas koji smo čuli ili upoznali ovo divno plemenito biće sa kojim mi je razgovor i druženje toliko prijao da mi je žao bilo da prekinem.
Micki je momak koji je rođen u Novom Pazaru za koji ga vežu divne detinjske uspomene, ali životni putevi su nam određeni nekim drugim pravilima pa je Mickya i njegovu porodicu život odveo i zadržao u Nemačkoj. Tog puta i tog odlaska nerado se seća jer kao tinejdžeru nije mu bilo ni malo drago da počinje život u nekoj drugoj zemlji kao stranac i da odjednom mora da menja mnogo toga što je za taj uzrast bilo mnogo. Ali u svakoj i lošoj situaciji ima i ona druga bolja strana. Da li je sudbina ovog talentovanog glumca odvela u drugu zemlju sa razlogom ostaje nam da sami procenimo. Potiče iz ugledne i veoma vredne porodice. Od dece su roditelji zahtevali rad, red i školovanje. Micky je često bio i buntovan i nije voleo taj osećaj stranačke pripadnosti dečka sa Balkana. Kako kaže, gluma mu je od uvek bila velika ljubav i uključuje se amaterski kroz pozorišni rad i školske aktivnosti koje je finansirala država u projektu, borbe protiv droge i mlade delikvecije.
Od rane mladosti znao je i siguran bio da je to njegov put i nije odustajao. Vredno je radio mnoge poslove kako bi zaradio novac da može da obilazi aktuelne filmske festivale i dešavanja koja su bila vezana za glumu. Uporedo je, pokraj glumačkih angažmana, završio i Ekonomski fakultet. Dobio je lep posao kao bankar ali se nije tu zadržao dugo. Shvatio je da je gluma ta koja obuzima njegovo biće i da “ne možeš biti u srećnom braku sa dve žene“ – ili gluma ili ekonomija! Definitivno je odlučio da svoju ekonomiju stavi po strani i posvetio se glumi.
Prva ozbiljnija uloga u nemačkoj kinematografiji je dala i nadimak ovom i te kako popularnom i talentovanom glumcu. “Balkanski Rambo“ dobio je nadimak zbog uloge koju je igrao u filmu “Tatort”. I kako kaže, takve uloge često Nemci daju samo Balkancima i da će se on potruditi da se te predrasude koji Nemci imaju promene i da “više poverenja imaju u nas. Uz kompletan outfit koji sam imao kroz tu ulogu i osećao sam se bas kao Rambo, čast je kada te upoređuju sa nekim ko je osvojio svet svojim glumačkim i fizičkim sposobnostima”.
Film je doživeo veliki uspeh u Nemačkoj, Juković je dobio medijsku pažnju, usledilo je još nekoliko nemačkih filmova, zatim meksički, francuski i nemačko-ruski film i još dosta angažmana.
Kada su se za Vas otvorila ta “zlatna filmska vrata” i šta je to što je fasciniralo vrhunsku kinematografiju da od toliko glumaca budete baš Vi, koji ste nominovani za tako prestižnu nagradu?
Sve je krenulo sa filmom “Als die Welle brach” (Kada se talas slomio). Ulogu u ovom ostvarenju dobio sam od rediteljke Aleksandre Bekio koja je pola Grkinja, a pola Srpkinja. Ona je sve sama finansirala, znala je da ulazi u ogroman rizik ali od prvog susreta razvila se harmonija i sve je teklo kako treba. Tu sam konačno dobio ulogu koja nije bila “negativac Balkanac”. Bila je ljubavna drama gde glumim momka koji je zaljubljen u svoju prijateljicu koja je doživela veliko nasilje u prošlosti. Ma u glumi je sve lakše glumiti nego emociju. U stvari emociju i ne možeš baš samo da glumiš, moraš se uživeti da te jednostavno ta gluma vodi ka realnom životu (u toj ulozi bilo je svega i glume i stvarnosti a profesionalnost mora biti na nivou), smehhh ;)))
Film je nagrađivan na festivalima, u Italiji je nominovan za najbolju sporednu ulogu. Ali, onda je došao trenutak koji će zauvek pamtiti. Naravno svakom glumcu je čast da njegova uloga bude zapazena primećena a o tako prestižnim nagradama i da ne govorim koliko je to važno i koliko to znači jednom glumcu kroz karijeru. Dan kad sam dobio poruku od moje rediteljke da sam dobio nagradu iz “Los Angeles film Award“ dugo sam gledao u poruku i bojao sam se da tako veliku radost podelim i sa najbližima. Za mene je to bio kao neki lep san. Ubrzo su nemački mediji objavili tu (lepu) novost koja je stigla iz Amerike. Svuda su bili bilbordi sa mojim slikama, sa mojim imenom i prezimenom i prvi sam nemački glumac koji je dobio tako prestižnu i veliku nagradu. Čitava situacija oko predaje nagrade bila je drugačija zbog Covida tako da sam nagradu primio u Nemačkoj i sama dodela bila je sjajna.
Posle ceremonijala primanja nagrade gostovanja su bila svakodnevna, sve su novine pisala o toj nagradi. Posle te euforije otputovao sam za Kan gde sam upoznao i producente koju su već znali sve o meni i tu su krenuli i novi projekti na kojima i sada radim i to me posebno raduje.
Micky, pošto imate izraženu crtu patriotizma kao i mnogi, da li Vas povuče želja da stvarate i radite nešto što je vezano na našu zemlju Srbiju ili tačnije za Novi Pazar gde ste rođeni?
Naravno, ja, iako sam jako dugo vani, uvek u srcu nosim svoj rodni kraj i svoju zemlju. Kroz glumu mnogo putujem ali ni jedan grad na svetu mi nije kao moj Novi Pazar. Pa pošto znam da ste obavešteni o prvom filmskom projektu koji je već u toku realizacije, ja sam zaista srećan što ću imati prilike da se kroz glumu odužim mom rodnom gradu i zemlji koju sam još kao tinejdžer napustio. Pa ako sam mogao Nemačkoj da donesem takvu nagradu, voleo bih da to u ovom novom projektu donesem i svom rodnom kraju. Ovaj film je izazov, udružili su se neki veliki glumci iz Beograda, koji su poreklom iz našeg grada i koji će ga podržati. Naravno imaće svu moju pomoć i podršku jer Novi Pazar je grad sa posebnom magijom i posebnom energijom i ako bi umetnost dobila malo više prostora i pažnje, sigurno potencijala ne bi falilo, mogli bismo čuda da napravimo. Nadajmo se boljim vremenima za kulturu.
Vaše dugogodišnje iskustvo sigurno će i te kako biti veoma važno za taj projekat i svi se radujemo tome i isčekujemo pozitivan ishod. Koji su Vaši poslovni planovi za skorije vreme?
Kino film je uradio jedan jako interesantan film koji se sprema za Kanski festival. Radi se o zatvorenicima jednog KPD, a moja uloga nije pozitivna ali je zato moćna i svi očekujemo od tog filma dobre rezultate. Sledeći film je u planu tematika je čuvena grupa “Banditosi“, jako interesantna tema. Za sada ne bih mogao više da vam otkrivam, ali čim bude moglo obećavam da ću to podeliti sa Vama i Vašim Portalom.
Veoma ste inspirativni i jako dobar sagovornik, sem glume postoji li hobi ili strast ka nečemu drugom?
Da, aktivno se bavim sportom, crtam i volim ribolov. Volim i jako mi je važan socijalni život i moja privatnost. Kada nisam na snimanju rado vreme provodim u društvu svoje familije i prijatelja.
Pitanja samo nadolaze, tako je kad je prijatelj sagovornik tako inspirativan i na sve to još dobar erudite, ali ostavićemo koje pitanje i za neko naše drugo druženje. Neizmerno hvala na prijatnom druženju, poverenju i vremenu koji ste odvojili za naš Portal. Koje su to čarobne reči sa kojima biste se, za sada, pozdravili sa svima nama?
Morate uvek da verujete sebi i da težite ka cilju sve dok ga ne ostvarite. Što više tolerancije i razumevanja da vlada među nama i da nas ljubav i zajedništvo uvek veže. Bilo mi je zadovoljstvo sarađivati sa Vama i uvek ću naći vremena kad nešto lepo imam da podelim preko Vašeg Portala. Tople pozdrave za sve Vas od Mickya Jukovića iz Frankfurta na Majni.
Slađana BOJOVIĆ
